Светска медијска и војно‒политичка пажња је усмерени су са Специјалне војне операције против снага украјинских ЗСУ у подручју области Донбаса на сукоб који се у претходној недељи, поново распламсао на Блиском истоку између палестинских и израелских снага.
Војска РФ је током претходне седмице, отпочела са извођењем активних (нападних) борбених дејстава на више праваца, од којих су кључни, запорошки, доњецко‒авдејевски, бахмутски и купјански, са основни циљем уништења ОС кијевских власти на наведеним правцима и стварање повољних оперативно–тактичких услова за извођење борбених дејстава у наредном периоду.
По начину извођења дејства и важности (првенствено војно‒политичкој) тежиште је усмерено на доњецко‒авдејевски правац, те ћемо стога размотрити дејства на уништавању украјинских ЗСУ у ширем рејону села Авдејевка.
- Општа позиција и значај подручја Авдејевке
Авдејвка (рус. Авдеевка, укр. Авдïïвка), насељено место, северно од града Доњецка око два километра, представља само предграђе града Доњецка. Пре државног преврата проамеричких (САД и НАТО) и пронацистичких снага (припадници војно‒политичке организације „Десни сектор“, припадници нацистичких оружаних формација и пронацистичких оружаних одреда из Другог светског рата, њихови потомци. симпатизери и следбеници њихових идеја), Авдејевка је представљала важни индустријски центар, са „Хемијским комбинатом“‒постројењима за производњу кокса („Авдејевски коксохемијски завод“–АХЗ). Авдејевка је по украјинским статистичким подацима 2012. године имала статус града, у ком је живело око 35 хиљада становника. По попису проведеном од стране власти у Кијеву исте године око две трећине становника наведеног града се изјашњавало да су по држављанству Украјинци, а око 90 процената становника се изјаснило да говори руским језиком.
Након државног преврата почетком 2014. године, локалну самоуправу и контролу над градом су преузели припадници Руског народа из Доњецке Народне Републике, али су током јула 2014. године, десничарске и пронацистичке украјинске снаге, сврстане у неколико „специјалних јединица“ („батаљони“, „пукови“ и „одреди“), тежишно попуњене припадницима из Западне Украјине и криминалцима, преузели контролу над градом вршећи при том масовне злочине над цивилним становништвом. Већина становника Авдејевке је пред погромом избегла у Доњецк. Након преузимања контроле над Авдејевком, обзиром да се иста налазила на линији сукоба новоформираних украјинских оружаних формација и побуњених становника Новорусије, украјински наоружани одреди приступили су припреми насељеног места за извођење борбених дејстава.
Стабилизацијом линије борбеног додира, која се протезала првацем: насеље Пески–насеље Веселое (аеродром „Доњецк“)–насеље Спартак–насеље Јаковљевка, Авдејевка је у плановима власти у Кијеву „добила“ улогу центра („пивоа“ или „стожера“) одбране на наведеном делу линије раздвајања. Раселивши већи део становништва у другој половини 2014.године, током 2014. и 2015. године, наоружани одреди украјинских десничарских снага су отпочели са уређењем ширег простора насељеног места Авдејевка за извођење борбених дејстава, са тежиштем на утврђивању (подешавању природних и вештачких објеката‒зграда и индустријских комплекса за заштиту живе силе и борбених средстава), израду положаја за ватрено дејство (посебно минобацача и противоклопних лансирних комплета у зградама и објектима), израду саобраћајница за маневар (премештање) људством и борбеним средствима и запречавањем прилаза, међупростора и бокова (рушењем објеката, израдом вештачких препрека и постављањем минско–експлозивних препрека (група мина и минских поља израђених од противпешадијских и противтенковских мина и фугаса).
Из рејона насеља Авдејевка украјински паравојни одреди и новоформиране „оружане снаге“ су непрекидно и неселективно дејствовале („отварале ватру“) по ширем рејону града Доњецка у највећем броју случајева по местима окупљања становника Доњецка (локална аутобуска стајалишта, здравствене установе, школске установе, културне установе, пијаце и тргови) са циљем наношења што већих губитака цивилном становништву и подстицања панике код цивилног становништва. Дејства по цивилним објектима у граду Доњецку су нарочито интезивирана после претрпљеног тешког пораза украјинских десничарских снага у рејону ародрома „Доњецк“ током 2014.године и у „котлу“ у рејону Дебаљцева 2015.године. Свакодневно отварање ватре по цивилним циљевима у Доњецку припадници новоформираних украјинских ЗСУ и екстремистичко‒неонацистичких формација извршавали су из аутоматских бацача граната БГА 30мм, БГА 40мм (НАТО), преносних противоклопних система и минобацача 60мм, 82мм и 120мм. А повремено и из артиљеријских оруђа већег калибра, хаубица 122мм, топ–хаубица и топова 152мм, вишецевних лансера ракета 122мм и тенковских топова 125мм, из самог града Авдејевка, са ватрених положаја уређених у стамбеним или индустријским објектима или са доминантних висова северно од Доњецка и у непосредној околини Авдејевке. О свим овим догађајима су припадници посматрачке мисије ОЕБС прикупљали податке, бележили последице на циљевима и податке достављали украјинским оружаним формацијама, који су исте користили ради унапређења прецизности приликом следећих гађања.
Сам положај града Авдејевка има изузетан значај за обе стране, како војни, тако политички и економски.
Оружаним снагама власти у Кијеву, као важна раскрсница путева омогућава: затварање праваца који изводе у бок снагма у рејону, Константиновка, Краматорск, и даље ка позадини Харкова и у правцу, Павлоград и Дњепропетровск, те свакодневно дејство по стратегијском објекту у ДНР (град Доњецк), непрекидно ометање функционисања живота и рада у самом граду Доњецку и представља непрекидно уперен нож у само срце ДНР. Евентуални продор ка Доњецку би уз подршку пропагандне машинерије „Западног света“ значио остварење престижа украјинских ЗСУ, посебно у политичким круговима САД, ЕУ и НАТО лобиста.
Уништењем украјинских ЗСУ како у самом граду Авдејевка тако и у непосредној околини (неколико насељених места) од стране Војске РФ постигло би се више циљева: отклонила би се непосредна војна опасност по град Доњецк и могућност расецања и одвајања ДНР и ЛНР и евентуални даљи продор ка Мариопољу, знатно би биле умањене могућности украјинских војних снага да гађају цивилне циљеве у граду Доњецку што би позитивно утицало на морал становништва, била би омогућена обнова и стављање у функцију хемијског комбината „Коксаре“ и њено кориштење. Ослобађањем Авдејевке (која представља и једно од битних саобраћајних чворишта) од стране војске РФ спречио би се маневар украјинским јединицама по фронту (правац: Запорожје‒Краматорск–Харков), исправили би и скратили линију фронта за неклико десетина километара чиме би се ослободио део снага за попуну резерви и ангажовање на другим значајним правцима, створио би се ослонац и основица за даља дејства војске РФ (1. армијског корпуса) правцем, Покровск‒Добропиља‒Олександровка, удар у десни бок снага у рејону Часов Јар (чиме би се растеретиле снаге у рејону Бахмута) и одсецање украјинских ЗСУ у рејону, Дружкивка, Краматорск, Славјанск, од оперативно‒стратегијске позадине (Запорожје, Дњепропетровск и Кијев), њихово разбијање и отварање праваца према Харкову са југозапада. Наравно биле би и знатно умањене борбене способности украјинских ЗСО и створили би се услови за ослобађање Крматорска и Славјанска у наредном периоду.
- Претварање подручја Авдејевке у утврђени рејон
Обзиром да се Авдејевка налазила на линији непосредног борбеног додира, почетком 2016. године, уз „затворене очи“ припадника посматрачке мисије ОЕБС, власти у Кијеву су ангажовале неколико сопствених инжињеријских јединица (еквивалента батаљона за утврђивање), али и приватних грађевинских предузећа са подручја Пољске, Естоније и Летоније, на извођењу радова у самом насељеном месту Авдејевка и у непосредној околини са циљем претврање истог и његове ближе околине у „утврђени рејон“ (по изјави медија у Кијеву, Лондону и Берлину у „нови Верден“, „нови Стаљинград“…). Главни радови на уређењу подручја Авдејевке су завршени до почетка фебруара 2022.године, када је наведено насеље требало да послужи као полазна тачка украјинских ЗСУ у нападним дејствима на Доњецк и евентуални продор ка Мариопољу.
У непосредној близини града, запоседнути су висови који доминирају околином, како у смислу осматрања тако и у несметаном дејству свих врста борбених система. У рејону наведених висова уређени су отпорне тачке водова и чворови четних рејона одбране. Утврђивање је извршено у пуном профилу изградњом армиранобетонских заклона и бункера за ватрено дејство и објеката за заштиту (склоништа и простора за дужи боравак и смештај људства). Сви објекти су међусобно повезани саобраћајницама (рововима) делом површинским (који су наткривени различитим врстама материјала), а једним делом и подземним тунелима. Посебна пажња посвећена је уређењу доминантног виса „Депоније“ (названог „Terrikon“, висине око 230 метара) насталог одлагањем нуспроизвода од прераде кокса, такозване депоније (у појединим медијима погрешно преведено као „сметлиште“), која се налази у североисточном делу града Авдејевке (у центру троугла који затварају, Авдејевка, Весјолое, Красногоровка). Наведена депонија је претворена у армиранобетонску тврђаву, одакле је вршено осматрање и навођење артиљерије, али и ватрена дејства по источним прилазима Авдејевки и према Доњецку.
Простор између уређених отпорних тачака запречен је противпешадијским и противтенкоским минскоексплозивним препрекама (групе мина, минска поља, фугасе) и ископима (противтенковски ровови и канали). У систем препрека укључен је и велики број мањих и већих водених површина (безимена језера и канали) које окружују Авдејевку.
Само подручје града Авдејевке уређено је у више отпорних тачака повезивањем неколико вишеспратница и трдо грађених објеката (здравствене, школске, културне, рекреативне установе) у један чвор одбране. Објкети (грађевине) у оквиру насељеног места су посебно прилагођени за дејство аутоматских оружија и вођених противоклопних оруђа у вишеспратни ватрени систем и дејство у више праваца‒унакрсно (чиме је потпуно ватром покривен простор испред објеката и на максимално ефикасном–убитачом домету оружија). Унутар сваког објекта обезбеђен је пролаз из просторије у просторију пробијањем пролаза у зидовима и преградама. Унутар и испод свих зиданих објеката уређена су склоништа за заштиту људства од дејства артиљерије и ваздухопловно–ракетних снага, просторије за смештај и одмор људства, те простор за складишта (складиштење убојних средстава, артикала хране и воде) и привремене прихватне станице за рањенике, повређене и оболеле. Сви ови објекти су уређени у постојећим објектима припреманим у доба СССР или су израђени нови (ојачавањем и уградњом армиранобетонских елемената), на дубини од неколико десетина метара.
Чворови одбране су међусобно повезани подземним саобраћајницама (тунелима), уређеним у току припреме за борбена дејства, али и прилагођавањем постојеће градске инфраструктуре (канализациони и други системи грдаске‒цивилне инфраструктуре), чиме је обезбеђен маневар снагама по фронту и дубини, и обезбеђена међусобна ватрена увезаност чворова одбране и подршка једних другим.
У међупростору између чворова одбране извршено је масовно запречавање минскоексплозивним препрекама, противоклопним препрекама (бетонски тетраедри, јежеви од железничких шина, итд.), рушењем објекта и стварањем барикада, чиме се снаге нападача усмеравају под удар вишеспратне ватре.
У главни чвор одбране (центар, пиво одбране) у насељу Авдејевка уређен је и прилагођен објекат Хемијско‒индустријског комбината „Коксаре“ („Кoksohim“), који се простире у северозападном делу Авдејевке.
Оваквим уређењем одбране обезбеђена је максимална жилавости упорност одбране, економична употреба снага и стварање погодног ослонца за евентуална активна дејства украјинских ЗСУ у правцу града Доњецка.
- Хемијско–индустријски комбинат „Коксара“ („Кoksohim“) кључни чвор одбране Авдејевке
Хемијско‒индустријски комбинат „Коксара“ (садашњи „Кoksohim“) у Авдејевки, изграђен је почетком шездесетих година 20. века, у сверном делу Авдејевке (око 10 километара од центра града Доњецка), а потпуни завршетак и почетак високе продукције „Авдејевски коксохемијски завод“–АХЗ је почео да остварује почетком осамдесетих година двадесетог века. Наведени хемијско‒индустријски комбинат је својевремено сврстан у највеће предузеће тог типа у свету, са 13 основних и 30 помоћних фабрика. У наведеном хемијском комбинату прерађиване су у кокс огромних количина угља експлоатисаних у околини Доњецка и прослеђиване у челичане „Азовстаљ“ у Мариопољу, те велики број челичана на простору садашње Новорусије. Сем производње кокса (током 1988. године прерађено је 100 милиона тона кокса) у наведеном комбинату произвођено је и више од 20 врста хемијских производа на бази угља, од којих су најважнији синтетички бензин и мазут, гас, смола на бази каменог угља, синтетичка уља на бази каменог угља, сулфати и амонијак.
По устаљеној пракси у тадашњим социјалистичким државама, наведени комбинат је у склопу прилагођавања економског система за рад у ратним условима, изграђен са производним капацитетима двојне намене (у миру производња кључних производа за потребе цивилног тржишта, у условима рата потпуна или делимична производња средстава за војне потребе‒експлозиви, убојна средства, борбени системи). Наведени хемијски комбинат је у тадашњој Украјинској ССР током изградње, плански прилагођаван за рад у условима нуклераног сукоба, при чему је у подземним објектима изграђен део постројења прерађивачких капацитета, али и просторија за смештај, живот и рад упослених у НХБ условима, зашта је изграђен читав низ подземних просторија, склоништа, складишта и објеката за транспорт и комуникацију у неколико спратова (од три до пет спратова) под земљом.
Отпочињањем борбених дејстава на простору Новорусије током 2014. године, сам простор „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ, запосели су наоружани одреди пронацистичке и криминалне наоружане формације „Ајдар“ који су подручје комбината почели да прилагођавају за извођење борбених дејстава. Током 2015. године у хемијском комбинату (који је наставио да се бави основном делатношћу–производњом у знатно смањеном обиму) су се разместиле и јединице 25. ваздушно‒десантне бригаде новоформираних украјинских ЗСУ. У периоду до почетка СВО постојећи објекти у простору АХЗ су непрекидно дограђивани, ојачавани и прилагођавани за извођење борбених дејстава, првенствено уређењем армиранобетонских ватрених положаја и склоништа за дејство тешке војне технике (артиљеријских оруђа, тенкова и ракетних система) и попуну и складиштење енормних количина наоружања, убојних средстава, горива, артикала хране и воде и медицинске опреме. До почетка 2022. године подручје самог АХЗ и шири рејон истог су претворени у утврђени објекат који по свом обиму и квалитету превазилази утврђења у челичанама „Азовстаља“ и металуршког комбината „Лењин“ у Мариопољу. Током претходних осам‒девет година подручје АХЗ је кориштено као полазна тачка за све нападе и ватрене препаде (гађања) града Доњецка и непосредне околине истог. Поред више покушаја војске РФ да униште (уништавање–потпуно или за дужи временски период онеспособљавање живе силе, борбених средстава и објектата) рејони одаклс дејствују украјинске ЗСУ, применом високопреццизног оружија, сем неутрализације дела ватрених система и положаја (неутрализација–наношење губитака и оштећња од 15 до 30 процената у живој сили и борбеним средствима, а код објектата велике отпорности до 50 процената), нису постигнути посебни резултати услед утврђених положаја и објеката за дејство и заштиту украјинских снага и борбених система на великој дубини и са армиранобетонским и челичним конструкцијама носача, покривача, преграда и купола.
- Организација одбране насељеног места и извођење дејстава ЗСУ у рејону Авдејевке
Један од кључних праваца у извођењу пролећне „контраофанзиве“ украјинских ЗСУ је правац, Авдејевка–Доњецк‒Мариопољ. У циљу чега су планери извођења операције ангажовали јединце ЗСУ еквивалента шест до седам бригада (од којех су три бригаде посебне намене из састава украјинских ЗСУ и МУП) и око 15 самосталних батаљона и одреда. Јединице посебне намене и самостални батаљони и одреди су углавном попуњен десничарским и пронацистички опредељеним људством, страним најамницима и вођени инструкторима кључних НАТО земаљ. Опрема и наоружање су углавном из НАТО земаља, а наведене јединице су обучаване за нападна дејства и борбу у урбаним срединама у В. Британији, Немачкој, Пољској и Летонији. И поред више изведених напада током „контраофанзиве“ сви покушаји пробоја према Доњецку су се разбили на предњем крају одбране 1. Армијског корпуса и јединица ојачања, на линији, Всиљевка‒Спартак‒Опитно‒ Водјаное.
Након што су исцрпиле могућности „контраофанзиве“, претрпевши велике губитке у људству и утрошивши људске и материјалне резерве, почетком октобра, украјинске ЗСУ су се зауставиле на полазним положајима, распоредивши западно од Авдејевке, ослонцем на „Девети квартал“, три бригаде (једна механизована, једна јуришна у првом ешалону, те једна бригада морнаричке пешадије у другом ешалону) у зони, село Опитноје, село Водјаноје, село Ласточкино, Авдејевка. Источно од Авдејевке, ослонцем на „Депонију“ („Terrikon“), распоређене су три бригаде (једна територијална, једна бригада Националне гарде и једна механизована бригада у зони, Авдејевка, село Крутаја Балка, село Красногоровка, село Бердичи, у једном ешалону).
У самом рејону „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ и Ватрогасне станице (јужно од „АХЗ“) размештена је 3. самостална јуришна бригада која је поново формирана током 2022.године од припадника разбијених јединица „Азов“, десничарских и пронацистичких елемената и страних најамника (претежно из САД, Пољске, Румуније, Хрватске и Колумбије), те размењених припадника неонацистичких оружаних одреда „Азов“ и „Ајдар“, заробљених у Мариопољу 2022.године. Наведена 3.сјбр представља резерву команданта ОГ „Југ–Авдејевка“. У рејону села Очеретино, у самом АХЗ и рејону Ватрогасне станице број 13, пласирана је артиљеријска група еквивалента једне бригаде, опремљена самоходним артиљеријским оруђа различитих система цевне артиљерије у калибру 122мм, 152,4мм, 155мм (око 50 оруђа) и самоходним оруђима вишецевних лансера ракета у калибру 122мм (око 25 оруђа). У овај број нису урачунати артиљеријски и ракетни системи којима располаже ГШ ЗСУ и ангажује их за подршку снага у Авдејевки, те артиљеријска оруђа у саставу бригада. Међупростори између бригада, чворови одбране у Авдејевки и доминантни географски и грађевински објекти поседнути су снагама самосталних батаљона и одреда. Укупне снаге ЗСУ у ширем рејону Авдејевке, без помоћних снага, процењене су на око 17.000 до 20.000 бораца.
Карактеристично је да су носиоци одбране „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ (чвор одбране Авдејевке) припадници 3. самосталне јуришне бригаде, чије језгро чине припадници јединица „Азов“ који су почетком 2022. године бранили и „Азовстаљ“ (чвор одбране Мариупоља), чији је власник оба комбината, Ринат Леонидевич Ахметов (украјински олигарх, власник корпорације „Систем Капитал Менаџмент‒SCM“, везан за Британско‒Холандску корпорацију „Metinvest B.V.“ и „Mercerol Mittal“ који доминирају индустријом челика у НАТО земљама Европе, са личним богатсвом од 5,7 милијарди „US“ долара, познати „филантроп“, „добротвор“, „хуманиста“, по писању медија „Западног света“). Поменути олигарх је у претходних десетак година стотине милиона долара утрошио на финасирање опремања, обучавања и наоружавање „украјинских одбрамбених снага“, углавном припадника пронацистичког „Десног сектора“, чији су изданак десничарски оружани одреди: „Киборг“ (уништен 2014.године код аеродрома „Доњецк“), „Азов“ (уништен 2022.године у жељезари „Азовстаљ“), „Ајдар“, „Дњепар“, „Кракен“.
- Организација и извођење борбених дејстава за ослобођење Авдејевке
Проценивши стање у јединица украјинских ЗСУ у ширем подручју Авдејевке, руководство СВО је донело одлука да ангажујући јединице 1.Армијског корпуса и снага ојачања распоређене у ширем рејону Авдејевке и уз масовну подршку ВКС Русије, изврши опкољавање града Авдејевке и одсецање, а затим и уништавање снага ЗСУ у насељеном месту. Извршењем задатка ослобађања Авдејевке отклонили би непосредну опасност од дејстава украјинских ЗСУ ка Доњецку, знатно умањили могућност дејстава по цивилним објектима у Доњецку и уништили значајне борбене капацитете у људству и борбеним срдствима ЗСУ, те створили ослонац за активна дејства првенствено у правцу, Краматорск‒Славјанск и даље ка позадини Харкова и евентуално у правцу, Павлоград–Дњепропетровск.
5.1. Кључно наоружање Ваздушно космичких снага ОС РФ које је у употреби током дејстава за ослобођење Авдејевке
Гравитационе (класичне) ваздухопловне бомбе модела М54 и модела М62 употребљаване су у току операција контингента Војске РФ у Сирији за класично бомбардовање циљева протурских побуњеничких снага и припадника различитих фракција терористичких организација које се под руководством САД, Турске или Израелских инструктора боре против власти у Дамаску. Бомбардовање је извршавано лансирањем (одбацивањем) са и из авиона Су–25, Су–24М, Су–34 и Ту–22М3 и хеликоптера Ми–24/35. У току извођења дејстава ефикасност на циљу у односу на количину употребљених убојних средстава је била испод 50 процената, тада су по први пут учињени покушаји да се скоро застарела средства којих има у готово неограниченим количинама, и чија производња је релативно јефтина, модернизују.
Током СВО ОС РФ на украјинском постосвјетском простору, такође је уочено да је ефикасност на циљу у односу на број употребљених ваздухопловних гравитационих бомби врло ниска (велико расејавање бомби и смањена прецизност, велика могућност наношење оштећења цивилним објектима, изложеност ваздухоплова дејствима украјинских ситема ПВО). Посебно је уочена недовољна ефикасност током употреба ваздухопловних гравитационих бомби против утврђених објеката високе отпорности и против подземних објекат (које је су оружане снаге ЗСУ уредиле у великом број у претходних осам до девет година, односно прилагодила и ојачале велики број објеката уређења територије наслеђених из времена СССР–а).
Употреба софистицираних и напредних оружија високе прецизности и велике разорне моћи (ракете „Калибар“, „Искендер“ и „Кинџал“) због своје високе цене није била оправдана против фортификација на широком простору фронта.
На основу претходно уоченог, војно руководство РФ је доноело одлуку да се изврши осавремењавање и унапређење прецизности, а тиме и ефикасности, класичних ваздухопловних бомби, уградњом система за планирање (крила и кормила) и „главе“ за самонавођење чиме би се уз минимална улагања искористиле гравитационе ваздухопловне бомбе са којима се располаже у готово неограниченим количинама. Наведеним начином створени су оружани системи велике разорне моћи високе прецизности, великог долета, које по прецизности не заостају значајно за савременим ракетним наоружањем, а у поређењу са њима су јефтинија од неколико десетина до неколико стотина пута.
Задатак модернизације поверен је корпорацији „НПО Базалт“, водећој корпорацији за пројетовање и производњу авионских бомби, прецизне ваздухопловне муниције и ракетног наоружања за ваздухоплове у Русији.
За модернизацију су првенствено одређене авио бомбе из фамилије ФАБ (фугасне авио бомбе), калибра (масе) 250, 500 и 1500 килограма, модела М62. ФАБ–250 М–62, (ФАБ‒фугасна авио бомба, чији је „калибар“–маса, одређена нумеричким показатељем) је авио бомба масе 250 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 140 килограма. ФАБ–500 М–62 је авио бомба масе 500 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 300 килограма. ФАБ–1500 М–62, је авио бомба масе 1.500 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 700 килограма, док је бојева глава ФАБ–1500 М–62Б намењена за пробијање бетонских препрека опремљена са експлозивним пуњењем масе од 1.000 килограма. У авио бомбама у ранијем период за опремање–пуњење бојевих глава кориштен је експлозив тринитротолуол (ТНТ), док су новије верзије авио бомби опремане експлозивима веће бризантности (брзине детонације, а тиме и разорне моћи) хексоген, октоген или одређеним врстама мешавине претходно наведених експлозива обрађених са флегматизаторима (средста за смањење осетљивости експлозива и механичких утицаја на експлозиве, повећање безбедности у руковању експлозивима и нивелисање брзине детонације).
Наведене ваздухопловне бомбе су класичне (гравитационе) авио бомбе, које су током Специјалне војне операције ОС РФ, у циљу повећања ефикасности и смањења утрошка, унапређење и осавремењене доградњом УПМК (носача са уређајима за планирање–једрење и управљање, који се састоји од крила и ситема кормила за управљање), наведени систем омогућује бомби‒пројектилу да се након откачињања са ваздухоплова у ваздушном простору креће попут једрилице (без било које врсте обезбеђења посебног спољашњег погона пројектила), чиме је обезбеђена већа даљина лансирања–одбацивањ бомбе од циља, те задржавање ваздухоплова изван ефикасног домета ситема ПВО украјинских ЗСУ. Сем уређаја за планирање–једрење постављеног (причвршћеног) дуж тела, на предњој страни класичне авио бомбе постављен је систем за навођење МПК (који може бити различитог типа, за ласерско, радарско, термовизијско, телевизијско или сателитско навођење). Систем за навођење МПК обезбеђује корекцију лета током једрења, управљајући системом крила и кормила, чиме доводи авио бомбу у непосредну близину циља, а затим омогућава обрушавање пројектила на циљ. Након лнасирања (одбацивања) планирајуће авио бомбе иста се кроз ваздух креће (једри) по инерцији (инерционо вођење), док глава за навођење врши евентуалну корекцију, по пристизању бомбе у рејон циља, глава за навођење усмерава‒обрушава авио бомбу у задату тачку, извршава забрављивање кормила, и погађа задати циљ са кружном грешком одступања од пет метара (што у суштини нема посебан значај, обзиром на количину експлозивног пуњења и високу разорну моћ, при детонацији ФАБ–500 образује кратер пречника приближно 8,5 метара и 3 метра дубине). Подаци за вођење се добијају од руског сателитског система за навигацију ГЛОНАСС (еквивалент УСА/НАТО систему ГПС). Пројектоване су главе за навођење УПМЦ авио бомби, ласреског, телевизијског, термовизијског и радарског типа, али су исте подложније ометању и обмањивању, те се стога примењују у мањем обиму.
Лансирање–одбацивање авио бомби могуће је извршити са удаљености 50 до 80 километара од циља (што зависи од висине лета ваздухоплова, ако је висина нижа даљина једрења бомбе је мања). Наведене ваздухопловне бомбе могу се лансирати, односно одбацивати са висоне од 570 до 12.000 метара и при брзини ваздухплова од 500 до 1.900 километара на сат. По до сада стеченим искуственим нормама када се једреће бомбе одбаце при брзини авиона од 800 до 900 километара на сат и са висине од шест до осам хиљада метара долет ФАБ–500 М–62 УПМЦ је око 80 километара. Поменуте авио бомбе могу се лансирати‒одбацивати са авиона Ваздушно‒космичких снага РФ који се употребљавају у СВО, Су–25/25СМ3, Су–30СМ, Су–34 и Су–35. Сваки од наведених авиона може да понесе од две до четири бомбе ФАБ‒500УПМЦ. Авиони Су–34 и Су–35 могу да понесу једну до две ФАБ‒1500УПМЦ, а у току је и унапређење авиона Ту‒22М3 за ношење авио бомби ФАБ‒500УПМЦ и ФАБ‒1500УПМЦ.
Коришћењем наведених авио бомби по тачкастим циљевима (утврђеним зградма и бункерима) и подземним армиранобетонским склоништима и складиштима, за њихово сигурно уништавање потребне су једна до три УПМЦ ФАБ‒500 М‒62 или ФАБ‒1500 М‒62 или њихових варијанти модела М‒62Б.
Сем наведених ФАБ, ВКС Русије располажу и са авио бомбама класе: ФАБ–3000 М–54, авио бомба масе 3.000 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 1.200 килограма; ФАБ–5000 М–54, авио бомба масе 5.000 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 2.200 килограма и свакако најразорнијом од свих, ФАБ–9000 М–54, авио бомбом масе 9.000 килограма, са експлозивним пуњењем масе од 4.300 килограма. По проценама војних експерата, евентуалном применом наведених авио бомби, посебно масовнијом применом ФАБ–9000 М–54, објекти украјинских ЗСУ, кључни објекти инфраструктуре и комуникације на територији украјинског постсовјетског простора могу бити у потпуности уништени у потпуном обиму, без коришћења нуклеарних убојних средстава. Наведене авио бомбе за сада нису опремане са додатним уређајима УПМК и главама за навођење.
5.2. Подршка Ваздушно космичких снага ОС РФ за ослобођење Авдејевке
Пре почека активних дејстава копнених снага Војске РФ и након отпочињања активних дејстава 1.АК и јединица ојачања ОС РФ у циљу ослобођења Авдејевке, ВКС Русије су отпочеле са уништавањем утврђених објеката и украјинских снага у њима, првенствено применом планирајућих–једрећих (УПМЦ/УПАБ) високопрецизних ваздухопловних бомби, ФАБ‒500УПМЦ и ФАБ‒1500УПМЦ и њиховим варијантама ФАБ–500 М–62Б УПМЦ и ФАБ–1500 М–62Б УПМЦ намењених за уништавање објеката од армираног бетона. Активна и масовнија примена наведених убојних средстава уочена је почев од 9. октобра 2023.године, а затим су извођени свакодневно са различитим интезитетом у зависности од степена неутрализације или уништење украјинских снага (живе силе, борбених средстава и утврђених објеката).
Главни удари Ваздушно‒космичких снага РФ, били су концентрисани првенствено по циљевима у кључним рејонима одбране украјинских ЗСУ.
Ваздухопловна ватрена подршка напада јединица 114. мотострељачке бригаде, 1. АК ОС РФ, извршењем удара по рејону доминантног објекта „Депонија“ („Terrikon“), дејством са десетак ФАБ–500 М–62 УПМЦ, неколико ФАБ–500 М–62Б УПМЦ и ФАБ–1500 М–62 УПМЦ, по утврђеним објектима на наведеном вису, уништавајући људство, борбена средства, утврђене објеката пољског типа (водне отпорне тачке) и отварајући пролазе у препрекама.
Ваздухопловна ватрена припрема напада јединица 1. АК ОС РФ, извршењем удара уз употребу на правцу: Спартак‒Царска охота, дејством са неколико ФАБ–500 М–62Б УПМЦ, по утврђеним објектима чвора одбране украјинских ЗСУ у рејону Царске охоте, уништавајући људство, борбена средства, објекте и отварајући пролазе у препрекама.
Ваздухопловна ватрена подршка напада јединица 1. АК ОС РФ, и спречавање противудара украјинских ЗСУ на правцу: „Девети квартал“–село Опитное, извршењем удара по рејону „Девети квартал“ и утврђеним објектима: „Дом културе, технике и спорта“, „АТБ маркет“, Нова пошта, који су са околним објектима претворени у утврђене четне чворове одбране и представљају полазну основицу за извршење напада украјинских ЗСУ. По наведеним објектима дејствовано је са неколико ФАБ–500 М–62 УПМЦ и неколико ФАБ–500 М–62Б УПМЦ, уништавајући људство, борбена средства и утврђене објекате (зграде и подземне саобраћајнице између њих.
Ваздухопловно ватрено дејство по јединицама и ватрени, положајима артиљеријских јединица украјинских ЗСУ, у рејону, села Очеретино, у самом „Авдејевском коксохемијском заводу“–АХЗ „Коксара“ (садашњи „Кoksohim“), Ватрогасне станице број 13. По наведеним објектима дејствовано је са неколико ФАБ–500 М–62 УПМЦ, неколико ФАБ–500 М–62Б УПМЦ и ФАБ–1500 М–62 УПМЦ, уништавајући људство, борбена средства и утврђене објекате.
Ваздухопловно ватрено дејство по јединицама ЗСУ у резерви размештеним у самом „Авдејевском коксохемијском заводу“–АХЗ „Коксара“ (садашњи „Кoksohim“), уништавајући људство, борбена средства и утврђене објекате (подземних склоништа, складишта и командних места) употребом ФАБ–500 М–62Б УПМЦ и ФАБ–1500 М–62Б УПМЦ.
- Извођење борбених дејстава копнених снага Војске РФ за ослобођење Авдејевке
Активним дејствима јединаца 1.АК и јединица ојачања корпуса су отпочеле наступање са линије: Красногоровка–Весјолое‒Каменка (источно од Авдејевке), ангажујући снаге на главном правцу: село Красногоровка–село Степовое‒село Бердич (северно од Авдејевке), су избиле у рејон села Бердич и пресекле комуникацију према Краматорску, са основним циљем избијања у рејон села Орловка и окружење Авдејевке са севера. Упоредо са дејствима на наведеном правцу, јединице 114. мотострељачке бригаде (раније бригада НМ „Васток“ ДНР) су успеле да избију на падине доминантног објекта „Депонија“ („Terrikon“) и да потисну украјинске ЗСУ на западне падине виса. Наведен дејства извођена су у периоду од 08.10. до 12.10.2023.године. Противнападом резерви украјинских ЗСУ, као и снагама доведеним са фронта из Рејона Запорожја и Харкова, снаге Војске РФ су одбачене на линију: село Степовое (источно од железничке пруге Степовое‒Авдејевка)–подножје објекта „Депонија“, где се фронт стабилизовао до 19. октобра. Извршивши прегруписавање снага, уз снажну ватрену подршку ВКС РФ и артиљеријских јединица 1.АК, 114.мсбр РФ, је обновила напад на објекат „Депонија“, збацила са истог снаге украјинских ЗСУ и потиснула их према железничкој станици у оквиру „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ „Коксара“, у потпуности је овладала објектом „Депонија“ 24. октобра. Током 25./26. октобар, снаге 114.мсбр РФ са придатим јединицама, потиснуле су оружане формације ЗСУ до источног обода „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ „Коксара“, чиме су оствариле ватрену контролу над северним деловима Авдејевке и прилазним комуникацијама, доводећи снаге украјинских ЗСУ лоциране у Авдејевки у полуокружење са истока и североистока. Услед успеха руских ОС, кијевске власти су принуђене да у току ноћи 26./27. октобра отпочну са пребацивањем 47.мбр са фронта у рејну села Роботин (југоисточно од Запорожја) у рејон: село Прогрес‒село Очертноје–село Новобахмутовка (северно од Авдејевке) у циљу стабилизације одбране и евентуалног противнапада ради одбацивања руских ОС. Наведена механизована бригада украјинских ЗСУ је пре три седмице одбила наређење да крене у напад у рејону села Роботино услед претрпљених губитака, због чега је повучена у дубину одбране ка Орехову, те је њено ангажовање у рејону Авдејевке упитно.
Са линије: насеље Спартак‒село Опитноје‒село Воданоје, јединице 1.АК и придате јединице Војске РФ, наступале су правцем: село Пески–село Водјаное‒село Ласточкино, разбиле су одбрану украјинских ЗСУ на правцу напада, и уклиниле се у дубину одбране непријатеља око два километра, где су 15. октобра заустављене противударом украјинских механизованих снага из правца „Девети квартал“ и села Орловка, након чега су били приморани да се врате на полазне положаје. Активним дејствима јединаца 1.АК и јединица ојачања корпуса у претходних десет дана, уз снажну артиљеријску и ваздухопловну ватрену подршку на јужном правцу према Авдејевки (Царска охота), те на западном правцу према Авдејевки („Девети квартал“ и село Ласточкино), везана је већина снага украјинских ЗСУ у самој Авдејевки и непосредној околини, чиме је омогућено полуокружење Авдејевке са истока и североистока.
Настављањем активних дејстава уз непрекидну ватрену подршку артиљеријских и ВКС РФ, јединице Војске РФ ангажоване у рејону Авдејевке створиле су могућност за успешна дејстава на правцу: село Воданоје‒село Северное– село Орловка‒ село Бердичи, потискивање украјинских ЗСУ ка најутврђенијем делу насељеног места („Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ „Коксара“) непрекидно им наносећи велике губитке у људству и борбеним средствиме, где би у наредној фази снаге ЗСУ ОГ „Југ–Авдејевка“ биле у потпуности окружене и раздвојене од своје оперативне позадине, сабијенене у ширем рејону АХЗ „Коксара“, након чега би било приступљено њиховом уништењу.
Стварају се услови да припадници пронацистичких и десничарских организација, првенствено припадници организације „Азов“, те припадници страних најамничких јединица, који су након размене из руског заробљеништва, сврстани у новоформирану 3. јуришну бригаду ЗСУ, уколико претходно не буду уништени или побегну из Авдејевке, доживе исту судбину као у Мариопољу и комбинату „Азовстаљ“.
Закључак:
Услед нереалних амбиција и планова државног и војног руководства у Кијеву, које подлегло притисцима политичких и војних ментора „Западног света“, посебно војног врха САД, појединих острашћених политичара из „администрације“ председника САД (Блинкен, Нуланд), као и некомпетентног политичког врха ЕУ (Борељ, Фон Дер Лејен, Макрон, Бербок), после огромних губитака у Сољедару и Бахмуту (око 85.000 погинулих припадника украјинских оружаних јединица) украјинские ЗСУ су отпочеле са неприпремљеном „контраофанзивом“. Након четири месеца борбених дејстава, резултат је слом најискуснијих, најобученијих и најопремљенијих борбених јединица ЗСУ, те огромни губици у људству (око 110.000 погинулих украјинских војника) и борбеним средствима, добијеним од НАТО, ЕУ и њеихових савезника.
Уместо поука о резултатима и закључака о узроцима пораза, код Мариопоља, у Сољедару, у Бахмуту, те неуспеха током „контраофанзиве“, политичко и војно руководство у Кијеву прави исту грешку и у рејону Авдејевке. У покушају да задржи Авдејевку под својом контролом, доводи додатне јединице које „скида“ са других делова фронта, уводи их у борбу у полуокружено насељено место, под непосредни удар артиљеријских јединица и ВКС РФ, увећава губитке у људству и борбеним средствима и задржава у насељеном месту и непосредној околини снаге приближне јачине једне Оперативне групе којима у наредних неколико седмица (уколико се не извуку на следећу–трећу линију одбране) прети потпуно уништење.
Одбрана заснована на утврђеном рејону „Авдејевског коксохемијског завода“–АХЗ („Коксара“‒ „Кoksohim“), може успорити напредовање Војске РФ, (но поучени искуством из Мариопоља комбинат „Азовстаљ“, металског комбината „Лењин“, Сољедара и Бахмута), процењујемо да неће спречити ослобођење Авдејевке од стране ОС РФ и неће пореметити планове за даља дејства Војске РФ у Новорусији.
Посебно је интересантна „судбина“ припадника појединих јединица украјинских ЗСУ. У овом случају припадника пронацистичких организација и јединица као што су „Азов“, „Ајдар“ и 36.бригада морнаричко–десантне пешадије (у јединицама украјинских ЗСУ новоформираним током 2023.године и упућених у рејон Авдејевке, сем новоформиране 36.брмдп која је задржана у рејону Херсона), који су потпуно разбијени у Мариопољу (делом ликвидирани, а делом заробљени), поново своју „војничку срећу“ окушавају такорећи у истим условима у Авдејевки. Обзиром да им је већ једном очитана војничка лекција у „Азовстаљу“ и да им је разменом након заробљавања поклоњен „нови живот“, питање је шта ће се догодити са њиховим јеиницама након окружења Авдејевке.
Очигледно је да ће се догађаји са украјинским ЗСУ и припадницима десничарских, пронацистички и иностраних најамника у њима, из Мариопоља и комбината „Азовстаљ“ пресликати и поновити у Авдејевки и комбинату АХЗ „Коксара“‒ „Кoksohim“.
Још нема коментара