Док украјинско државно и војно руководство непрекидно путем средстава јавног информисања (мас‒медија) уверава себе и своје савезнике да успешно извршава своју мисију, резултати на бојишту и нормативни показатељи дају нам сасвим другу слику–податке уништења ваздухопловства и великих губитака у току грађанског рата на истоку Украјине (сукоб између ЗСО Украјине и Милиције ЛНР и ДНР) и извођења специјалне операције Савезничких снага (Војске Руске Федерације и оружаних снага ЛНР и ДНР) указују на сасвим другачију слику. Обзиром на велики броје процена, оцена стања и података приказаних путем масовних медије, последњих година, а посебно у током Специјалне војне операције, о стању украјинских Ваздухопловних снага, посебно из земаља „Западног света“ и њихових упосленика у Србији, наравно уз обавезну реторику којом подстичу наставак сукоба међу словенским народом, постараћемо се да реално сагледамо стање пре избијања сукоба и стање на бојишту.
Ваздушне снаге (укр. Повітряні Сили Збройних Сил України) је посебан вид у саставу Оружаних снага Украјине. Украјинске Ваздушне снаге активне су као оружани вид независне Украјине од 12. децембра 1991. године, а званично су формиране 17. марта 1992. године. Последње суботе у месецу августу, обележава се Дан украјинских ваздухопловних снага. После перестројке и распада Совјетског Савеза, у Кијеву је 16. августа 1993. године председник Украјине Леонид Кравчук, „у знак подршке иницијативи радника у авио индустрији и транспорту Украјине“, потписао указ број 305/93 „О Дану авијације“, којим је прописано да се прославља овај празник последње суботе августа месеца.
Председник Украјине Леонид Кучма 10. фебруара 1996. је указом бр. 119/96 изменио закон, одлучивши да на тај дан ода почаст војним авијатичарима. Трећи председник Украјине Виктор Јушченко је 2007. године установио празник за војне авијатичаре‒Дан Ваздухопловства Оружаних снага Украјине, одлучивши да га славе прве недеље августа. Виктор Јушченко је упутио 29. августа 2009. године најискреније честитке поводом професионалног празника‒Дана авијације Украјине. Током пуштања у саобраћај новог терминала Међународног аеродрома у Харкову, прогласио за Дан авијације 28. август 2010. године, који се од тада обележава последње суботе у месецу августу, (традиционално у другим земљама, за дан Војних ваздухопловних снага су утврђују датуми, прве употребе војих ваздухоплова, значајних изведених ваздухопловних дејстава и победа, датуми формирања војног ваздухопловства, датуми посвећени верским празницима–заштитницима војног
ваздухопловства). Процена је да је ове чињенице било неопходно навести, да би се сагледала „озбиљност“, једне државе у утврђивању значајних датума у обележавању „своје историјске прошлости“ (оваква „озбиљност“ је често заступљена код „новонасталих нација“ 90‒тих година двадесетог века). Овакав однос према овом питању, разјашњава и касније поступања према наслеђеним војним ваздухопловима.
После распада СССР–а, и наслеђених људских и ваздухопловних ресурса, ваздухопловних летилишта (задејствованих, резервих, алтернативних и помоћних), као и ресурса ваздухопловних производних и ремонтних капацитета (закључно са постојећим резервним деловима и могућностима за њихову производњу, ремонт‒репарацију) Украјинско Војно ваздухопловство је по броју и типу ваздухоплова било по снази међу првим Ратним ваздухопловствима у Европи и једно од најачих ваздухопловстава у Свету, са око 2.900 ваздухоплова (од чега око 900 хеликоптера), различитих типова и преко 125.000 припадника ваздухопловних јединица (бројно стање ваздухоплова и људства се разликује зависности од извора и никада није тачно утврђено, чиме је отворен пут манипулацији бројним стањем и неконтролисаној продаји ваздухоплова широм света).
Тадашње Ваздухопловство Украјине састојало се из родова, наоружаних ваздухопловима совјетских модела или пореклом из земаља чланица Варшавског уговора. Украјина је почетком деведестих година двадесетог века наследила и располага следећим моделима ваздухоплова распоређеним у родовима:
– бомбардерске авијације, Су–20, Су–24М, Ту–22, Ту–22М, Ту–160 и Ту–95/Ту–142,
– јуришно–бомбардерске авијације, Су–17М, МиГ–27, Су–25, и хеликоптери Ми–24,
– ловачо‒пресретачке авијације, авиони ловаци–пресретачи, Су‒15 и МиГ–25 и ловачки
авиони, МиГ‒21, МиГ–23, МиГ–29 и Су‒27,
– транспортне авијације, авиони Ан–12, Ан–24, Ан–26, Ан–30, Ан–32, Ан–72, Ил‒22, Ил‒76,
Ил‒78, Јак‒40, Ту‒134 и хеликоптери, Ми‒2, Ми‒6, Ми–8, Ми‒17, Ми–26,
– извиђачке авијације, авионима Су‒24МР и Ан–30МР.
Сем наведених типова ваздухоплова у уквиру јединица за обуку (школски и наставни Ваздухопловни центри), распоређени су авиони, Јак–52, Аеро „Албатрос“ Л‒39С/М/М1 и хрликоптери Ми‒2. У јединицама Ратне морнарице распоређени су амфибијски авиони Бе–12ПЛ/ПС и хеликоптери, Ми–14П/ПЛ/ПС, Ка‒25, Ка‒27/ПЛ/ПС и Ка‒29. У саставу РВ Украјине нашла се импресивна „флота“ борбених авиона од којих треба истаћи, 19 стратегијсјких бомбардера Ту-160 и 27 Ту-95, потом 217 тада савремених ловаца МиГ-29 и 73 Су-27.
Ове респективне снаге биле су распоређене на око 30 сталних и више десетина привремених аеродрома, девет ваздухопловних завода за ремонт и одржавање (где је неколико десетина ваздухоплова било у одређеној фази редовног одржавања или модернизације). Велики број ваздухоплова, искусно летачко особље и квалитетни људски и материјални производни и ремонтни капацитети, нису обезбедиле да Ваздушне снаге Украјине, задрже квантитативни и квалитативни ниво наслеђен након распада СССР‒а. Разлози за то су бројни, почев од економске кризе, која је битно утицала на могућност одржавања и модернизацију постојећих ваздухоплова или набавку нових, војно‒политичка ситуација у непосредном и ширем окружењу, где је украјинско државно и војно руководство услед погрешне процене кретања економских, политичких и војних односа у свету, прихватило услове и обећања „Западних партнера“ у замену за део политичких уступака (који нису испуњени), након чега су уништили, продали или поклонили већи део својих ваздухоплова. Кључну улогу у квалитативном и квантитативном пропадању украјинских Ваздушних снага имали су промашаји у извршеним организацијским и формацијским променама, које су се одвијале по саветима „Западних партнера“, нереална очекивања брзе замене ваздухоплова из совјетске ере „напреднијим западним“, али и распродаја наоружања и војне опреме у складу са интересима и саветима водећих земаља НАТО‒а и појединаца из украјинског државног апарата (продаја углавном афричким и блискоисточним земљама, али и новонасталим државама након распада претходне СФРЈ, у којима су се одвијали оружани сукоби), у жељи да себи обезбеде улазак „елитно друштво“.
Украјина је у годинама крајем двадесетог и почетком двадесет и првог века била кључни снабдевач САД (којима су уступани или продавани по најнижој цени), са ваздухопловима совјетског порекла, ради испитивања карактеристика и примене нових тактичких поступака „USAF“. У циљу „сарадње и продубљивања пријатељства“ предато је и продато САД‒„USAF“ неколико десетина разних типова ваздухополова (ловачки авиони МиГ‒21, МиГ–23, МиГ–29 и Су‒27, ловачко бомбардерски–јуришни авиони МиГ–27, Су–25, транспортни авиони Ил‒76, Ил‒78,хеликоптери Ми–8, Ми‒17, Ми–24), који се користе са заштитним бојама, ознакама и нумерацијом „USAF“ или током вежби у заштитним бојама и ознакама условног непријатеља. Део ваздухоплова (транспортни авиони Ил‒76, хеликоптери Ми–8, Ми‒17, Ми–26) и посада за управљање ваздухопловима Украјина је изнајмљивала за потребе снага УН или користила у саставу својих контингената у оквиру УН и ЕУ који су ангажовани у операцијама у свету. За ове снаге су ангажовани главни украјински ресурси у одржавању ваздухоплова и обуци посада.
У складу са потписаним међународним споразумима украјинско војно и државно руководство се одрекло својих ваздухоплова–бомбардера (Ту–22, Ту–22М, Ту–160 и Ту–95) и извршило њихово уништење или размену за друга средства. Део ваздухоплова (око 800 ваздухоплова) је одстрањен из наоружања Ваздушних снага Украјине као неперспективан (авиони Су‒15, Су–17М, Су–20, МиГ‒21, МиГ–23, МиГ‒27) и уништен је или продат (најчешће на међународном „црном тржишту наоружања“). Сем неперспективних, продавани, уступани (поклањани) су и ваздухоплови који су задржани у оператвној употреби Ваздушних снага Украјине, а оглашени су као „вишак–претичући“
(авиони МиГ‒29, Су‒27, Су–25, Ан–26, Ил‒76, Ил–78, хеликоптери Ми–8, Ми‒17, Ми–24).
Неке од карактеристичних појава ваздухоплова пореклом из Украјине у појединим регионима света:
– Ваздухопловство Украјине, наследило 21 авион Ил‒78 танкер (модификовани Ил‒76) за попуну горивом у ваздуху након распада Совјетског Савеза. Током прве половине деведесетих година двадесетог века, са дела авиона (осам авиона) је уклоњена опреме за допуњавање горива и преправљени су и коришћени као теретни авиони, а 13 авиона је продато као танкери–Алжиру, Индији, Кини, Пакистану и САД.
– Током сукоба на простору претходне СФРЈ, новонастале државе су извршиле „набавку“ (достављени су им од партенера‒САД и СР Немачке) ваздухопловног наоружања, са украјинског постсовјетског простора и из контингента претичућих ваздухоплова. Тако је хрватским оружаним формацијама испоручена једна ескадрила ловачких авиона МиГ‒21 и МиГ‒21бис, са убојним средствима за вођење противваздухопловне борбе и убојним средствима (од невођених ракета до аеросолних ваздухопловних бомби) за дејство по циљевима на земљи. Такође испоручено је 10 до 12 борбених хеликоптера Ми‒24В, као и до 18 средњих транспортних хеликоптера Ми–8/Ми–17. Оружаним снагама босанских муслимана испоручено је до 10 средњих транспортних хеликоптера Ми–8/Ми–17 (сви наведени ваздухоплови су кориштени у садејству хрватских и снага босанских муслимана против српских снага на простору Хрватске и БиХ). Делом ваздухоплова у току извођења дејстава управљали су украјински пилоти што је и потврђено приликом обарања средњег транспортног хеликоптера, када је један украјински држављанин идентификован међу погинулим члановима посаде. – Током сукоба на простору БЈР Македоније, путем посредника, са простора и из контингента претичућих ваздухоплова са простора Украјине, оружаним формацијама БЈР Македоније испоручена су три једноседа јуришних авиона Су‒25 и један двосед Су–25УБ, те једна мешовита ескадрила хеликоптера Ми–8/Ми–17 и Ми–24, који су кориштени у сукобу против шиптарских терориста 2001. године. Делом ваздухоплова у току извођења дејстава управљали су украјински пилоти. – У периоду од 2005. до 2014. године из сатава украјинских Ваздухопловних снага достављено је на простор Африке више ваздухоплова, у Чад‒три МиГ‒29С, у Еритреју‒четири МиГ‒29С, у Судан‒11 МиГ‒29С, четири Су‒25 и два Су–25УБ, Јемен‒24 МиГ‒29С, у Нигер –два Су‒25, у Екваторијалну Гвинеју‒ четири Су‒25 и два Су–25УБ. – До 2009. године, званично, достављено је у Сједињене Америчке Државе ‒„USAF“, седам авиона Су‒27, један авион Ил‒76, један авион Ил‒78 и пар десетина хеликоптера Ми‒8, Ми‒17, Ми‒24 и Ми‒26, а незванично, ради се о двоструко више ваздухоплова.Већина достава (продаја или уступања ваздухоплова) одвијала се преко неколико посредника из више различитих држава како би се замели трагови и порекло ваздухоплова.
Приказано бројно стање ваздухоплова Ваздушних снага Украјине наслеђених након распада СССР–а разликује се у зависности од извора и никада није тачно утврђено. Званично дело, „The Military Balance 2021“ и „The Military Balance 2022“, као и велики број стручних часописа и чланака–прилога или „специјално снимљених“ аудио–визуелних садржаја приказних путем различитих медија, објављених до данас, показују различите бројеве у наслеђеним‒преузетим ваздухопловима и имајућим ваздухопловима. Разлике у приказаним бројевима ваздухоплова (по врстама и типовима‒моделима) се крећу од од неколико десетина до неколико стотина. Процена је да се различити бројеви о ваздухопловима (и осталим врстама наоружања) намерно саопштавају погрешно, у циљу манипулације и прикривања приближног броја ваздухоплова у оквиру Ваздушних снага Украјине. Почетком 2014. године Ваздушне снаге Украјине (у складу са пријављеним бројем међународним комисијама за контролу стања наоружања) располагале су са:
– око 200 борбених ваздухоплова (МиГ–29, Су–24М, Су–24МР, Су–25, Су–27), око 45 ваздухоплова школско–борбених (Аеро Л‒39С/М/М1), не рачунајући око 100 борбених ваздухоплова и око 150 ваздухоплова школско–борбених, који су услед недостатка резервних делова расклопљени и ускладиштени као резерва. Око 280 борбених и школско–борбених авиона код којих су истекли ресурси и није могуће спровести генерални ремонт или модернизацију (услед техничких или финасијских недостатака), је одложено на аеродромима,
– око 60 транспортних ваздухоплова (Ан–2, Јак‒40, Ил‒22, Ан–12, Ан‒24/Б, Ан–26/Б, Ан–26/РТ, Ан–26/КРА, Ан–26/Ш, Ан‒30, Ан‒72, Ил–62М, Ил–76МД, Ил–78, Ту‒134, Ту–134УБЛ), од којих су у највећем броју заступљени Ан–26 (око 20 у летном стању) и Ан–72 (до 5 у летном стању). Ваздухоплови Ил–76МД и Ил–78 којих је преостало око 80, сведени су на појединачне примерке. Преостали транспортни ваздухоплови код којих су истекли ресури, и није могуће спровести генерални ремонт, оправку или модернизацију су одложени на аеродоромима,
– око 50 борбених хеликоптера је задржано у оперативним саставима (Ми–24), док је око 90 хеликоптера наведеног типа је продато на међународном тржишту, „уступљено пријатељским земљама“, а део од око 50 хеликоптера је расклопљено и ускладиштено као резерва. Преостали борбени хеликоптери код којих су истекли ресури, и није могуће спровести генерални ремонт, оправку или модернизацију су одложени на аеродоромима,
– око 90 вишенаменски и транспортних хеликоптера (Ми–2, Ми–8, Ми–17, Ми–26, Ми–14, Ка‒25, Ка‒27 Ка‒29). Више од 100 хеликоптера наведених типова, продато на међународном тржишту, „уступљено пријатељским земљама“, а део од око 30 хеликоптера је расклопљено и ускладиштен као резерва. Преостали вишенаменски и транспортни хеликоптери код којих су истекли ресури, и није могуће спровести генерални ремонт, оправку или модернизацију су одложени на аеродоромима,
Ваздушне снаге Украјине су у то време, по процени, располагале са око 390 борбених, школско‒борбених и школских ваздухоплова, 60 транспортних ваздухоплова и око 140 хеликоптера свих типова, размештених на 27 аеродорома–ваздухопловних база. Технички и функционално било је исправно око 60% ваздухоплова. Предузећа која су обављала послове одржавања, ремонта и модернизације украјинских Ваздушних снага (девет предузећа, са око педесетак коопераната из Украјине и до 10 предузећа сарадника из САД, Француске, СР Немачке и Израела), уз све напрезање људских и материјалних ресурса, годишње су могле да обаве ремонт и унапређење система на 15 до 20 ваздухоплова различитих типова. Наведено бројно стање ваздухоплова опслуживало је до 50.000 припадника Ваздушних снага Украјине.
По процени попуна летачким кадром–пилотима је износила од 50 до 70% (најнижа је била са пилотима борбене авијације, а навиши степен попуне је био у хеликоптерским јединицама) од прописаног броја. Просечан број часова налета је износио је од 30 до 40 часова по пилоту годишње. После државног преврата и почетка сукоба на истоку Украјине 2014 године, Ваздушне снаге Украјине су биле принуђене да напусте неколико аеродрома‒ваздухопловних база на полуострву Крим (аеродорме „Кача“ и „Балбек“ у оклолини Севастопоља, аеродорме „Новофедоровка“ и „Гвардејскоје“ у оклолини Симферопоља и аеродором „Џанкој“) и источној Украјини (алтернативни аеродроми Луганск и Доњец), на којима је остао мањи део ваздухоплова који су уништени у току сукоба. Украјинско државно и војно руководство је почев од од 2004. године уз помоћ земаља НАТО–а и ЕУ (првенствено САД, В. Британије и Француске) предузимало мере наприпреми ваздухопловних снага и унапређењу стања Ваздушних снага Украјине (првенствено у циљу решавања „Руског питања“ на украјинској постсовјетској територији, а затим и стварању услова за учешће у евентуалном сукобу са В ВКС Русије), делом кроз унапређење сарадње на довођење у стање техничке и функционалне исправности што већег броја ваздухоплова „прве линије“ (првенствено авиона МиГ–29, Су‒24, Су‒25, Су‒27, Ан–26, Ан‒72, Ил–76МД,те хеликоптера Ми–8/Ми–17, Ми–24), а делом и унапређња и модернизације ваздухоплова (МиГ–29, Су‒25, Су‒27 и Ми–24).
У период од 2014. до 2020. године, новоформирано украјинско државно и војно руководсство Ваздушне снаге Украјине су уз подршку компанија из САД, Велике Британије, СР немачке, Француске и Израела (првенствено компанија из Француске и Израела) отпочеле модернизаацију дела ваздухоплова МиГ‒29 и Су‒27, унапређењем система за откривање и гађање циљева, система позиционирање и телекомуникација и система за заштиту и дела ваздухоплова Су‒25и Ми–24 унапређењем система за гађање циљева и система за заштиту. Није познат број ваздухоплова на којима је извршена модернизација, али процене указују да је у питању до 50 ваздухоплова наведених типова. Званично дело „The Military Balance 2021“, „The Military Balance 2022“, као и „стручни часописи“ указују да су Ваздушне снаге Украјине почетком 2022. године располагале (у различитим варијантама модернизације) са авионима, за извршење задатака ловачке авијације са око 70 примерака (43 МиГ‒29 и 26 Су‒27, поједини извори НАТО саопштавају бројке од 29 до 70 авиона МиГ‒29, што је за војну организацију као што је НАТО озбиљан пропуст, може се погрешити у 5% до 10%, али у 110% бројног стања? Очигледно да је грешка намерна), за извршење задатака ловачко‒бомбардерске авијације са око 30 примерака (12 „фронтовских бомбардера“ Су‒24 и 17 „фронтовских јуришних авиона“ Су‒25), те 54 хеликоптера различитих типова и степена модификације, што указује да је у борбена дејства почетком 2022. године могло да ступи око 150 летилица.
По подацима из дела „The Military Balance 2022“, укрјински ваздухопловни састави (обухватајући све врсте летилица) су могли почетком 2022. године да ангажују 124 школско‒борбена авиона, 63 транспортна, „специјална“ и школска авиона, и 46 борбених, транспортних и „специјалних“ хеликоптера. То приближно чини 233 летилице свих врста (искључујући беспосадне‒беспилотне летилице), које је опслуживало око 45.000 припадника ВСУ, са просечним налетом пилота од око 50 сати. Процене специјалниста ваздухопловне струке указивале су тада да ВСУ располаже са око 220 авиона и 160 хеликоптера, различитих типова и намена. На који начин је почетком 2022. године дошло до повећања броја ваздухоплова у украјинским ваздухопловним снагама за око 80 апарата, повећања броја часова налета пилота (чије бројно стање обухватајући активни и резревни састав‒пензионисанеприпаднике ваздухопловства није прелазило 70% попуне од прописаног бројног стања, уз смањење броја лица која опслужују ваздухопловство за око 10%) „The Military Balance 2022“ није разјаснио.
Током специјалне војне операције Војске Руске Федерације и јединица Народне милиције ЛНР и ДНР на украјинском постсовјетском простору, у свакдневним извештајима МО РФ саопштено је да је уништено између 70% и 80% састава украјинских ваздухопловних снага, а свакдневно је пријављивано и обарање ловачких, бомбардерско‒јуришних и хеликоптерских апарата ВСУ.
Пресек броја уништених ваздухоплова ВСУ на дан 17.12.2022. године, по извештају представника МО РФ износи 344 авиона, 184 хеликоптера. Подаци МО РФ указују да је уништено 85% више ваздухоплова ВСУ него што су исте располагале на почетку специјалне војне операције. Како је дошло до оволиког одступања у броју ваздухоплова по изворима „колективног Запада“ и МО РФ Покушаћемо то да разјаснимо сагледавајући актуелно стање.
– Украјинске Војно ваздухопловство, након осамостаљивања, наследило је од претходног СССР‒а око 2.000 авиона и око 900 хеликоптера. За наведено постоје званична документа о прераспоедли наоружања и војне опреме међу „новонасталим државама“ на постсовјетском простору од којих се посебно издвајају: o авиона за задатке ловачке авијације, 217 авиона МиГ‒29 и 73 авиона Су‒27, o „фронтовских бомбардера“ и извиђачких авиона, Су‒24М и Су‒24МР, 250 апарата, o „фронтовских јуришних авиона“ Су‒25 и Су‒25М1, 45 апарата, o школско‒борбених авиона (Чехословачког порекла), Аеро Л‒39С, Л‒39СМ, Л‒39СМ1 350 апарата (поједина документа указују на 708 апарата у различитом степену исправности и модернизације), o борбених хеликоптера Ми‒24Д, Ми‒24П, Ми 24ВП, Ми‒24РХР, Ми‒24К, Ми‒24ПУ1, 245 апарата, o хеликоптери тешки транспортни, 20 Ми‒6 и 25 Ми–26 o хеликоптера‒вишенаменски Ми‒8Т/МТ/МТВ1, Ми‒8МСБ/МСБВ, Ми‒17М, Ми‒9, 240 апарата, Како су распарчане ВСУ, описано је у претходном делу текста.
– Почев од 2004. године, а интезивно након државног преврата 2014. године, новоформирана украјинско државно и војно руководство у сарадњи са водећим земљама „колективног Запада“, усмерило је све напоре на интензивно јачање ЗСО Украјине и припрему за „решавање Руског питања“, етничко уклањање Руског становништва (по „моделу решавања Српског питања на простору поставнојевске РХ“), са украјинског постсовјетског простора. Процењујући, да Русија као матична држва неће посматрати са стране уништавање свог народа, а стварајући услове за преузимање улоге НАТО „ударне песнице према Русији“ предузете су мере на унапређењу стања и украјинских
ваздухопловних снага: o манипулисањем података о бројном стању и броју оперативно употребљивих ваздухоплова ВСУ (у циљу довођења противника у заблуду), путем медија, али и званичних докумената „међународних организација које контролишу“ стање конвенционалног наоружања, уз опструкцију контроле истог на украјинском постосвјетском простору, o прикупљањем постојећих резервних делова и опреме за ваздухоплове совјетског порекла од стране водећих земаља „колективног Запада“ (САД, Велике Британије, Француске и једне блискоисточне земље), куповином, изнудом,делимичним економским или политичким уступцима, а најчешће разменом за делове или наоружање западног порекла од држава бившег Варшавског уговора, афричких или индокинеских земаља, и уступање као донације ВСУ у циљу ремонта и унапређења постојећих и ваздухоплова из ратних и ремонтних резерви, o одржавање, ремонт и делимична модернизација ваздухоплова ВСУ у ремонтним предузећима држава, бивших припадница Варшавског уговора.
На наведени начин, унапређен је степен исправности и повећано је бројно стање ваздухоплова у оквиру ВСУ до краја 2021. године, за око 40% у односу на број пријављених ваздухоплова „међународних организација које контролишу стање конвенционалног наоружања“. – Интезивно, у другој половини 2021. године и почетком 2022. године, када је међу водећим земљама „колективног Запада“ преовладало мишљење да су украјинске ЗСО припремљене за извршење планираних операција у украјинским источним областима, отпочето је са припремом за заштиту ВСУ од превентивног или узвратног удара ВКС РФ по украјинским ваздухопловним снагама, предузимањем следећих мера: o извршено је пребазирање главног дела ваздухоплова ВСУ у западни део земље (Украјине) на постојеће‒сталне, алтернативне и ратне аеродроме и растресит распоред ваздухоплова по јединицама и типовима (на око 80 аеродорма) у ширим рејонима, Одесе, Винице, Кијева, Озерног, Староконстатиновке, Ивано‒Франковке, Бродија, Луцка, Калнива и Лавова, у улози снага за узвратни одговор, o мањи део ваздухоплова намењен за непосредну подршку задржан је на постојећим‒сталним, алтернативним и ратним аеродромима у ширим рејонима, Дњепропетровска, Харкова, Чугујева, Полтаве, Кулбакина и Николајева, o планирали прелет дела ваздухоплова ВСУ на аеродроме суседних „савезничких земља“, у циљу избегавања потпуног уништења, прегруписавања снага и
ангажовања преосталих ваздухоплова у паровима и одељењима на најугроженијм правцима (за ЗСО и ВСУ), o неисправни, претичући или ваздухоплови са којих су канибализовани (демонтирани) неопходни делови (неколико стотина ваздухоплова) су размештени и маскирани на наведеним аеродромима (у циљу довођења у заблуду ВКС РФ‒лажни циљеви), o на основу искустава стечених у току агресије НАТО‒а на СРЈ, а која су у делимичном обиму презентована делу „пријатељских земаља“ (које су уступиле податке другим странама), као и на основу личних искустава и сазнања, у ВСУ је израђен већи број макета (лажних циљева) ваздухоплова који су размештени и маскирани првенствено на аеродромима у близини додира са снагама НМ ЛНР и ДНР. ВСУ је примењујући наведене мере (и остале оперативно‒тактичке радње и поступке) успела да изврше растресит распоред својих ваздухоплова, створи више стотина лажних циљева и избегне потпуни уништавајући удар у првих неколико седмица од стране ВКС РФ, што су зудшно најављивали политички и војни званичници и медији „колективног Запада“. Када исто није постигнуто, уследила су ликовања „колективног Запада“ о „Руској неспособности“, при томе заборављајући на НАТО „своје способности“ да 19 земаља НАТО‒а, са још 15 савезника и помагача нису могли да за 78 дана агресије униште ваздухопловство СРЈ 1999‒те године, на осам пута мањем простору, десет пута мањем броју аеродорома‒летилишта и које је располагало седам пута мањим бројем
ваздухоплова.
– Од почетка Специјалне војне операције (СВО Савезничких снага), под руководством земља „колективног Запада“ (које у суштини воде операцију украјинских ЗСО), а у суштини САД, Велика Британија, Француска и СР Немачка, ВСУ су након претрпљенихгубитака у људству и ваздухопловима, отпочели са спровођењем друге и треће фазе операције ваздухопловних снага ВСУ које су обухватале: o наставак информационе‒пропагандне операције, манипулисањем података о
бројном стању и броју оперативно употребљивих ваздухоплова ВСУ, као и претрпљеним губицима у особљу и ваздухопловима, o психолошко‒пропагандне операције, кориштењем монтираних снимака из играних филмова и „PC“ симулација („компјутерске игрице“), ради стварања лажних успеха ВСУ, измишљањем „ваздухопловних асова“ и њихових победа („дух Кијева“), до потпуно нездравих идеја „да су украјинске домаћице обарале Руске ваздухоплове теглама зимнице“, наведене операције врло брзо су се показале као контрпродуктивне, o извршено је пребазирање (по процени више извора НАТО, ЕУ и Руских медија) преосталих и лакше оштећених ваздухоплова ВСУ на постојеће‒сталне, алтернативне и ратне аеродроме „савезничких земаља“, од којих су највероватнији: у Сверну Молдавију (аредром „Балци“ у близини града Балци, на око 150 km јужно од Ивано Франковке), у Источну Румунију, (аредром „Тузла“ у близини града Констанца и аредром „Бако“ у близини града Бако), Источна Словачка (аредром „Прешов“ у близини града Кошице, на око 180 km југозападно од Лавова) Југоисточну Пољску, (аредром „Жешов‒Јашонка“ и близини истоименог насеља и аредром „Мјелец“ и близини истоименог насеље, где се налазе погони Пољске ваздухопловне инудстрије и свемирског програма, као и база где су стациониране снаге УСА), чиме су ваздухопловна средства ВСУ заштићена од удара ВКС РФ и маскирана под легендом оправке и пружања помоћи пријатељској земљи, одакле се ангажују у простору борбених дејстава (уз међу слетање на аеродроме у Украјини), o прикупљање ваздухоплова, резервних делова, опреме и убојних средстава за ваздухоплове совјетског порекла (првенствено авиона МиГ‒29 и Су‒25, те хеликоптера Ми‒8/Ми‒17 и Ми‒24), ради довођења у исправно стање и унапређења уградњом савремених електронских склопова, од свих корисника широм света, куповином, изнудом, делимичним економским или политичким уступцима, а најчешће разменом за делове или наоружање западног порекла од држава бившег Варшавског уговора, афричких или индокинеских земаља, и уступање као донације ВСУ. Најпознатији „добављачи опреме“ су САД (која је хеликоптере прибављене за авганистанску војску уступила ВСУ), Бугарска, Словачка, Пољска, СР Македонија и од пре неколико дана Хрватска уступањем 14 хеликоптера Ми‒8/Ми‒17 (враћањем „дуга у опремању хрватских паравојних и побуњеничких снаг током 90‒тих година двадесетог века“). До сада је „као савезничка помоћ“ прикупљено око 40 авиона МиГ‒29, око 22 авиона Су‒25, око 20 хеликоптера Ми‒24 и око 60 хеликоптера Ми‒8/Ми‒17, o на прикупљеним ваздухопловима (авиони МиГ‒29 и Су‒25, те хеликоптери Ми‒8/Ми‒17 и Ми‒24), извршавају се неопходне оправке, делимично унапређење електронских склопова, те прилагођавање за коришћење убојних средстава западног порекла (првенствено „AGM‒88B HARM“ противрадарске
ракете , прилагођена за кориштење на авионима МиГ‒29 и већ употребљена у борби, без већих резултата), као и радови на прилагођавању за коришћење убојних средстава западног порекла („AIM‒120 AMRAAM“ противаздухопловне ракете прилагођене за кориштење на авионима МиГ‒29 и Су‒27, нема података да је иста кориштена у борби). Након завршених радова на оправци, ремонту и делимичном унапређењу електронсских склопова, наведени ваздухоплови бивају упућени, било превожењем теретним возилима (вучни воз), било сопственим преелетом,o извршење ремонта, делимична модернизација и донаоружавање ‒пренаоружавање прибављених ваздухоплова који су додељени као „помоћ пријатељских и савезничких земаља“, хеликоптера Ми‒24 и Ми‒8/Ми‒17, који након тога бивају испоручени ВСУ, обављају заводи „Terem letec“ и „Avionams“ из Софије и завод „TEREM Holding EAD“ из Пловдива (у чијој се близини налази и ваздухопловна база „Граф Игњатијево“) у Бугарској, наведени заводи су оспособљени и лиценцирани да сем ремонта наведеног типа хеликоптера обављају ремонт и авиона из фамилије МиГ, Су и Ан („змаја авиона“, мотора и помоћних агрегата). Извршење ремонта, делимична модернизација и донаоружавање ‒пренаоружавање авиона авиона МиГ‒29, Су‒27, Аеро Л-39 Албатрос, у заводима „ Aero Vodochody “ у селу Куновице, у округу Всетин и у селу Одолена Вода у Средњочешки крај , Чешка Република (у близини ваздухопловне базе „Кнез Часлав“). Наведени заводи су оспособљени и лиценцирани (државни органи Руске Федерације су половином јула текуће године укинули лиценце за ремонт ваздухоплова совјектског порекла, повећан је степен контроле испоруке резервних делова за војно наоружање и опрему пријатељским земљама, док је у земље које испоручују опрему ВСУ прекинута
испорука резервних делова) потпуни ремонт авиона из фамилије МиГ и Су, који након тога бивају испоручени ВСУ. Процењује се да ВСУ тренутно располаже са оперативно употребљивим ваздухопловима, до 15 МиГ‒29, 10 до 12 Су‒27, 10 до 15 Су‒25, око 30 Аеро Л-39, до 20 хеликоптера Ми‒8/Ми‒17 и 10 до 12 хеликоптераа Ми‒24, који базирају на украјинским алтернативним аеродромима и летилиштима, а делом на аеродромима и летилиштима „савезничких земаља“, o од стране САД, извршено је ангажовање (врбовање) пилота из земаља бившег СССР‒а, бивших чланица Варшавског уговора, те афричких, блискоисточних и средњеисточних земаља, као и са простора претходне СФРЈ, а који су извршавали летење на ваздухопловима Ми‒8/Ми‒17, Ми‒24, за извршавање борбених задатака на украјинском постсовјетском простору (првенствено у подршци
украјинским ЗСО на линији борбеног додира), што је потврђено и током обарања ваздухоплова ВСУ када су идентификовани држављани страна које званично нису у сукобу, држављанин Естоније, оборен у Су‒25, (наводни летачки Ас оборен на првом задатку), држављани Канаде и Уганде оборени у хеликоптерима Ми‒17 код Мариопоља. Обично се ради о пензионисаним пилотима или активним пилотима којима је наводно престала професионална служба и из армија НАТО или њених савезника и пријатељских земаља су упућени у састав ВСУ, ради попуне губитака. По тренутној процени око 20 % пилота у саставу ВСУ су иностраног порекла, са тенденцијом увећања броја у наредном периоду.
На крају претходно саопштеног процењујемо да су водеће земље „колективног Запада“ (Велика Британија, Француска и СР Немачка), на челу са САД, користећи свој политички, економски и војни утицај, скоро две деценије ангажоване на стварању Ваздухопловних снага Украјине (ВСУ) као ударне песнице НАТО‒а и ЕУ на Истоку Европе усмереном против Русије. ВСУ су постепено опремане, унапређиване, увежбаване и логистички подржаване коришћењем у пуном обиму преосталих материјалних ресурса у бившим земљама СССР‒а, Варшавског уговора и земљама корисницим ваздухопловне технике из совјетских времена како би задржале респективне способности, да би након отпочињања СВО савезничких снага отворено биле подржане испоруком великог броја ваздухоплова прибављених широм света и уступањем објеката на територији суседних држава ради обезбеђења маневра. Кључни недостатка ВСУ у овом тренутку не представља недостатак летачког особља, настао услед великих губитака и немогућност попуне кадром.
Шта можемо очекивати у наредном периоду?
– На основу података који су презентовани из више извора, тренутно се у САД на обуци односно преобуци, налази особље из састава ВСУ, које се припрема за преузимање ваздухопловне технике америчког порекла. Тачан број лица се не наводи, али судећи по стању попуне летачким кадром у ВСУ процене су да се ради од 100 до 120 лица. На основу броја лица на преобуци и обуци процењујемо следеће: o време обуке и преобуке за управљање новим типом ваздухоплова и стицање нивоа способности за ефикасно учешће у ваздухопловним борбеним дејствима није краће од годину дана, чему треба додати и временски период неопходан за прилагођавање условима бојишта, на основу чега можемо закључити да се наведено људство ВСУ може укључити у борбена дејства у наредних три до четири месеца (али још увек са недовољним искуством), o САД неће испоручити најмодернију опрему ВСУ, јер себи не може дозволити „луксуз“ да најновија технологија (па макар се радило и о ваздухопловима старијих генерација, али унапређених уградњом најсавременијих електронских средстава) доспеју у руке противника, o САД неће испоручити најмодернију опрему ВСУ, јер себи не може дозволити „луксуз“ да противник „вежба“ на истој и стиче иксуства за нека од наредних дејстава, o број и тип ваздухоплова који се може очекивати, да се појави на украјинском постсовјетском простору се може проценити на:
– до 30 авиона вишенаменских (највероватније Ф‒16, док је појава осталих типова авиона мање вероватна)
– до 10 авиона за непосредну ватрену подршку (највероватније А‒10),
– до 20 хеликоптера за непосредну ватрену подршку (највероватније АХ‒1, док је појава хеликоптераа АХ‒64 мало вероватна), и
– до 20 средњих транспортних хеликоптера (највероватније француских СА‒330 и америчких УХ‒1 и УХ‒60), накнадна попуна губитака извршавана би уступањем хеликоптера европских чланица НАТО, у првом периоду употребе новоиспоручених ваздухоплова, процена је да би летење‒„дублирање“ са припадницима ВСУ извршавали и припадници НАТО земаља (првенствено САД, Канаде и Велике Британије), o наставак, информационе‒пропагандне операције, манипулисањем података о бројном стању и броју оперативно употребљивих ваздухоплова ВСУ, као и претрпљеним губицима у особљу и ваздухопловима, психолошко‒пропагандне операције, кориштењем монтираних снимака из играних филмова и „PC“ симулација („компјутерске игрице“), ради стварања лажних успеха ВСУ, измишљањем „ваздухопловних асова“ и њихових победа, o базирање на постојећим‒сталним, алтернативним и ратним аеродромима „савезничких земаља“ НАТО у непосредној близини украјинског постсовјетског простора, одакле би били ангажовани у простору борбених дејстава (уз међу слетање на аеродроме у Украјини).
Након распада бившег СССР‒а, водеће земље „колективног Запада“ (Велика Британија, Француска и СР Немачка), на челу са САД, користећи свој политички, економски и војни утицај, отпочеле су од 90‒тих година двадесетог века да користе Ваздухопловне снаге Украјине(ВСУ) као сопствени извор за прибављање људских и материјалних ресурса, ради опремање оружаних формација и група које су подржавале широм света у сукобима које су сами пројектовали‒изазивали. Велики број ваздухоплова (првенствено средњих транспортних хеликоптера, Ми‒8/Ми‒17 и борбених хеликоптера Ми‒24) заједно са летачким особљем прибављен од ВСУ дејствовао је на бојиштима, Северне Африке, Средњег Истока, Блиског Истока, Јуже Америке, па тако и на просторима претходне СФРЈ, што је потврђено након обарања ваздухоплова и идентификације ваздухоплова на основу серијских бројева као и идентификације страдалих чланова посаде.
У последње две деценије САД са својим блиским партнерима ангажовале су се на „стварању нових“ Ваздухопловних снага Украјине (ВСУ) којима је намењена улога првог ешелона НАТО‒а и ЕУ усмереном против Русије. ВСУ су постепено опремане, унапређиване, увежбаване и логистички подржаване у пуном обиму коришћењем преосталих материјалних ресурса у бившим земљама СССР‒а, Варшавског уговора и земљама корисницим ваздухопловне технике совјетске производње
како би задржале респективне способности, да би након отпочињања СВО савезничких снага, ВСУ отворено биле подржане испоруком ваздухоплова совјетског порекла прибављених широм света и уступањем објеката на територији суседних држава украјинског постовјетског простора, ради обезбеђења маневра ваздухопловним снагама ВСУ и оправке и одржавања и унапређење ваздухоплова. Поставља се питање да ли је број уништених ваздухоплова ВСУ који свакодневно у
извештајима саопштава МО РФ поуздан? Узимајући у обзир да обе сукобљене стране саопштавају своју верзију о броју уништених ваздухоплова ВСУ, а на основу процена стања и броја ваздухоплова ВСУ пре почетка СВО, степена исправности истих, предузетих мера на оправци ваздухоплова, предузете мере на размештају ваздухоплова на летилиштима, њиховом маскирању, мерама на
прикупљању ваздухоплова ради попуне губитака ВСУ и минималном ангажовању–напрезању истих у подршци украјинских ЗСО (најечешће један до два пара ваздухоплова за подршку, уз заштиту једног до два авиона за извршавање ловачких задатака и без њихове заштите), процене указују да су подаци МО РФ о уништеним ваздухопловима ВСУ (свих типова) приближно тачни, са одступањем до 5% од броја уништених ваздухоплова (узимајући у обзир број ваздухоплова уништених на земљи и у
ваздуху), уважавајући да је уништено 10% до 15% неисправних ваздухоплова који су кириштени као лажни циљеви.
Недостатак ВСУ у попуни људством‒недостатак летачког особља, надокнађиван је ангажовањем пилота из земаља бившег СССР‒а, бивших чланица Варшавског уговора, те афричких, блискоисточних и средњеисточних земаља, као и са простора претходне СФРЈ, а који су извршавали летење на ваздухопловима, Ми‒8/Ми‒17, Ми‒24, за извршавање борбених задатака на украјинском постсовјетском простору, што ће се наставити и наредном периоду.
Испорука ваздухопловних средстава западних произвођача (првенствено из САД), која је најављивана током претходног месеца је одгођена „за неко боље време“, обзиром да процене указују, да припадници ВСУ још увек нису у потпуности овладали ефикасном употребом ваздухоплова предвиђених за испоруку, а да би директно ангажовање НАТО пилота и ваздухоплова без обзира на промењене ознаке и униформе изазвале одговор РФ који би имао веће последице по НАТО и ЕУ на које за сада нису спремни. На директно укључивање НАТО ваздухопловних снага у сукоб са ВКС РФ утицаће ток одвијања СВО Војске РФ и процене САД да ли су постигле успех у слабљењу ВКС РФ и Војске РФ, односно РФ у целини, а првенствено одлучност државног и војног руководства Фото: РФ на одговор који би НАТО‒у и ЕУ‒у довели у позицију губитника.
Још нема коментара