Press "Enter" to skip to content

Владимир Пребирачевић: Хибридни рат против Србије и Русије

Свима је постало јасно да се у Србији тренутно спроводи хибридна операција која има за циљ потпуну дестабилизацију државе. Несумњиво да ову специјалну операцију дестабилизације спроводе више различитих и добро синхронизованих и организованих група. У току је оптимално осмишљен и разрађен план напада на институцију председника државе кроз широки спектар механизама убојите пропаганде, јер је негде добро процењено да је управо он у овом тренутку, свиђало се то некоме или не, најважнија карика политичке и шире друштвене стабилности.

Занимљиво је истаћи и то да се у протестима који се ових дана одвијају широм наше земље, провлачи и непријатељски однос према Русији, како би се, са крајњим намерама, задали убојити ударци усмерени на рушење одличних српско-руских односа Русија је тренутно једини искрени заштитник позиције Србије на међународној политичкој позорници, а та чињеницима одређеним западним центрима моћи у нашој земљи и ван ње никако не одговара.

Није потребно посебно подсећати на то да је једино Русија, од свих сталних чланица Савета безбедности УН, одлучна да у сваком тренутку искористи право вета када је Србија у питању и тако стави до знање свима да нико не може бескрајно понижавати нашу земљу. А поготово не на начин како су то чинили Британци, вешто покушвајући да представе нас Србе као геноцидни народ кроз усвајање њихове наметнуте резолуције о Сребреници.  Наравно, ради  се о „праведној“ резолуцији која ни у једној својој речи не помиње монструозне злочине који су почињени над укупно 3267 Срба од стране муслиманских снага, а под покровитељством и благословом снага УН.

У тренутку када је сарадња између Србије и Русије и два братска народа у невероватном успону и готово на историјски високом нивоу, делује просто невероватно да би Русија могла да има интереса да учествује у рушењу власти у Србији. Коме би то у Русији могло да одговара? И Србија је, истини за вољу, у међународним оквирима поступала увек часно и правично када се радило о интересима Русије. Подсетимо се да је наша земља је одолела свакодневним, интензивним притисцима разноразних светских моћника одбијајући да уведе санкције Русији, а на шта су у исто време биле присиљене и уцењене готово све европске државе, чак и када је то било противно њиховим економским и националним  интересима. Многе земље су претрпеле велику финансијску штету због тог наметнутог непријатељства према Русији. Те државе су присиљене и на познату НАТО доктрину која се односи на обавезу замене раније прибављеног совјетског наоружања за оружје произведено у НАТО земљама, па су на тај начин посредно рекетирани и присиљени да издвајају новац за оружје које је најчешће као неупотребљиво расходовано у америчкој армији. Такве отужне примере можемо пронаћи у горово свим балканским државама које су имале ту ретку част да напросто „очисте“ депоније америчке оружанихснага и да за тај посао још папрено и плате. Србија је свему томе годинама одолевала, успешно одолева и данас, а то јој се тешко може опростити.

Домаћи НАТО лобисти су последњих дана, готово у таласима плавили медијску слику Србије својим несхватљивом агресијом усмереном као одличним српско – руским односима. Ипак, реакција већинског становништва у нашој земљи на овакве ставове је негативна, које је по ко зна који пут ставио до знања свима њима да НАТО ни данас, после толико година, нема никакву подршку у Србији а и да је, како ствари стоје, скоро неће ни имати.

Срби, на несрећу свих ових бескомпромисних апологета евроатлантизма, још увек нису заборавили „благодети“ злочиначког бомбардовања 1999. године. То сећање је и данас веома живо захваљујући и погубној и поразној статистици болести канцера, која је најдиректнија последица засипања бомбама обогаћеним осиромашеним уранијумом.

Утркивање ко ће јаче да се баци каменом на Русију, на светлост дана и још једном показале сву глупост и неразумност оних који такву политику пропагирају. Организације „ангажоване„ на популаризацији НАТО пакта и њихових интереса у Србији константно свесно раде против сопствене државе. Огромни буџети који им стоје на располагању, а који се пуне преко различитих домаћих и иностраних фондова и пројеката, служе искључиво за промоцију свега што је у овом тренутку противно националним и државним интересима Србије. Нажалост, много је такозваних „корисних идиота“ који ће зарад мало личног ћара отворено радити против сопственог народа и државе. То је наша истинска трагедија.

Зато, кад год чујете како неко изговара истрошену мантру о „малигном утицају Русије“ у Србији, таквог одмах можете да окваилификујете као издајника српских националних и државних интереса, јер како другачије назвати онога који годинама и деценијама за а туђ рачун покушава да оствари интересе непријатеља Србије.