Свакодневно нас са свих тв пријемника затрпавају причама о неким тобожњим притисцима којима је изложено наше државно руководство.
Мислим да је крајње време да нам неко саопшти ко то и чиме притиска наше властодршце. Траже, од њих, наводно, да се коначно одреде према толико болном питању, да ли ће повести Србију на Исток или на Запад? И врше притисак да, колико већ јуче, уведу санкције Русији и тако покажу своју „ЕУ правоверност“. Опет, размишљам, како било ко може било шта да нареди једној сувереној земљи.
Та правоверност којом условљавају нашу политичку елиту, ипак се не поклапа у свему са дугорочном заштитом наших националних интереса. Тај ЕУ пут данас није пут у извесну будућност. Зар да сада улазимо у кафану, на минут од фајронта? Да се крећемо ка циљу, који, како показују последњи економски показатељи, нема готово никакву перспективу? Бар не у оваквом накарадном бриселском формату. Да будем још прецизнији, постојаће Европа и надаље, то је извесно. Али пре као заједница неколико јаких, стабилних и суверених држава. Али после рата у Украјини, постојаће још снажнија и самоуверенија Русија, са којом ће таква Европа морати да сарађује. То је, изгледа, сасвим известан епилог свих ових догађаја. А друге алтернативе, на жалост или на срећу, неће бити.
Вратимо се на оне притиске са почетка. Морам нешто да констатујем. Они који не могу да се носе са притисцима би морали то и да саопште народу који им је дао поверење. Само, питам се, каква ли је тежина те (личне) уцене којој не могу да се одупру? Колики улог је у питању?
Да ли ти који су под притиском имају право да ставе на „изволте“ судбину читавог једног народа? Ако већ нису у стању да се носе са претњама и притисцима – нека врате мандат народу. Није то ништа страшно. То би било поштено. Срби ће већ знати шта треба чинити. Само да престану да нам сервирају ту неуверљиву тезу о неминовности једног јединог „европског пута“, када у ту мантру више ни они сами не верују. Ни они „просветљени“ у Бриселу. А ми, обични Срби, понајмање.
Идејни творац, оснивач и дугогодишњи главни и одговорни уредник интернет магазина „Српска аналитика“. Дипломирани правник и мастер/магистар политиколог. Аутор великог броја текстова, политичких и геополитичких анализа које су објављене у бројним домаћим политиколошким и научним часописима. Специјални саветник за геополитику и међународне односе у Српско - руском центру "Мајак" и сарадник Академије за безбедност и стратешке комуникације.
Вања, рекли сте све најбитније. Сваку реченицу бих потписала. И додаћу још нешто. То наше „путовање“ у ЕУ прате велики трошкови државе, тј. бацање народног новца. Запослен је у државној управи један огроман број људи који ништа друго и не раде, него се искључиво баве послом европских интеграција. Владајућа партија на рачун тога је ухљебила своје људе. А они заправо ништа и не раде. Нема веће лудости него улазити у неку заједницу држава у којој се налазе скоро све нама непријатељске земље и народи, како у прошлости, тако и данас.
Objektivan i nepristrasan komentar !
Вања, рекли сте све најбитније. Сваку реченицу бих потписала. И додаћу још нешто. То наше „путовање“ у ЕУ прате велики трошкови државе, тј. бацање народног новца. Запослен је у државној управи један огроман број људи који ништа друго и не раде, него се искључиво баве послом европских интеграција. Владајућа партија на рачун тога је ухљебила своје људе. А они заправо ништа и не раде. Нема веће лудости него улазити у неку заједницу држава у којој се налазе скоро све нама непријатељске земље и народи, како у прошлости, тако и данас.