Press "Enter" to skip to content

Владимир Воронов: Случај Србија – америчка геополитика против руске „меке моћи“

У последње време, на руском „интернет небу“, појављује се све више текстова везаних за актуелни положај Србије. Врло често се у тим текстовима, уместо дубље анализе тренутних догађаја, може приметити бујна машта аутора: неке чињенице се погрешно тумаче а друге се једноставно – прећуткују.

Нешто слично дешавало се и у периоду 2004 – 2013 година, када се појавио незабележено велики број текстова о Украјини. Нажалост, огроман број текстова о дешавањима везаним за Украјину није уједно означавао и квалитета приступ овој теми. Насупрот томе, аналитичка и информациона вредност овог материјала је непрестано опадала. Мало се тога променило од почетка рата у Донбасу – на пример, мит о „украјинским нацистима“ уведен је у руску масовну свест. Међутим, у Украјини не постоји нацизам у изворном облику, већ постоји потпуно супротан феномен – међународног карактера. [1]

Зато би било пожељно да се овакве грешке избегну у сагледавању и анализи српских прилика. У том погледу, недавни интервју са др Никитом Бондаревим са факултета међународних односа Руског државног универзитета открива доста тога корисног у сагледавању актуелног положаја Србије. [2]

Чињеницу да неименоване структуре из Сједињених Америчких Држава наручују студије од српских невладиних организација  како би ове истражиле на којим темељима се заснива руска „мека моћ“ на Балкану, Бондарев тумачи као лоше и неефикасне послове Американаца, што их чини да буду „нервозни“. Он сматра као вероватнијим да је овде реч о баналној злоупотреби новца америчких пореских обвезника.

Иако је термин „мека моћ“ сковао утицајни амерички политиколог и професор Џозеф Нај, она готово никада у пракси није коришћена као инструмент америчке спољне политике. У реализацији својих геополитичких пројеката, Американци се традиционално користе опробаним методама тврде моћи: подмићивањима, уценама, психолошким притисцима и идеолошким саботажама.

У погледу геополитичког деловања на Балкану, односно коришћења „тврде моћи“, Сједињене Државе немају проблема: сви суседи Србије су или чланице НАТО пакта, они су у већој или мањој мери у непријатељском односу према Србији. Штавише, круг коначног опкољавања Србије затворен је недавно, 2017. године, уласком Црне Горе у НАТО. Ово је главни фактор успеха руске „меке моћи“: Срби једноставно немају где отићи. Уколико неко понуди барем неку помоћ, зашто је не прихватити?

Извори:

1. Пять лет «Goblin news 11: Коричневый переворот»: Д. Пучков (Гоблин) и укронацисты. https://cont.ws/@ravensson1970/1246311

2. Никита Бондарев: «Американцы не понимают, почему у русских мягкая сила на Балканах работает намного лучше». https://balkanist.ru/nikita-bondarev-amerikantsy-ne-ponimayut-pochemu-u-russkih-myagkaya-sila-na-balkanah-rabotaet-namnogo-luchshe/

Наставиће се…

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.