Половину месеца новембра обележила је криза светских размера која је трајала цео један дан а која је претила да увуче буквално цео свет у беспоштедни рат, у коме би и употреба нуклеарног оружја била једна од могућих опција.
Шта се то спектакуларно догодило да би се покренула цела медијска лавина од источне Европе па преко запада до самога Јапана и Аустралије? Вест да је ракета погодила трактор у Пољској је одјекнула посредством медија колективног Запада као да у себи носи бар десетак нуклеарних бојевих глава. Али, кренимо редом.
Руска војска је 15. новембра извела масовне нападе високопрецизним крстарећим ракетама по инфраструктурним циљевима у Украјини. Према 3неким проценама, близу 100 ракета је погодило циљеве у Украјини, а које је претходно одредила и одобрила руска војна команда.
Са различитих страна пристизали су извештаји о уништеним објектима, иако су украјинске власти на све начине покушавале да спрече објављивање ових снимака. Разлози су једноставни.
Они би само дали потврду руској страни о успешно извршеним задацима, али и зато што би створили па панику међу становништвом и лоше утицали на морал борбених снага. Друштвене мреже и бројни телеграм канали редовно прате догађаје у Украјини и доносе прегршт информација које без тешкоћа постају доступне аудиторијуму широм света жељном објективних информација о ратним дешавањима. Све је мање интересовања за класичне медије који су се у највећем броју ставили у службу насилне пропаганде једне, у највећем делу, украјинске стране.
У мору различитих информацијама са подацима о погођеним локацијама тако долази и ексклузивна вест из Пољске, пренета у делићу секунде преко готово свих значајнијих медија, а која показује трактор, преврнуту приколицу, кратер и делове експлодиране ракете.
Тог тренутка креће оркестрирана хистерија о томе да се ради највероватније о руској ракети која је погодила територију Пољске и усмртила двоје несрећних пољопривредника. Та скоро па чињеница доводи до експресног подизања борбене готовости пољске авијације, а што је још занимљивије и укључивања и механизованих јединица које у истом тренутку одлазе ка селу где је пала ракета, на пар километара од границе са Украјином.
Новинар који је први снимио овај догађај, пустио је у етар слике са деловима ракете који су се ту налазили. Убрзо су почели да пристижу и друге фотографије на којима су приказани идентични делови ракете и на основу којих се са 99% сигурности може потврдити да се ради о С-300 систему украјинског порекла, са задатком пресретања и обарања крстарећих ракета. Све је врло брзо почело да личи на броје несрећне случајеве који су се раније већ дешавали ба различитим странама.
Ипак, неко је покушао да овај несрећни случај претвори у паклени план увлачења комплетног НАТО пакта у отворени рат са Русијом. Некоме је изгледа досадило да само седи у рукавицама и шаље оружје, опрему, људство, паре, обавештајне податке и све друго како би рат трајао што дуже, без директног укључивања у исти. Чини се да су поједици навијали за ескалацију ратних дејстава које су требало да добију глобалне размере.
Покушај активирања члана уговора који регулише услове заштите и одбране нападнуте НАТО чланице је био једна од опција. Ипак, срећом, негде је на крају преовладао разум. Катастрофа је за сада избегнута.
Нескривени бес Пољака и хистерично ратно хушкање из Естоније уз стандарди медијски игроказ украјинског председника, који је цело вече патетично позивао на хитно укључење НАТО пакта у директне нападе на Русију и њену војску, правовремено су обуздани, и довољно времена се дало шанси да се са сигурношћу потврди да је ипак реч о само о несрећном случају.
Неколико сати касније тензије су се спустиле и на то су понајвише утицали они којима је најмање у интересу да НАТО уђе у директан сукоб и тако практично и званично започне Трећи светски рат.
Америка и Турска су у том тренутку биле прави „лек“ за беснило које се изненада појавило на истоку Европе или на западу Украјине. Тај баук је реално претио да се прошири уз катастрофалне последице по све. Занимљиво је и то да председник Украјине, Володимир Зеленски и читавог наредног дана након овог догађаја није одустајао од својих сулудих захтева и пропаганде којом се бави већ скоро 300 дана.
Шта је онда права истина? Ово село је исувише далеко од војних циљева који су били гађани да би руска високо прецизна крстарећа ракета промашила свој циљ и залутала на десетине километара даље и погодила тамо неки трактор. Врло брзо је постало јасно да је тако нешто немогуће, али се поставља питање шта се заиста догодило у том селу.
Да ли је ракета С-300 стварно покушавала да обори руску крстарећу ракету па је случајно пала на ове несрећнике, или је управо као таква требало да изазове баш овакву реакцију и да се на један доста провидан начин покуша цео свет увући у овај сукоб? Да ли су у Кијеву постали свесни тога да у европским земљама пада подршка становништва за рат за који је јасно да их исувише кошта а не доноси ништа, те да немају ама баш никакав интерес да учествују у њему?
Европске земље од самог почетка немају ни војни нити економски, али ни реалан политички разлог или интерес да подржавају овај сукоб. Ипак, крајње чудноватим одлукама европских политичких елита и под притиском неиздрживе медијске хистерије, а могуће и путем уцена, земље Европе су гурнуте у кризу која се на овим просторима не памти још од Другог светског рата.
Занимљиво је и питање, шта је требало да значи слање механизованих јединица пољске војске на границу када тамо нема ниједног припадника непријатељских снага? Ако су и Руси претпостављени непријатељ, они су стотинама километара далеко од границе са Пољском? Да ли нас у блиској будућности очекује неки другачији развој догађаја који ће превагнути на тамну страну и потенцијално довести до уласка пољске војске на запад Украјине?
Моје скромно мишљење је да ће на крају тако и бити. Пољска ће послати редовну војску у Украјину под паролом заштите сопствене границе, заштите цивила у Украјини или ради превенције рата са НАТО пактом. Могуће је да ће ускоро пронаћи неки још прикладнији изговор. Дани који долазе ће свакако показати шта можемо да очекујемо.
Још нема коментара