„Пре саме дефиниције појмова хибридни и мрежни рат, корисно је у функцији осликавања савременог контекста осврнути се на доктрину Герасимова који је у својој анализи из 2013. изнео податак да се „данас свега 20% ратова води оружаним средствима“. Запад је закључио да је вођење рата неким другим средствима која се комбинују са конвенционалним дипломатским и војним средствима за вођење рата, вишеструко ефикасније за успостављање тоталне глобалне хегемоније. Други референтан податак који дефинише контекст у коме живимо, је околност да данас ратове више не воде државе већ интересне групе или центри моћи који су наддржавног карактера. Они намећу своје идентитетске, културне, идеолошке обрасце глобално а само понекад се појављују као држава (нека од западних држава, најчешће САД, Уједињено Краљевство, Немачка…), односно они понекад користе државу као инструмент наметања сопствених интереса. Ти наддржавни центри моћи се протежу глобално и унутар зоне спреге крупног (најчешће војног) капитала и елемената дубоке државе западних сила. Држава је у њиховом разумевању друштва већ превазиђена и анахрона категорија којој је потребно у потпуности одузети сваки суверенитет. Стога држава није више планер и организатор хибридног и мрежног рата већ су то наддржавни центри моћи који се протежу глобално.
Појам државне суверености је у последњих неколико деценија постао једна од основних мета напада Атлантиста у њиховим хибридним и мрежним операцијама. Неолиберална етапа развоја капитализма захтева брже и сасвим несметано кретање капитала а носиоци овакве привреде су мултинационалне компаније. Овакав економски контекст опажа саму државу и националну привреду као ометајући фактор. Стога, један од циљева савременог либерализма је поништавање или ограничавање суверености држава. Ово се спроводи на нивоу законодавства унутар самих држава доношењем низа законских мера које ограничавају суверенитет државе, али и на међународном плану формирањем надржавних структура које од држава отимају део њихове суверености. Примери наддржава којима се укида део суверености држава су ЕУ, НАТО. СТО, ММФ и сл. У техничком погледу, неолиберализам се значајно ослања на банкарски колонијализам, односно на уништење монетарног суверенитета држава. У овом тренутку, постоје само три глобална центра за емисију новца који су де факто монетарни глобални хегемони. То су амерички ФЕД, Европска централна банка и Банка Јапана. Ова три центра су приватне компаније, те не постоји никакав демократски механизам контроле њиховог деловања од стране грађанства. Ове компаније делују путем својих инструмента, пре свега ММФ, Светске Банке, СТО, Европске Уније. Што се Србије тиче, све наше политичке гарнитуре након 2000. се налазе на чврстом неолибералном курсу и спроводе у Србији агенду економске и банкарске мултинационале. Кључно програмско одређење унутар ове агенде је уништење домаће привреде јер ову мултинационалу Србија занима искључиво као простор клијената за њихове производе, но никако као произвођач било чега. Стога је економски и монетарни простор Србије потребно очистити тако што ће њена привреда, као и способност за емисију новца бити поништени. Лишена сваке економске виталности као основе суверенитета, држава је сведена на колонију.
Појам хибридног или мрежног рата (хибридни и мрежни рат су донекле синоними иако је хибридни рат нешто шири појам) се односи на употребу мреже која се састоји од свих друштвених структура и делова друштва за остварење сопствених стратешких циљева. Мреже које западни центри моћи користе за своје кампање се протежу глобално, а користе се за вођење рата у државама које ти центри опажају као непријатеље и које су мета напада. Мреже које они користе обухватају све сегменте друштвеног организма држава које су циљ напада. Сам појам мреже се односи на лепезу органа, институција, организација, средстава јавног информисања, појединаца и политичких група (странака), фондација, друштвених група, религиозних група, етничких мањина које заједно делују са истом агендом стратешких циљева и који су финансирани од стране истих финансијско – политичких центара чија је одређена мрежа инструмент.
Садашњи контекст, након колапса источног блока и прерастања САД-а у светског хегемона, све до најновије ситуације у којој моћ Запада опада те се он услед тога понаша све агресивније, заснован је на инфилтрацији САД-а у све сегменте друштвеног организма држава које они контролишу или над којима настоје да успоставе своју контролу. А све у функцији успостављања потпуне политичке, економске и идеолошке хегемоније. Хибридни и мрежни рат, дакле комбинује војну и дипломатску силу („тврда моћ“) са средствима деловања на медијском, друштвеном, доктринарном тј. идеолошком (обрачун са свим саставним традиционалним друштвеним елементима помоћу разарања породице, феминизма, маргинализације улоге мушкарца у друштву, атеизма, либерализма, измишљене категорије „рода“ која треба да замени пол и других…), финансијском, културном и ИТ плану („мека моћ“). Пракса је показала да је доктрина мрежног рата коју Запад спроводи махом кроз „меку моћ“ вишеструко ефикаснија него искључива примена дипломатског или војног притиска који је био својствен ратовима у прошлости.
Садашњу ситуацију глобалне хегемоније Запада је можда најтачније дефинисати као рат идеје профита против целог света. Јер то стање општег рата обезбеђује још већи профит. Држава, као нешто што смета развоју идеје профита, је постала анахронизам…
Без намере да улазимо у прешироку анализу на овом месту, с обзиром да је наша тема у овом делу превасходно хибридни и мрежни рат који Запад води против Србије, споменимо само неке примере за учешће крупног финансијског лобија САД-а у организовању мрежних ратова у другим државама.. Пример који се односио на ранији период, одмах након распада СССР-а и Варшавског пакта а за циљ је имао моделовање идентитета народа земаља бившег источног блока и, следствено, њихову економску и политичку колонизацију, је финансијски мешетар Џорџ Сорош и његов инструмент „Фонд за отворено друштво“. Сорош у овом тренутку постаје све мање битан и све мање се користи у мрежном рату Запада против држава бившег источног блока. Интересантан пример новог, врло битног, играча у овом смислу је из америчке кампање мрежног рата у Украјини из периода непосредно пре планске дестабилизације ове земље која је спроведена на „евромајдану“. Реч је о Пјеру Омидијару, мултимилијардеру из САД који се у САД доселио из Француске а иранског је порекла (стара иранска емиграција). 2004, он оснива Омидијар нетворкс (Omidiyar networks) фондацију са идејом инвестирања и добротворног помагања одређених пројеката, наравно у иностранству а не у САД-у. Пројекти у које је највише инвестирао су се односили на масовне медије и информације. 2010, он иницира пројекат истраживачког новинарства (овај вид новинарства постаје у годинама које ће наступити песница и стуб за вођење мрежних ратова које Запад води глобално). Омидијар нетворкс 2011. оснива у Украјини пројекат „Центар УА“ у који одмах улаже 1.335.000 америчких долара а додатних 770.000 у 2013. Званично, новац је био уложен у истраживање „транспарентности“ рада владе Украјине, но већи део средстава је уложен у разне пројекте, средства јавног информисања и невладине организације, наравно са „либералним“, „демократским“ предзнаком, а реално усмерен на разбијање владе и политичког интегритета легално изабраног Виктора Јануковича који је претходно најавио преиспитивање споразума о асоцијацији са ЕУ. Убрзо, током немира на самом Мајдану, почео је у јавности да се гура наратив о „корумпираности владе“ Јануковича. Главни официр Омидијара у самој Украјини био је Украјинац Анатолиј Рибачук (образован на Западу, стажирао на Вол стриту, радио у сектору финансија у Лондону). 2007, он у Кијеву оснива Евроатлантски универзитет са јасном про ЕУ и про НАТО оријентацијом. Заједно са П. Омидијаром и значајно суфинансиран од њега, он учествује у оснивању на терену мреже невладиних организација чија је једина функција подривање интегритета легално изабране владе и председника државе. Отворено насиље на Мајдану је било плански темпирано након вишегодишње мрежне операције припреме, агресија је ескалирала а последица је била да је Јанукович напустио земљу, а пројектована смена власти је успешно спроведена од стране САД-а. Један од кључних финансијера операције унутар Украјине је био Пјер Омидијар, „човек који ради руку под руку са владом САД, да би се мешао у рад страних влада, кофинансирајући промену режима влада познатим инструментима америчке империје…“. Неки од најближих сарадника и најужи Омидијаров круг су: Марк Андерсен, Роберт Пол и Питер Тил, отворени либертаријанац који финансира (лобира) одређене политичаре у САД залажући се за ултралиберална начела рода као замене за пол, феминизма, легализације содомије, педофилије и хомосексуалних бракова .
Контекст који се односи на мрежни рат Запада према Србији је битно дефинисан прошлогодишњом одлуком конгреса САД „о већем ангажовању на Балкану и супротстављању руском утицају“. Проблем наступа у томе што се та мрежна операција не односи само на руски утицај у Србији у политичком или стратешком погледу, већ и на ударац на суштинске елементе српског идентитета који нису ни у каквој вези са политиком. Под ударом се налази традиционална породица, однос између полова, дефиниција полног идентитета, патријархални морал, духовни и културни идентитет и сам однос према нацији и држави. Средњорочни и дугорочни циљ овога је ослабљивање националног ткива у наступајућим генерацијама. Из овог разлога, утицај који путем мрежног рата Запад спроводи у Србији је вишеструко штетнији и опаснији од било каквог другог утицаја, па и руског, обзиром да се ти други утицаји не односе на било шта изван политике, војне стратегије и економије. Супротно томе, Запад настоји, поред ова три утицаја и да промени српско биће и уништи сам српски традиционални идентитет.
Пар конкретних података…
Конгрес САД за фискалну 2018. и 2019. доделио значајна средства намењена Фонду за супротстављање руском утицају. Увелико су у току припреме за лансирање пројекта „Супротстављање руској кампањи дезинформисања на Балкану“, који би требало да стартује крајем ове или почетком наредне године покретањем „регионалног медијског центра за питања одбране и безбедности“ под радним називом „Балкан секјурити нетворк“ („Балканска безбедносна мрежа“). Радовима на „супротстављању руском информативном рату у региону“, што је заправо покушај потпуног америчког овладавања овдашњим медијским простором, руководе Џон Капело, виши сарадник за војна питања у Фондацији за одбрану демократије (ФДД) и некадашњи амерички војни аташе у амбасадама САД у Србији и у Израелу, и Данијел Шунтер, директор невладине организације Евроатлантска иницијатива (ЕАИ) из Београда. На пројекту су ангажовани и Сектор НАТО-а за јавну дипломатију из Брисела и Канцеларија НАТО-а за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду.
Финансирање пројекта, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (НЕД), која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (УСЕУЦО).
Очекује се да ће свој допринос дати и дипломатски представници Немачке, Канаде и Норвешке, као и Словеније преко пуковника у пензији Антона Туње, некадашњег војног аташеа Словеније у Србији.
Ти планови за дипломатско-војно-пропагандну агресију Запада на Србију, иначе, проистичу из Закона о супротстављању дестабилизујућим активностима Ирана, који је у Конгресу САД усвојен 27. Јула, 2017.
Њиме је предвиђено и оснивање поменутог антируског пропагандног фонда од 250 милиона долара, који, како је наведено у закону, осим у Србији треба да буде искоришћен за сузбијање руског утицаја и у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, Македонији, Молдавији, у тзв. држави Косово и у Украјини, као и у чланицама НАТО-а и ЕУ које су „рањиве на утицај Руске Федерације“.
Релативно нова околност у нашем безбедносном контексту је укључивање Немачке у мрежну агресију према Србији. Ово коинцидира са немачким преузимањем позиције бакљоноше глобалног ултралиберализма од САД до кога је дошло након доласка Доналда Трампа на власт у САД. Дојче Веле (Deutsche Welle), песница немачког медијског утицаја у Србији је путем своје ДВ академије (DW Akademie) намењене превасходно деловању у државама где је потребно наметнути утицај, недавно отпочео своју операцију која се односи на Јутјуб. Наиме, Дојче Веле је недавно отпочео високо софистицарану операцију јер се односи на деловање у функцији постизања учинака у будућности. Они су пришли најпопуларнијим младим јутјуберима у Србији и понудили им новац да би прихватили у свом Јутјуб раду садржаје сугерисане од ДВ академије. Ови садржаји су махом секуларног, антипатриотског, мултикултуралног и атеистичког карактера. На овај начин, Дојче Веле настоји да моделује најрањивију популацију у Србији полазећи од идеје да ће тиме изградити одређени сензибилитет и подложност идејама Запада међу генерацијама које једног дана треба да преузму функције у Србији, или просто постану гласачко тело. Срећом, један број младих јутјубера је прозрео природу операције и одбио понуду
Врх копља хибридних и мрежних кампања Запада представља синхронизовано деловање троугла који чине: 1. Политичке групације и странке 2. Средства јавног информисања (електронска, штампана, портали и планске кампање на др. мрежама) 3. Невладин сектор (разни институти, групе за борбу за остварење циљева и права разноразних група, групе за остварење мањинских права са инклузивним циљевима, аналитичке групе, аналитичари појединци). Ова пирамида увек делује оркестрирано и међусобно усклађено, има исте стратешке циљеве који су анти традицијског, анти идентитетског, анти породичног, анти државног и анти националног и либералног карактера (уз залагање за средњорочно и дугорочно демографско ослабљивање циља напада путем абортуса, пропагирања хомосексуализма и феминизма, идеологије рода и залагања за увоз миграната) и има исте изворе и канале финансирања (трагови финансија увек и непогрешиво воде ка финансијско политичким центрима који се налазе унутар дубоке државе САД и сателита).“
Још нема коментара