Вања Вученовић: Геополитика 11. септембра

11. септембар 2001. се и данас у званичном, мејнстрим наративу означава као „терористички напад на Сједињене Америчке Државе“. Упечатљивост самог напада, спонтани телевизијски „лајв“ пренос удара авиона у зграде близнакиње, велики број недужних жртава, експресно су мобилисали подршку готово читаве америчке јавности и утврдили неопходни casus belli за нови „свети“ крсташки поход тадашње америчке администрације против тзв. глобалног тероризма.

Иако су прошле већ готово две деценије од поменутог напада, америчка и светска јавност су остале ускраћене за одговор на толико важно питање: ко су истински инспиратори и „кројачи“ овог догађаја који је, без сваке сумње, увео свет у еру потпуног хаоса и нестабилности, разарајући многе суверене државе, трагично запечативши судбине десетине милиона унесрећених људи?

Сведоци смо да је практично читав глобалистички медијско-пропагандни комплекс годинама био ангажован на задатку да сву и искључиву одговорност за напад 11. септембра пребаци на шачицу добро организованих исламских фундаменталиста. Они можда јесу непосредни извршиоци, и у том делу је званична верзија догађаја и донекле тачна. Ипак, много тога везано за праву позадину и разлоге напада – остало је намерно и плански неразјашњено и непознато.

Поверовати на прву лопту у причу, како је читавом „операцијом“ наводно руководио лично Осама Бин Ладен из пећине у некој арапској забити, у најмању руку би било наивно. Притом, летети и кружити неометано америчким ваздушним простором неколико сати, а да то не буде аларм за ваздухопловне снаге америчке армије, сложићете се, граничи се са апсурдом.

Све то указује на чињеницу да је у највишим круговима дубоке државе постигнута нека врста консезуса да би упечатљиви терористички напад могао војно-индустријском комплексу могао донети дугорочне праткичне стратешке бенефите.

Зато, уколико макар и летимично бацимо поглед на данашњу мапу Блиског истока и сва запаљена и раширена жаришта у том региону у претходној, биће нам јасно ко би могао бити прави инспиратор и режисер напада на њујоршке близнакиње, а потом и на зграду Пентагона.

Уследиле су бројне војне интервенције у региону Блиског Истока због наводног коначног обрачуна са тзв. глобалним тероризмом. Ипак, глобални тероризам не само да није поражен, већ да је од 2001. доживео несагледиву експанзију, додатно добио на жестини и свирепости, јачини и утицају. А све то из простог разлога, јер борба против истога никада није била искрена до краја. Речју, права борба никада није ни постојала. Или је била вешто контролисана и дозирана и увек би представљача добар изговор за ново геополитичко прекомпоновање света по рецепту глобалне дубоке државе.

Зато и постоји злогласна Ал Каида и „моћни“ ИСИС и ИСИЛ, и сви остали у низу. Зато и  све учесталији терористички напади широм Европе. Отуда и тзв. мигрантска криза, сукоби инестабилности на Блиском истоку, у Африци и Евроазији. На стотине хиљада мртвих и рањених. Милиони расељених и бесповратно унесрећених. Очито је да се глобални тероризам успешно активира увек када то виши стратешки  интереси захтевају.

Све претходно наведене кризе, ратови, нестабилности и геополитичке прекомпозиције света које су уследиле у годинама после 11. септембра, представљају његову јасну заоставштину и биланс.

Да закључим овај текст са информацијом која већ залази у сферу езотеријског и духовног. Не знам да ли сте уочили, али напад на њујоршке куле догодио се на велики хришћански празник Усековање главе Светог Јована Крститеља. Коинциденција? Да ли је тада, заправо, ритуално и симболично обезглављено и слободољубиво човечанство?

(Текст је првобитно објављен 11. септембра 2017. године)