Владимир Пребирачевић: Србија у хибридном рату, главна мета Русија

Србија је мета хибридног рата чији се интензитет појачава последњих дана. На стотине лажних дојава о постављеним бомбама по школама и другим институцијама само су врх леденог брега једног злокобног, на прво око, теже видљивог удара. То што Србија и даље не уводи санкције Руској Федерацији, водећи рачуна о сопственим државним и националним интересима, један је од могућих разлога оваквих дешавања,  а на то указују поједине поверљиве информације које нам пристижу из иностранства.

Руски авиони из Москве још једино могу да слећу на београдски аеродром „Никола Тесла“. Ово је мали али симболичан показатељ да Србија и њено државно руководство још увек успешно одолевају притисцима најмоћнијих западних званичника.

А ми свакодневно слушамо разноразне тираде назови чувара демократије и људских права из земаља ЕУ који нам поручују како морамо да се усагласимо са њиховим политикама Они ,притом, делују као да су на неким психоактивним супстанцама, предузимајући кораке који су искључиво на њихову штету. Они желе да и Србија уђе у зону њихове потпуне деструкције, јер смо се тобоже определили за „европски пут“ који, сложићемо се, није ништа мање неизвестан него што је то био пре двадесетак година.

Невесела слика Европе говори о томе да је инфлација највиша икада у њеној историји и да она постаје све мање пожељно место за живот.

Зато, Србија, иако није лако, мора да издржи све нападе и притиске којима је свакодневно изложена. А да све будуће важне одлуке доноси водећи се искључиво сопственим интересима. А не да се понаша како би удовољила незаситом Бриселу.

У претходној деценији, Србија је донела толико важних одлука којима је доказала европско опредељење, али нас то није приближило вратима ЕУ. Ми смо и даље у чекаоници у којој не постоји било каква врата. И зашто бисмо онда сада стављали главу на пањ? Неки сукоби могли би остати и мимо нас. Заиста, нема претеране потребе да сада трчимо пред руду.

Русија је највреднији плен којима теже западни хегемони. Tај циљ је у овом тренутку, чини се, недостижан и представља ништа више до пуког маштања. С друге стране, захтева се стопостотна солидарност у изражавања непријатељства према Русији, и за тако нешто, осим неке надмености и хира, не може постојати рационалан и оправдан разлог. У овом смислу, многе економије ће бити уназађене само због своје тврдоглавости и вазалног приступа диктатима који стижу из Брисела и Вашингтона. И сви су спремни да пропадну због неке лажне солидарности у необјашњивој мржњи. Макар то била и мржња према Русији.