И поред издашне попуне у наоружању и војној опреми, ангажовању „војних саветника“ – страних држављана који извршавају задатке у саставу Здружених снага одбране Украјине, од најнижих јединица као војници (послужиоци–оператери на сложенијим борбеним системима) до Команди оперативних састава (где је утврђено присуство официра, првенствено из НАТО‒а, у улози консултаната и непосредних планера операција), политичкој и медијској подршци „Западних земаља“, у току претходне две недеље стање на на фронту у источном и јужном делу Украјине одвијало се крајње неповољно у тактичко-оперативном, техничко-материјалном и моралном смислу по украјинске оружане снаге, односно Здружене снаге одбране. Реч је о званичном називу свих наоружаних лица, како би се дао привид јединства снага и јединственог командовања.
Здружене савезничке снаге коју чине Војска Руске Федерације, Корпус народне милиције ЛНР и Корпус народне милиције ДНР, оствариле су значајан успех у ослобађању више стотина насељених места и великог дела територије Луганске Народне Републике (око 90% простора) и Доњецке Народне Републике и окружењу. Kао и у уништењу већег броја јединица ЗСО Украјине.
Наведени догађаји иако не кључно, значајно су утицали на стање способности за извођење борбених дејстава ЗСО Украјине. Ради превазилажења наведених проблема, сем политичког ангажовања државног руководства Украјине и обезбеђења наставка подршке „Западних земаља“ (у којима се чини да је почео да опада ниво ентузијазма и заинтересованости за „украјинско питање“), планирано је неколико операција које су требале да покажу могућност ЗСО Украјине да нанесе ефектне ударе и значајне губитке Здруженим савезничким снагама. Наведене операције су отворено најављиване и обезбеђена је значајна медијска подршка како у самој Украјини тако и у земљама НАТО–а и ЕУ. Чак и међу чланицама групе седам најразвијених земаља (Г‒7), и то на политичким, економским, културним и спортским скуповима.
Битне операције ЗС Украјине и њихови резултати
- специјална операција заузимања Змијског острва[1], планирана и изведена под командом и руководством припадника специјалних снага НАТО–а, ваздушним и поморским десантом. Специјалне снаге ЗСО Украјине и земаља НАТО, планирале су да 08./09.05.2022. године заузму „Змијско острво“ ваздушно–поморским десантом, да би Дан победе у Русији, прославили својом „победом над Русијом“.
Након завршених дејстава, у раним јутарњим часовима 10.05.2022. године, биланс „специјалне операције ЗСО Украјине и НАТО‒а“ на Змијском острву је био следећи: оборена 3 хеликоптера Ми–8 са целокупним десантним саставом, оборен 1 хеликоптер Ми–24ДМ који је пружао ватрену подршку десанту, оборена четири авиона–фронтовски бомбардер Су–24 који су требали да изврше дејство по острву у циљу припреме за извршење десанта. Уништена су 3 десантна оклопна чамца са целокупним саставом десанта, међу којима су се налазили и два припадника страних оружаних формација (није потврђено национално порекло и припадност) задужених за „координацију“, што чини губитке до 100 лица, од чега је остављено између 20 и 30 лешева припадника „специјалних јединица ОСУ“. Уништено је 30 беспилотних летилица у рејону самог острва, међу којима и неколико ударних БПЛ „Барјактар‒ТБ2“, четири транспортна хеликоптера Ми–8 и два борбена хеликоптера Ми–24МД на аеродрому севрно од Одесе. Наведеним средствима пружана је транспортна и ватрена подршка специјалном десанту.
Украјинско политичко и војно руководство није одустало од покушаја заузимања Змијског острва, чиме би се умањили негативни ефекти произишли из првих дана сукоба, када су припадници ЗСО Украјине (њих 13 проглашено Херојима Украјине, који су јуначки пали у одбрани острва од „агресора“, да би након два дана било утврђено да је на острву било 82 војника и да су се сви они живи и здрави предали Војсци РФ. Украјинци нису знали ни колико војника имају на острву).
Неуспех операције заузимања Змијског острва и поред неуспеха представљало је важну лекцију. Наравно, уколико планери операције успешно извуку правилне закључке из свог неуспеха. Тренутно „Змијско острво“ контролишу снаге Војске Руске Федерације[2].
На основу претходно изнетог можемо закључити:
- при планирању специјалне операције нису узети у обзир могућности за наношење узвратног удара снага Војске Руске Федерације са простора полуострва Крим. И то, поред смањеног присуства снага Црноморске флоте у Северозападној акваторији Црног Мора после губитка ракетне крстарице „Москва“,
- није извршена квалитетна „обавештајна припрема бојишта“. Нису ни прикупљени потпуни подаци о снагамa Војске РФ које су стациониране на Змијском острву,
- нису узете у обзир могућности снага ВРФ за успешну противваздушну одбрану, при чему су уништени сви ваздухоплови ЗСО Украјине у току доласка до циља, пре испољеног потпуног дејства по задатим циљевима,
- снаге ЗСО Украјине и НАТО‒а и поред доживљеног неуспеха нису одустали од планирања заузимања Змијског острва. Острво сем војног значајa (и поред мале површине), има и политички значај за украјинско руководство.
[1] Змијско острво – Острво змија (рум. Insula şerpilor; укр. Острів Зміїний) налази се у Црном мору, недалеко од обале Румуније и Украјине. Острво припада округу Одеса, у Украјини. Румунија и Украјина воде спор око територијалних вода око острва пред Међународним судом правде. Налази се око 35 km источно од делте Дунава. Острво је облика слова X. Величина острва је 662 m пута 440 m, са површином од 0,17 km². Највиша тачка острва је 41 m изнад мора. Најближи градови су Сулина у Румунији који је удаљен од острва 45 km. Град Вилково у Украјини удаљен је 50 km од острва.
[2] НАТО није одустао од заузимања наведеног острва (у току је процес оперативног планирања у Кијеву и Одеси) услед процене да би Војска РФ могла на наведеном острву, које се налази на ушћу Дунава у Црно море и недалеко од обала Румуније и Бугарске, Војска РФ могла да постави системе наоружања великог домета (сензорски ситеми‒радари, системи ПВО‒ПРО и офанзивни ракетни системи великог домета.
Још нема коментара