Владимир Пребирачевић: Српско уједињење мора да се убрза на свим пољима

Свесрпски сабор у Београду је напокон нешто што се дуго чекало да се догоди. Увезивање и умрежавање Срба из региона се до сада догађало некако бојажљиво уз уважавање свих могућих захтева других народа и нација па чак и оних измишљених у протеклих тридесет година. Да ми никога не требамо да чекамо на помоћ и милостињу знали смо одавно али напокон се нешто преломило па да се почне свеобухватније уједињење Срба са ових наших живодних простора који су десетине векова место нашег боравка без обзира које царевине су се кретале овуда и без обзира ко владао у неком историјском тренутку.

Док цео „модерни“западни свет подржава отимање српских територија и који са благонаклоношћу гледа на све геноциде и злочине које су исти чинили над нашим народом изнова и изнова, Срби су смогли снаге да се одлуче на овај храбар и нимало лак подухват.

Свима је јасно да српско јединство може да буде препрека за њихове геополитичке, политичке и економске циљеве па ће урадити све што је у њиховој моћи да од старта покушају да осујете овај план или бар да га изврну руглу и да по старом латинском систему завади па владај наставе да разбијају српски животни простор али и српски идентитет на свим пољима управо прко припадника нашег народа.

Овај подухват се мора снажно и доследно подржати без обзира на личне политичке оријентације јер потреба за јединством нашег народа је већа од било кој и било чије политичке различитости. Овај правац који је заузет и декларација која је донешена мора да буде реализован марљивим радом и мудрим улагањем економских али и људских ресурса како би почео да даје резултате и да прави константне помаке на корист српског народа. Доста смо времена потрошили обазирујући се на свакога ко ће шта рећи, па да некога не увредимо, а сваки потез земаља у окружењу је практично непријатељског карактера према нашој земљи и ово је најбољи начин да се одупре свима а који су у суштини и много слабији од нас по многим параметрима.

Срби више нема шта да чекају, него да се озбиљно позабаве заштитом својих интереса у свим сферама друштва и да не спроводе слепо шта се намеће из иностранства јер то често и није у нашем интересу и управо супротно, служи само интересима оних којима смо ми мета већ вековима.

Уџбеници и систем образовања морају да претрпе озбиљне промене ако желимо да брже мењамо нашу ситуацију по питању заштите идентитетских питања јер су се ту много инфилтрирали елементи који не раде у српском интересу. Доношење закона о невладиним организацијама по узору на руски, мађарски и сада грузијски је хитна потреба и не треба се плашити мишљења оних са запада јер је изворно закон амерички који већ деценијама функционише у заштити њихових интереса а сви добро знамо да они посебно другима замерају исти приступ као што га они имају када се ради о другим земљама јер наравно амерички интерес је већи и значајнији у свакој земљи од саме те земље и тог народа.

Враћање одслужења редовног војног рока је један од најбитнијих сегмената заштите безбедности наше земље и мора се под хитно решити јер турбуленције око нас у годинама које предстоје неће бити ништа мање и ко мисли да ће ситуација између НАТО и Русије да се заврши у Украјини грдно се вара. Ми морамо бити спремни да одвратимо свакога ко је склон авантуризму на овим просторима и јачање свих сегмената безбедности је од највеће важности. Али и сви остали сектори нису ништа мање важни. Пољопривреда мора бити у функцији одбране земље а не у функцију увозничког лобија као и сектор енергетике који се мора  брже развијати како би наша земља била енергетски независна и безбедна без обзира на претње по ту безбедност од земаља које нам свакако не желе добро а које су нам сада можда важни економски партнери али пријатељи никада неће бити. Јединство је најбитније за убрзаније уједињење нашег народа  и постизање задатих циљева и на томе се предано мора радити без обзира на притиске.