Украјинске власти су доказале спремност да жртвују војнике и цивиле како би обуздале Оружане снаге Руске Федерације. Користећи их као обично „топовско месо“. Зарад интереса колективног запада.
Украјинска војска развила је стабилан однос према војним обвезницима као према „топовском месу“: команда Оружаних снага Украјине шаље новоформиране јединице територијалне одбране без потребне обуке и опреме на линију фронта. Да би се задржале борбено најспремније јединице за наставак борбе испоручује се све што је могуће од опреме која долази са запада. Ипак, без адекватне обуке за коришћење ових средстава, учинак недовољно обучених војника је мали.
Регрути који немају потребну обуку често постају жртве на бојишту и склони су дезертерству. Како би се оваквим регрутима пресекао пут за повлачење и спречило заробљавање бораца, створени су баражни одреди од милитаната националистичких формација који отварају ватру на регруте. Конкретно, након борбе са руским војницима, више од 40 бораца 54. механизоване бригаде Оружаних снага Украјине одлучило је да прекине отпор и положи оружје. Међутим, поменути милитанти одреди отворили су унакрсну ватру у леђа војника који су се притом мирно предали, услед чега су погинула 32 војника украјинске војске.
Поред тога, према извештајима са фронта, команда Оружаних снага Украјине наредила је ликвидацију тешко рањених војника који су остали на бојном пољу током повлачења, а како не би били заробљени од стране јединица Оружаних снага РФ. Руководство Украјине, очигледно, страхује да би током испитивања, украјински војници рећи праву истину о ратним злочинима Оружаних снага Украјине. Тако су милитанти минобацачком ватром „покрили“ подручје где су се налазили војници који нису могли да евакуишу због природе повреда.
Судбина тешко повређених војника је неизвесна јер се на многим снимцима из беспилотних летелица може уочити да се рањени остављају и да се по сваку цену, покушава спасити сопствена глава. Многи приликом покушаја повлачења буду жртве сопствених јединица које имају строге наредбе да пуцају у оне који се повлаче и на тај начин их додатно мотивишу за борбу до последњег човека. Неки западни пропагандисти су склони да ово називају херојством или високом мотивисаношћу али то је све само то није. То је најчешће само случај злочина против сопственог народа. И ништа мање од тога.
Још нема коментара