Press "Enter" to skip to content

Сретен Егерић: Битка за утврђење Азовстаљ

У фебруару 1930. године, Президијум Врховног економског савета СССР-а одлучио је да изгради нову металуршку фабрику у Мариупољу. Производња челика је почела у јануару 1935. године. У току окупације од стране Немачке (1942-1943), фабрика је коришћена за производњу муниције (граната).

Након Другог светског рата, педесетих година прошлог века, извршено је припремање металуршког комбината када је изграђен велики број подземних склоништа, складишта, резервоара за погонска средства, електроагрегата, просторија за смештај, рад, исхрану и здравствену заштиту на неколико нивоа. Сви подземни објекти су прилагођени за живот и рад у условима избијања нуклеарног рата.

Азовстаљ обухвата неколико железара и челичана са постројењима за производњу кокса, високим пећима, челичаном са претварачима и другим постројењима као што су млински комплекс, панелна радионица и сопствена железничка постројења, са укупно 41 фабричким постројењем.

Након продора у град, изолације и уништења већег дела Оружаних снага Украјине и ослобођења града Мариуопоља почетком маја, преостало људство разбијених украјинских јединица се повукло у подземне делове комбината „Азовстаљ“, где је организовало одбрану, одбијајући сваку могућност предаје.

Процењено бројно стање преосталих припадника Оружаних снага Украјине који се налазе у рејону комбината „Азовстаљ“ је од 1500 до 2200 лица, од којих је неколико стотина рањено, повређено или болесно.

Више извора је упућивало на податак да се међу припадницима јединица које су блокиране у рејону комбината „Азовстаљ“ налазе и припадници оружаних снага НАТО-а, најамници из више страних земаља, као и припадници појединих терористичких организација. Ипак, наведени подаци нису са сигурношћу потврђени.

Особа која се представља као командант снага блокираних у комбинату „Азовстаљ“: самоименовани „командант 36. бригаде морнаричке пешадије“ мајор Сергеј Валина – у појединим документима се наводи као мајор Сергеј Вољна (Сергей Волына–Сергей Вольна) замолио је светске лидере и Уједињене нације да учине све како би се евакуисали припадници украјинске војске из „Азовстаља“. Посебно се обратио руским лидерима са захтевом да сви припадници пука Азов  блокирани у компексу „Азовстаљ“ буду пуштени  и да им буде омогућен одлазак у Истанбул“!?!.

Јавности су се обратили и „команданта пука Азов“ Денис Прокопенко (Денис Прокопенко) и „заменик команданта пука Азов“  Свјатослав Паламар (Святослав Паламар) са захтевом да се изврши притисак на руске власти како би омогућили да припадници јединица које су блокиране у „Азовстаљу“ изађу из подземних склоништа. A затим и да им се обезбеди одлазак на територију под контролом Оружаних снага Украјине или на територију неутралних држава, са наоружањем и опремом.


Горенаведени „команданти“ су протеклих дана нудили и размену цивилних лица блокираних у подземљу комбината „Азовстаљ“ за храну („једно лице за једну тону хране“!?) и санитетски материјал. Међутим, потпредседница владе Украјине Ирина Верешчук изјавила 08.05.2022. да су „сва цивилна лица евакусана из подземног дела челичане“.

Ради постизања договора о „евакуацији и спашавању бранилаца Мариупоља“ „команданти“ блокираних јединица у подземном делу комбината „Азовстаљ“ су се до сада обратили:

  • генералном секретару ОУН, Антониу Гутерешу,
  • поглавару Римокатоличке цркве, папи Франциску,
  • председнику Републике Турске, Реџепу Тајипу Ердогану,
  • председнику Израела, Исаку Херцогу,
  • америчком предузетнику Илону Маску (који је Оружаним снагама Украјине ставио на располагање неколико десетина сателита и комуникацијских линија).

Све ово до сада изнето покреће кључно питање: шта или ко се крије у подземним тунелима комбината „Азовстаљ“ и колики је обим злочина и кривични дела које су починили припадници наведених јединица, а првенствено припадници нацистичке јединице „пук Азов“. Зашто не прихватају добровољну предају, уз гаранцију да им буде сачуван живот, и поступање са заробљеницима у складу са Женевском конвенцијом, пружање адекватне медицинске помоћи коју је понудила Војска Руске Федерације и Доњецке Народне Републике? Остаје нам само да процењујемо разлоге.

Ако се уздају у помоћ и деблокаду Мариупоља од стране Оружаних снага Украјине и савезника, ресурси су им на измаку, а изгледи готово никакви.

Што се Војске Руске Федерације тиче и здружених снага Народне милиције – војске ЛНР и ДНР, оне су у готовости да у потпуности изврше задатке постављене од стране главнокомандујућег руских оружаних снага: демилитаризација и денацификација Украјине, очување самосталности ДНР и ЛНР и очување безбедности Крима у саставу Руске Федерације.

Један коментар

  1. Анонимни Анонимни

    Tooo pukovniče,
    Srpska vojska je mnogo izgubila bez vas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Mission News Theme by Compete Themes.