Средином децембра месеца 2009. године, српски радикали демонстративно напуштају салу Скупштине АП Војводине и јавности и свим присутнима шаљу јасну поруку да никада неће гласати и подржати један издајнички и сепаратистички акт назван „Статут АПВ“.
Још тада се са владајућих позиција говорило о потреби за такозваном регионалном стабилношћу, као да она увек на овим просторима мора да иде на штету наших националних и државних интереса. Испада да смо само ми дужни да се стискамо, суздржавамо и спуштамо главу како би сви остали били срећни и задовољни.
Годинама касније, и у времену које ће уследити након доношења Статут АП Војводине, српски радикали су били ти који су јавно говорили да он није у складу Уставом Републике Србије. Како једна држава, а две Владе, господо драга? Како националне заједнице, ако Устав Републике Србије познаје само одредницу националне мањине? Како накарадни официјелни симболи, поред наших правних традиционалних?
Шта представља та ваша званична застава Војводине, кад је јасно да иста не представља апсолутно ништа? Где вам је четврта звездица на застави? Где вам је уз Бачку, Банат и Срем и – Барања? Брзо сте је заборавили, ако сте је се икада и сећали.
Међутим, оно што је језички, правни и морални преседан јесте када неко у средствима јавног информисања користи термин „Војвођански премијер“, што није редак случај. Довољно је грдно и накарадно што северна српска покрајина има орган одлучивања и финансирања који се назива „Влада“, а преко сваке мере здравог разума је функцију особе која се налази на њеном челу називати „премијерском“. Суверена држава па са два премијера.
Остаје питање да ли је коришћење термина „војвођански премијер“ стварно израз елементарне неписмености појединих „новинара“ или намерна подметачина. Вероватно понекада и једно и друго. Изгледа да поред статута, војвођанске академије наука, дана Војводине и осталих спрдњи фали само да имамо и премијера и онда дефинитивно можемо да угасимо светло. И то трајно.
Још нема коментара