Почетком септембра 2022. године отпочео је дуго најављиван „противнапад“ украјинских ЗСО, опремљених најсавременијим наоружањем НАТО – а (али и опремом која је одавно избачена из употребе „Западног света“ и њихових сатрапа), обучавани од стране НАТО и вођени од стране НАТО штабова размештених у Украјини. Резултати „противнапада“ – преузето („ослобођено“) око 8.000 квадратних километара територије од стране украјинских ЗСО, заустављено напредовање Савезничких снага на правцима према Авдејевки, Краматорску, Славјанску и Николајеву.
Цена „противнапада“ – око 10.000 погинулих и између 20.000 и 25.000 рањених припадника украјинских ЗСО, страних најамника (највише из суседних земаља Украјине), али и припадника армија НАТО-а плански „пензионисаних“ или „преведених у резервни састав“, неповратно уништено око 15 процената наоружања које је доставио НАТО, а укупно избачено из строја око једне четвртине наведеног НВО.
И док је „Западни свет“ уз обилату медијску помпу и фанфаре, масовну производњу површних и нетачних информација славио успехе „западног оружја, војне стратегије и способности“ (заборављајући да на простору од око 132.000 километара квадратних, са око девет милиона становника укључујући и три до четири милиона избеглих становника на простор Русије не жели да живи по „демократским условима“ кијевске врхушке и НАТО промисли), многи у Европи, а посебно у Србији су се питали, шта је то што ће предузети Русија?
Процене (а најчешће нагађања) су се кретале од тога да ће руско државно и војно руководство употребити нуклеарно оружје (?!), употребити стратегијску авијацију за масовна бомбардовања (по узору на НАТО алијансу у Ираку, Авганистану и Србији), преко отпочињања са неселективним гађањем инфраструктурних циљева у Украјини до „слома руских снага“ и „ослобођења Украјине“, подсмевајући се способностима Војске Руске Федерације за превазилажење криза.
Као и обично, подсмевачи су ретко у праву, заборављајући да су до сада нуклеарно оружје и његове компоненте једино употребиле САД, и то над Хирошимом и Нагасакијем, на чему су им Јапанци неизмерно захвални па их чак и позивају на комеморативни скуп сваке године.
Посебно подмукла и цинична употреба компоненти нуклеарног наоружања је извршена у Ираку, Авганистану, Републици Српској, Србији и Црној Гори, где су коришћени пројектили са језгром од осиромашеног уранијума, неселективно и без преке потребе – првенствено по цивилним циљевима.
Недуго након ових дејстава, исти су проглашени за легитимни војни циљ (на којима су им поједини „народни посланици и аналитичари“ из Србије веома захвални – минимизирајући опасност од наведених компоненти нуклераног оружја и омаловажавајући научне процене, достигнућа и познавање стања можда тренутно једног од водећих српских онколога; узгред „народни посланици и аналитичари“ и НАТО упосленици поред бројних „брифинга“ спроведених у „надлежним амбасадама“ нису успели да науче припремљени текст и већ деценијама не разликују трактор од тенка–као ни „USAF“ пилоти код Корише и Ђаковице, али су веома „стручни у познавању безазленог и чак корисног утицаја пројектила са осиромашеним уранијумом“ – можда би требало да свако од њих у свом стану има као сувенир неколико пројектила, како би се уверили у њихову „благотворност“).
Такође, „аналитичари“ и НАТО упосленици врло мудро прећуткују и избегавају да говоре о гађању цивилних објеката у дубини територије ЛНР, ДНР, Херсона и Запорожја (чиме се иначе њихови идоли – послужиоци оруђа из састава НАТО армија у саставу украјинских ЗСО обилато користе, гађајући школе, болнице, тржне центре, па и сопствене заробљенике где су показали врло високу „ефикасност“ и то у разарању цивилних циљева и убијању цивилног становништва; као у Ираку и Авганистану где су „ефикасност“ исказали у гађању сватова и група цивила на пијацама, у Србији где су надмашили себе, гађајући цивилне аутобусе, возове, колоне албанских „савезника“ који су се враћали у своје куће, болница, породилишта, заводе за издржавање судских казни).
Но, да се вратимо на тему.
Одговор на питање шта ће предузети државно и војно руководство Русије добили смо претходних дана.
Одговор на „противнапад“ украјинских ЗСО у протекле три недеље (у ствари војну, економску, медијску и политичку кампању САД усмерену против Русије и Кине – извођењем низа нападних борби и бојева у Донбасу, извођењем међусобних борби и дестабилизацијом стања у средњоазијским државама, који представљају „меки трбух“ Русије, подизањем панике о „очекујућој инвазији НР Кине на Тајванско острво“ и наравно изјаве о „забринутости за светски поредак и мир“ од чланица НАТО – а, на Генералној скупштини ОУН – које су у суштини изгубиле свој кредибилитет још деведесетих година прошлог века, кршећи све одредбе међународног права и прећутно дозвољавајући разградњу држава у Источној Европи и на Балкану, до појединачних изјава премијера и председника водећих држава „Западног света“ – од којих већина, по слободној процени, још увек није упозната „шта се дешава“, не познаје географију или је заборавила да научи текст и улогу додељену на „надлежном месту“), отпочео је да се спроводи 23. септембра 2022. године и који се огледа у следећим мерама државног и војног руководства:
- спровођењу референдума о присаједињењу делова Донбаса Русији (које „Западни свет неће признати“, али који је на њихову жалост у складу са Повељом ОУН и има исту политичку и правну тежину као и „референдуми“ спроведени у Источној Европи и на Балкану у протеклих 30 година, а под покровитељством САД, ЕУ, СР Немачке и Велике Британије),
- унапређење степена борбене готовости и јачањем способности Војске Руске Федерације извршењем делимичне мобилизације и увођењем у оперативну употребу јединица и конвенционалног наоружања које до сада није коришћено или је коришћено у ограниченом обиму,
- предузимањем војних мера на одбрани граница Руске Федерације уз наставак уништавања војних способности украјинских ЗСО, а делом и НАТО снага и њених савезника уништењем наоружања и војне опреме и људских ефектива ангажованих на опслуживању истих,
- политичким, дипломатским и војним мерама на стабилизацији стања и спречавању сукоба и уклањању узрока сукоба међу средњоазијским државама,
- политичком, дипломатском и војном сарадњом са свим државама Азије, Средњег и Блиског Истока, Африке и Јужне Америке, које су одлучне да следе изворну политику међународног права и једнакости,
- унапређењем економских односа са државама Азије, Средњег и Блиског Истока, Африке и Јужне Америке и то првенствено у домену испоруке енергената, прехрамбених производа и размене техничких добара и услуга.
Руско државно и војно руководство, узимајући у обзир да се против Руске Федерације и њеног народа, како на матичној територији тако и на територијама суседних држава, уз обилату помоћ САД, ЕУ и НАТО, а уз несебично залагање носилаца политичких идеја свих досадашњих агресија на народе Руске Федерације, изводи нетипична специјална асиметрична операција у циљу уништења, како у војном тако и у свим осталим сегментима људског живота, сем потеза на бојном пољу, претходно наведеним мерама и поступцима отпочело се са предузимањем војних и невојних (нетипичних – специјалних – асиметричних) мера и на тај начин одговорило поступцима и средствима противника.
Русија је на овај начин одговорила и главним планерима и руководицима из САД, ЕУ и НАТО, да су нагазили све могуће „црвене линије“ (а да су неке и прешли) и да је Руска Федерација способна да одговори на све претње ефикасно и нанесе штету противнику на свим пољима, притом водећи рачуна, као и до сада, о поштовању норми међународног права, и то у мери у којој их поштује и противник који дејствује из сенке.
Још нема коментара