Press "Enter" to skip to content

Вања Вученовић: Путин буди Вучића из евроатлантског сна

Заклетва је положена. Србија наставља да корача даље са новим – старим председником. Ипак, Александар Вучић није више онај исти човек од пре два или три месеца. Нити онај државник који је, још колико јучe, поносно говорио о „нашим америчким пријатељима“. Данас таквих несланих парола више нема. Или су бар мени промакле.

Шта је утицало на председника да је почео да се мења. Шта је то  пробудило Александра из дугог, „безбрижног“ евроатлантског сна?

Суочавање са стварним стањем ствари подстакнуто je, пре свега, ратом у Украјини, који је, поред осталог, открио  и то ко коси а ко воду носи.

Али, изнад и пре свега сазнање да је Србија остала усамљена на глобалној ветрометини. Да нам ови други, са западне стране, непрестано траже да се сврставамо, а да од тога као држава и народ немамо ништа. Да нас исти ти приморавају да уводимо санкције земљи која нам је једини искрени пријатељ и лојалан савезник на међународном плану. Да деценијама испуњавамо захтеве и налоге, а нисмо ни милиметар ближи тој толико жељеној Европској Унији.

Увиђа Вучић, иако то јавно готово никада неће признати, да Запад не размишља превише о српским државним и националним интересима. Додуше, то никада и нису радили. Напокон, сада је и наша владајућа политичка елита то почела да примећује, па више не мантра о ЕУ као  једином националном циљу.

Опет, председник, као вешт политички стратег, помало и забринут за сопствени рејтинг, приморан је да ослушкује и видно узнемирујуће комешање већинске Србије која је, чини се, недвосмислено стала уз Русију и руски народ. Јасно је њему то да би га исхитрена одлука увођења санкција Русији, могла прескупо коштати. А и све нас.

Обнова уговора о испоруци руског гаса је у овом тренутку важније питање од отварања сваког новог „Поглавља“ у Бриселу. То је реалполитика. А убрзо ће и зима. Неизвесна у сваком погледу. А еврофанатизам се не сипа у радијаторе. Европа ће то, сасвим извесно, осетити на својој кожи. Не морамо и сами да делимо такво искуство. Иако смо на бесконачном европском путу.

2 Коментара

  1. Mirko Mirko

    Samo uz Rusiju.E.Unija se raspada.

  2. Časlav Živković Časlav Živković

    Zašto zapad ne primećuje bombardovanje Dombasa, a svaku laž Zelenskog o navodnom stradanju ukrajinskih civila tretira kao zločin. Zato su za zapad pogibije građana Dombasa nebitna, a stradanja ukrajinskih civila zločin i genocid zločin i genocid.
    Tako je bilo i u bivšoj Jugoslaviji smrt Srba je nebitna, a smrt muslimana genocid

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Mission News Theme by Compete Themes.