Да ли би власти у центру Загреба назвали једну улицу по Бранку Јунгићу?

У светлу вести да „Иницијатива младих за људска права” у Србији од власти у Београду тражи да се Улица Бране Црнчевића преименује у Улицу Ружице Маркобашић, коју су припадници ЈНА 1991. године убили на Овчари код Вуковара, не можемо да се не сетимо многобројних српских жртава.

Један од њих је свакако Бранко Јунгић, српски мученик, коме су усташе тестером за дрво одсекли главу 1942. године. Јунгић је рођен у месту Грбавци испод Поткозарја 1920. године. После одслуженог војног рока у Карлобагу вратио се у родни крај и постао трговачки помоћник. Ту га затиче и Други светски рат, након стварања Независне Државе Хрватске. Због одбијања да пређе са православља на католичанство, усташе су га присилиле да дуго клечи на голој земљи, и док је он био тако ослоњен левом руком на земљу, како би одржао равнотежу, усташе су му на монструозан начин мученички, тестером за дрво, под једном јабуком у Грбавцима одсекли главу.

Његово мучеништво представља врхунац страдања српског народа Градишке и Поткозарја. Фотографија која показује Бранково погубљење пронађена је у џепу мртвих усташа 1945. године. Тестера којом је убијен Бранко била је у Бања Луци до 1992. године.

Морално полазиште иницијативе младих имало би неко утемељење да се поштују све жртве једнако, па и оне српске. Поставља се питање, да ли ће власти западних суседа у центру Загреба назвати једну улицу по Бранку Јунгићу?