Од почетка сукоба у Украјини, мало које поприште је изазвало толику медијску пажњу, а последично и интересовање јавности, као што је изазвала операција заузимања Мариупоља. Новинари широм света, поготово са западне хемисфере, надметали су се сензационалистичким насловима у дневној штампи, настојећи да жижу јавности усмере у неки нови „Алепо“, „Вуковар“, „Сарајево“ – катаклизмичну слику коју је створила „агресивна“ политика Руске Федерације.
Због чега је тај лучки град изазвао толико интересовање и због чега је толико битан да се око њега одигравају најжешће битке и медијске кампање учесница у сукобу? Како би био дат што прецизнији одговор на ово питање, морају се изложити/сагледати различити чиниоци који Мариупољу дају на важности (??)
Последњих месец дана, откако је руска војска отпочела дејства за ослобођење самог града, фокус рата готово је потпуно преузео град Мариупољ. Због чега је тај лучки град толико битан и Русији и Украјини?
Мариупољ
Град је основан 1778. године, након руско – турског рата, на темељима козачке тврђаве, као Марианопол, на обали Азовског мора, које представља недељиву целину од Црног Мора и његовог побережја, које припада Новорусији – руској територији која датира још из периода руског царства током 18. века. Сматра се да је Мариупољ име добио по руској царици Марији Фјодоровној, док поједини историчари сматрају да је град добио име по насељу Мариампол које се налазило у предграђу Бахчисараја, градића на Криму. Град су у почетку населили кримски Грци, који се сматрају потомцима античких Грка.
У периоду 1948-1989, град је носио име Жданов (рус. Жданов) по совјетском политичару Андреју Александровичу Жданову.
Кључан догађај за Мариупољ је изградња пруге 1882. године од града Доњецка и развојем доњецког угљеног басена, Мариупољ у јужном делу Руског Царства после Одесе је тако постао највећа лука. Крајем 19. века белгијска компанија „Forges de la Providence“ изградила је у Мариопољу челичану.
Брза индустријализација СССР-а преобразила је, углавном лучки град, у велики индустријски центар тридесетих година 20-тог века, када су у граду, на обали Азовског мора на ушћу реке Калмијус изграђени Мариупољски комбинат црне металургије и металуршки завод „Азовстаљ“, постао је важна лука за извоз угља, жита и соли, а од 1930-их и увоз жељезне руде из керчких лежишта са Крима. Завод „Азовстаљ“ је највећа челичана у Украјини и једна од највећих у Европи.
Услед брзе индустрализације у току 20-тог века популација становништва је порасла за око 12 пута. По процени Украјинских власти број становника 2012. године износио 464.457 лица.
По процени Уједињених нација број становника 2017. године износио 446.103 лица, град је насељен Украјинцима (48,7%), Русима (44,4%), Грцима (4,3%), Белорусима (0,8%), Јерменима (0,2%), Јеврејима (0,2%), Бугарима (0,2%), остали (1,2%). Главни језик је руски.
У односу на податке по попису из 1989. године када је број становника износио 518.933, број становника 2017. године је мањи за 72.830 лица, а у односу на 2012.годину, мање за 18.354 лица
Кључни разлози за депопулацију града, односно исељавање становништва су транзициони период (пропраћен укидањем радних места, падом животног стандарда). Aли и спровођење антируске политике коју су јавно или прикривено спроводиле украјински државни и органи локалне самоуправе.
Географски и политички положај
Географски и политички положај Мариупоља је изузетно битан, првенствено у војном смислу, не само за Русију, већ и за Украјину. А посебно за њене менторе из НАТO- а.
Френк Гарднер, дописник британског Би-Би-Сија (BBC) задужен за питања безбедности, је у свом чланку објављеном 22. марта 2022. године је као разлоге за заузимање Мариупоља од стране Оружаних снага Руске Федерације истакао: обезбеђивање копненог коридора између Крима и Донбаса, гушење украјинске привреде, прилику за пропагандну делатност према руској и страној јавности и огроман подстрек за морал оружаних снага Руске Федерације.
Војногеографско становиште значаја Мариупоља
Административно, Мариупољ припада Доњецкој области која уз Луганску област чини регион Донбас. Од самог почетка извођења борбених дејстава на територији Украјине нједан од праваца дејства руских снага био је управо ка Мариупољу, граду који у току 2014. и 2015. године снаге из Донбаса нису успели да освоје.
Контролом самог града Мариупоља постиже се више предности од којих би истакли само неке:
Мариупољ представља саобраћајни чвор кроз који воде комуникације и ствара се сигурна копнена веза,
- из Доњецка, преко Мелитопоља до Кримског полуострва, односно до Херсона (одакле се обезбеђује снабдевање Кримског полуострва водом) и даље до Николајева,
- из Ростова, преко Мелитопоља до Кримског полуострва, односно до Херсона (одакле се обезбеђује снабдевање Кримског полуострва водом) и даље до Николајева.
Контролом г Мариопољ постижу се следећи војни циљеви:
- спречавају се Оружане снаге Украјине да затворе улаз у Тганрогски залив, а самим тим и спрече коришћење Ростова као луке за смештај делова Руске Црноморске флоте и трговачке флоте,
- спречавају се оружане снаге Украјине да остваре дејство по дубини Руске територије, акваторији Азовског мора и одсецања острва Крим од територије Русије контролом Керчког мореуза,
- спречавају се оружане снаге Украјине да дејствују дуж обалног дела Азовског мора и изврше одсецање копнене везе територије ДНР са територијом Русије,
- спречавају се оружане снаге Украјине да изврше потпуну контролу акваторије Азовског мора ангажовањем снага обалске одбране (наоружаних артиљеријским и ракетним системима),
- стварају се услови да Војска Руске федерације и здружене снаге ДНР и ЛНР дејствују,
- на североисток, ради опкољавања и уништавање регуларних украјинских оружаних снага које се боре против проруских снага у региону Донбаса,
- на северозапад, да би наставили продор граду Дњепар и Запорожје,
- на запад, да би наставили продор ка Одеси, и одсецања излаза Украјине на Црно море,
- поседање обале и успостављање потпуне контроле северног дела акваторије Црног Мора.
Заузимањем Мариупоља Војска Руске Федерације је успоставила потпуну контролу над акваторијом Азовског мора.
Хвала поштовани Сретене