Вања Вученовић: Геополитика Париз – Берлин – Москва

ЕУ пролази кроз озбиљну структуралну кризу, „Брегзит без договора“ дахће за вратом Бриселу, геополитичка реалност света је данас сложенија и неумољивија него икада пре у новијој историји. У таквом свету појачаних турбулентности, потреса и неизвесности, без колико-толико коректног односа са Русијом, напросто није могуће повући нити један озбиљнији маневар на геополитичкој и геоекономској табли Старог континента.

Тога је, чини се, свестан и француски председник, господин Емануел Макрон, па је брже – боље председнику Русије Владимиру Путину заказао „виђање“ у летњој резиденцији француских председника — у дворцу Форт Брегансон, надомак Тулона у Француској.

Иако немали број аналитичара оцењује како Макрон користи састанак са Путином да би себе, након „заласка“ Ангеле Меркел, позиционирао као новог европског лидера – ствари нису ни изблиза тако једноставне и ружичасте како би француски лидер или западна јавност желели да их виде.

Европа је дотерала цара до дувара. Не Европска Унија као форма без садржаја, већ она истинска Европа, чијим вредностима се искрено дивимо и са којима се неретко, с правом, поистовећујемо. Недовољно снажна да се самостално суочи са било којим већим проблемом, био он политичке, економске или војне природе, Европа је данас буквално приморана да изнуди неку врсту савеза. Или макар пакта о ненападању са Москвом.

Након повлачења САД и Русије из Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета почетком августа, Макрон је више него добро разумео да су прилике почеле да се мењају. Сада је више него потребно обезбедити резервни „кишобран“ Москве у случају избијања већег сукоба.

„Епоха западне доминације се ближи крају због глобалних геополитичких промена“.  Емануел Макрон, председник Француске

Иначе, данашњи састанак Макрона и Путина, случајно или намерно, заказан је на велики хришћански празник Преображње Господње.

Да ли ће на симболичкој равни, и овај састанак означити и суштински преображај у односима Европе и Русије, а који ће у некој даљој инстанци резултирати стварањем неопходне геополитичке осовине Париз – Берлин – Москва? Чини се да само таква геополитичка конструкција може гарантовати то да ће се о судбини и будућности Европе одлучивати Европљани.

Ова геополитичка идеја о којој је сањао и велики Шарл де Гол, а која је толико пута у XX веку осујећивана од стране сила атлантизма, могла би у некој форми да заживи у деценији испред нас. У сваком случају, геополитичка архитектура Европе коју смо познавали, у времену које долази, неће бити ни изблиза слична оној с краја прошлог века.