Jедино признато обарање француског авиона „Мираж 2000“ дело је руку младог српског официра током одбране неба изнад Републике Српске.
НАТО бомбардовање Републике Српске, под кодним именом „Намерна сила“ и „Мртво око“, почело је 30. августа 1995. године и трајало је до 20. септембра 1995. године.
Ваздухопловне снаге НАТО-а, предвођене САД-ом, напале су положаје Војске Републике Српске у тзв. зонама безбедности УН-а (Сарајево и Горажде), али и друге положаје Војске Републике Српске и релејне уређаје.
Од почетка рата у Босни и Херцеговини било је питање тренутка када ће доћи до отворене агресије НАТО-а на Републику Српску. Планови за мир које је Међународна заједница предлагала често су били понижавајући за српску страну јер су у потпуности анулирали фактичко стање на терену (Војска Републике Српске је у већем периоду рата држала под својом контролом око 70% територије БиХ) што је доводило до пропасти преговора.
Појединачни инциденти почели су још 28. фебруара 1994. године када су амерички авиони оборили четири српска лака јуришника Ј-21 “Јастреб”. Том приликом, живот су изгубила три српска пилота. Већ 10. априла исте године НАТО авиони нападају положаје ВРС недалеко од Горажда. Срби одговарају узимањем 150 талаца, припадника УНПРОФОР-а и појачавањем ПВО у зони Горажда, што је дало резултата 15. августа када је изнад Горажда погођен француски извиђач „Етендард ИВПМ“ из састава 16. ескадриле француске морнарице, али пилот успева да се домогне носача авиона Clemenceau.
Није се дуго чекало на нови успех српских ракеташа. Сутрадан, 16. априла обарају британски Sea Harrier лаким преносним системом са рамена „Стрела 2М“. Пилот се спасао катапултирањем и приземљио на територију под контролом муслиманских снага.
Инциденти су се пренели и на 1995. годину. Свакако, најпознатији се десио 2. јуна 1995. године недалеко од Мркоњић Града. У вешто припремљеној заседи посаде самоходног ракетног система „2К12 Куб-М“ обориле су америчког ловца „Ф-16Ц“ из 555. ловачке ескадриле стациониране у италијанској бази Авиано. Том приликом оборен је Скот О’ Грејди, иначе, учесник егзекуције над српским “Јастребовима” 28. фебруара 1994. године. Шест дана је трајала агонија америчког пилота, скривања и измицања српским потерама по неприступачном и једва проходном терену. Тек 8. јуна успешно је евакуисан америчким хеликоптерима.
Током лета 1995. године било је још неколико појединачних напада НАТО авиона на положаје Војске Републике Српске, а све је кулминирало 30. августа када су два сата иза поноћи почели удари авијације са носача авиона USS Theodore Ruzvelt на положаје српске ПВО око Сарајева.
Поучени искуством обарања „Ф-16Ц“ и „Sea Harrier“, али и реалном опасношћу од српске ПВО, бомбардере су подржали авиони за електронски рат „ЕФ-111А“ који су имали задатак да заслепе радаре. Поред америчких Ф-14, Ф-15, Ф-16, Ф-18 учествовали су и енглески „Harrier GR7“, „Јагуар“, као и француски „ФЦ-1ЦР“ и „Мираж 2000“.
Због лошег времена, много циљева је промашено, а авиони су били принуђени да лете ниско. Тако је било и у рејону Пала, 30. августа 1995. године, када су снажне детонације потресле овај градић. Становници Пала, несвесни опасности којом се излажу, посматрали су небо над својим градом и јасно видели НАТО птице које се шепуре изнад њихових глава.
Видео их је и млади српски официр Александар Студен. Видео их је јасно и довољно дуго да се сензори на његовом лаком ракетном систему „9К38 Игла“ “закључају” на топлоту мотора авиона. Хладне главе, смирен и одлучан одмах након захвата лансирао је ракету на циљ. Знао је само да је то непријатељски НАТО авион, један од многих који цео дан бомбардују положаје његових сабораца и сународника. Само пар тренутака је требало да ракета дође до циља и обори француски авион „Мираж 2000Н-К2“.
Тог тренутка, тај младић, уписао је своје име поред Раке Љутовца, првог Србина који је оборио непријатељски авион у Првом светском рату. Тај млади Александар, иако без жеље да се хвали или медијски експонира, желео то или не, постао је херој нашег народа.
Посада француског ваздухоплова у саставу Jose Souvignet и Frederic Chiffot успјешно се катапултирала, али је убрзо заробљена. Српске снаге су једно време криле судбину француских пилота, што је резултирало са најмање три покушаја НАТО снага да се пронађу пилоти. Током једног покушаја, ватром са земље оштећен је хеликоптер „МХ-53“ и рањена су два америчка специјалца услед чега је мисија отказана.
Француски пилоти су предати тек 13. децембра 1995. године. Чину предаје присуствовао је сам врх државне безбедности СР Југославије, као и генерал Ратко Младић.
Велики успех српске ПВО није довео до обуставе агресије НАТО ваздухопловства. Напади су се наставили што је умногоме помогло муслиманско-хрватску офанзиву у којој су снаге Војске Републике Српске изгубиле већи део територија на западу БиХ.
Наш Александар Студен је једини човек који је оборио понос француске авио индустрије, „Мираж 2000“.
Аутор: Александар Јоксић
(Извор: Катера)
Још нема коментара