Press "Enter" to skip to content

Владимир Пребирачевић: Црна Гора се поново рађа на рушевинама Монтенегра

Надалеко чувеном а самопрокламованоном демократи и поштоваоцу европских вредности, актуелном председнику Црне Горе, Милу Ђукановићу, догодио се народ. Народ је у скоро немогућим условима ипак извојевао победу на изборима који су били свe, само нису били демократски.

Да би се уопште могли назвати демократским, изборна трка морала би бити поштена за све учеснике, тако да сви крену са исте стартне позиције. У случају црногорских избора, ствар је била посве другачија. Само је једна партија, и то Милов ДПС, како наши изори говоре, имала немало „увезених“ гласова из целог региона осим из Србије. Срби овог пута нису били гласачка роба која је била на цени за до јуче владајућу партију у Црној Гори.

Колико је власт опила Мила Ђукановића и његово најближе окружење и учинила њихов поглед на свет око себе потпуно ирационалним, можда и најбоље илустрије језик мржње којим су обасипали и Србе и Црногорце и Српску Православну Цркву на челу са Митрополитом Амфилохијем и осталим владикама у данима који су претходили изборима. Призивањем тракторијаде и по злу сличних геноцидних манифестација које су се догодиле Србима широм региона, донедавно владајуће црногорске структуре су показале да се у свом деловању не много од усташа. Народ их је тако и разумео и није пристао да поново буде жртва бескрупулозних џелата.

Црква која је стала у одбрану православних светиња али и верујућег народа Црне Горе, успела је и многе заблуделе душе поврати на прави пут, што је и створило можда и пресудну превагу на изборима.

Приче и отрцани памфлети о демократији, владавини права, европским вредностима које влада Црне Горе неуверљиво пропагирала, убрзо су пали у воду пошто је постало јасно да су избори изгубљени и поред свих махинација и притисака којима су се служили у циљу обезбеђивања какве – такве изборне већине. Све је било узалуд.

За Црну Гору је свануло јутро слободе, и то за цео тамошњи народ, без обзира на то за кога су гласали. Једино није за оне који не одустају од својих сулудих замисли да креирањем насиља „спашавају“ Црну Гору од слободе и неког наводног спољашњег окупатора, с циљем везивања ове земље у своје ланце личне и неспутане корупције, криминала и издајства.

Издали су народ и веру, државу опљачкали и опустошели, али им ни то није доста. Схватили су какав је могућ епилог силаска са власти, схватили су да су народ и црква у садејству раскинули ланце окупаторске, као и да је природан след да ће многи који су били носиоци власти после темељних и по закону спроведених истрага завршити у сличним ланцима.

Јединство и слога народа ће се у времену које је пред нама само појачавати. Сви они који су до сада били уцењени, који су били у страху од страховладе Мила Ђукановића, убудуће ће слободно изражавати своја лична, верска и политичка убеђења без да им неко прети или их застрашује. У новој и слободнијој Црној Гори.