Press "Enter" to skip to content

Милан Видојевић: Православље под ударом „Deep State”-a (део III)

Да би улога Вартоломеја била недвосмислено јасна даћу вам укратко и његову биографију. Рођен је 29. фебруара 1940. године као Димитриос Архондонис, у селу Агиос Теодорос на острву Имброс, које припада Турској. Основну школу завршио је у родном месту, затим средњу, Лицеј Зографеон, а теолошку школу 1961. године. По завршетку те школе служио је у турској војсци од 1961. до 1963. године. По изласку из војске одлази на студије у иностранство где остаје до 1968. године. Студира на Понтификалном Источном институту у Риму, Екуменском институту Боси у Швајцарској и Лудвиг Максимилијан универзитету у Минхену. Докторирао је на канонском праву и био предавач на Понтификалном Грегоријанском институту у Риму.

Враћа се у Истанбул 1968. године, а заређен је за свештеника 1969. За Митрополита Филаделфијског изабран је 1973. године, за Митрополита Халкидонског 1990. године, а 2. новембра 1991. године изабран је за архиепископа Константинопоља и Екуменског патријарха. Говори шест језика сем грчког и латинског.

Иако је етнички Грк јако добро сарађује са турском влашћу, током свог рада. Службом у турској војсци себе је сврстао у малобројне презрене Грке, нарочито када се зна какав погром су доживели Грци у Турској 1955. године, који је познат као „Истамбулски погром“. Колико је људи убијено, колико је жена силовано, никада није утврђено. Више хиљада кућа, школа, цркава, хотела, у власништву Грка, било је спаљено. Највећи део је протеран. Ово је био крај постојања бројне грчке заједнице у Турској.

По попису из 1924. године у Турској је живело 200.000 Грка, сада их је неколико хиљада. Можете мислити шта Грци мисле о сународнику који служи у турској војсци, неколико година касније. По руским изворима, тих шездесетих година његови познаници су га сумњичили за тесне везе с турском контраобавештајном службом, што се касније повезало са успостављањем скоро пријатељских веза с најекстремнијим припадницима кримских Татара.

Оно што је руским аналитичарима пало у очи биле су његове студије на Понтификалном Источном институту у Риму, где ће и докторирати. Овај институт основао је папа Бенедикт XV 1917. године, а папа Пије XI га је 1922. године доделио на управљање реду језуита.

Ту се образовао читав низ студената-богослова из православних земаља и то је био и почетак специјалне операције која је имала за циљ стварање језуитске обавештајне и лобистичке мреже у православним црквама. Пије XI је то јасно најавио у енциклики „Rerum Orientalium“ из 1928. године где је позвао католичке структуре да уписују студенте на тај институт. Када је Вартоломеј дошао на одговорне функције, у контролу његовог рада укључиле су се службе Велике Британије и САД. Ово је био важан потез, нарочито америчких служби, по захтеву председника Роналда Регана и великог јастреба антикомунизма и глобализма Збигњева Бжежинског, и папе Јована Павла II. Први циљ је наравно била Пољска, сада је на реду Украјина.

Већ неколико година трају прогони Украјинске православне цркве Московске патријаршије и верника, отимање цркава и друге имовине. Обећање Вартоломеја да ће расколничкој „Украјинској православној цркви“ дати томос показује потпуну потчињеност Ватикану и САД, потпомогнуто великом сумом новца коју је спремио украјински председник, јер је васељенски патријарх банкротирао!

Наиме, кад је држава Грчка банкротирала пре неколико година, престала је и финансијска помоћ Вартоломеју. Запослени у Фанару месецима нису примали плате, активности патријарха биле су на ивици колапса и зато је Вартоломеј затражио финансијску помоћ. Спремно се одазвао Ватикан, а ни Српска православна црква није оклевала. Чим је Вартоломеј дошао у Србију и подржао СПЦ, осудио спаљивање цркава на Косову и неканонску Македонску цркву, каса СПЦ се отворила. То не значи да „Црногорска православна црква“ и „Македонска православна црква“ неће добити томос, ако припреме „коферче“. Све је на продају, само треба погодити цену.

Ако Вартоломеј истраје у свом науму у Украјини, већ је на сајту Цариградске (Васељенске) патријаршије именовао за своје егзархе у Украјини архиепископа Памфилијског Данила (Зелинског), јерарха Украјинске православне цркве у САД и епископа Едмондског Илариона (Рудника), јерарха УПЦ у Канади. Ово није чудно јер се највише верника под јурисдикцијом Вартоломеја и Цариградске патријаршије налази у САД и Канади.

На ванредном Синоду Руске православне цркве одржаном недавно поводом овог озбиљног кршења канонских права аутокефалних цркава, у овом случају Руске православне цркве, упућено је оштро упозорење Вартоломеју, да је Руска православна црква спремна да прекине све евхаристичке односе с Цариградом, што је недавно објавио митрополит Иларион (Волоколамски), председник Одељења за спољне везе са црквама Московске патријаршије, а Вартоломеј ће због изазивања верског сукоба, продаје аутокефалности украјинским расколницима, бити анатемисан.

Ако мислите да овај сукоб има чисто религијски карактер, да је локализован на Руску цркву и државу Украјину, варате се. Он је само део глобалног плана напада на Русију и рушење Путина, што је „Deep State“ покушавао да спроведе од првог дана председниковања Доналда Трампа. Да ли Трамп има снаге да се одупре „Deep State“-у, да ли Путин има снаге да се одупре истим силама упереним против њега, можете да прочитате и у одличној анализи колеге Вученовића, а о овој теми ћемо додатно писати у једном од следећих наставака.

Милан Видојевић: Православље под ударом „Deep State“-a (део I)
Милан Видојевић: Православље под ударом „Deep State“-a (део II)