Вест о трагичној смрти Дарје Дугине уздрмала је светску јавност. Заправо, овде се не ради и смрти, него о монструозном убиству веома важне особе и то ни мање ни више него у сред Москве. Најгоре, a у исто време и најтужније од свега је то што је несрећна Дарја била ништа друго до колатерала једне, како први подаци показују, дуго и пажљиво припремане акције. Иако се то, не знам из ког разлога, волшебно одбацуј ие као могућност – извесно је да смртна пресуда била резервисана за њеног оца, много чувенијег Александра Гељевича Дугина. Дугачка рука западних служби је овог затекла неспремним руски контраобавештајни сектор у самој руској престоници? Или је све то део можда једне шире „игре“, која би тек требало да добије свој епилог?
Први извештаји са терена указују на то да је непосредни извршилац операције Украјинка, извесна Наталија Вовк. Наравно, већ се штанцују и фабрикују својеврсне таблоидне сапунице о овом женском Бонду. Ту се каже да је дотична припадала злогласном пуку Азов и да је део украјинског безбедносно – обавештајног апарата. Изнајмила стан у згради у којој је живела и Дарја, како би научила њене навике и дневну рутину?! Којешта. Попут наратива из неког нискобуџетног холивудског шпијунског трилера. Мени све то изгледа као тенденциозно скретање пажње са правог тока ствари.
Да ли је ико поставио логично питање, коме је и због чега је битна Дарја Дугина? Да ли је неко пре свега овога уопште и знао за њу и која је њена „тежина“ да би постала метом овакве операције?
Наравно да се све овде врти око лика и дела Александра Дугина. Дугин је прва и права мета. Реч је о вансеријском руском интелектуалцу. Читам у чуђењу како га овдашњи медији називају рогобатно – филозофом?! То је вероватно због недовољног познавања његовог изванредног дела и стваралачког опуса. Руку на срце, он се можда и најмање може сматрати филозофом. Сложићемо се да се овакви атентати се не врше на филозофе. Дакле, нису филозофија или мудрословље Дугинов „грех“.
Дугин је изузетан геополитиколог, стратег, теоријски творац и идеолог савремене евроазијске геополитичке мисли. Да би се боље разумело о каквом интелектуалном формату се ради, он би се могао поставити као руски антипод једног Николаса Спајкмана или Збигњева Бжежинског. Можда и није набољи повод, али ово јесте добра прилика да се читаоци и шира јавност упознају са неким од његових капиталних и дубоко освешћујућих геополитичких студија. Овом приликом набројаћу само неке од њих: „Oснови геополитике“, „Мистерије Евроазије“, „Конспирологија“, „Украјина – мој рат“ и бројне друге, на овом месту ненамерно изостављене. Не морам да наглашавам колико је важан Кремљу и самом Владимиру Путину, с обзиром на то да се специјална војна операција у Украјини одвија баш према геополитичким векторима и најавама које је Дугин утврдио.
Шта је оно што се желело постићи евентуалним убиством Александра Дугина? Све ово личи на поруку која је директно и лично адресирана на Владимира Путина. Порука којом се на драстичан начин желело ставити до знања да није недодирљив. Све ово има, пре свега, изузетан симболички значај. Зато што је ово је и рат симбола и идеја. A Дугин јесте оваплоћење једне сверуске идеје. И сам је неретко ефектно говорио о томе да је „историја, заправо, историја идеја“. И био је у праву. План запада и јесте да путем оваквих специјалних операција психолошки дестабилизује руског лидера, те да суштински утиче на његову одлучност да настави војну операцију у Украјини. Ипак, ефекат би, како се из ове перспективе чини, могао бити потпуно супротан очекиваном. Ово би Путина могло само додатно учврстити у намери да иде до самог краја.
Руси ће све ово схватити као недвосмислен позив на даљу радикализацију сукоба у Украјини. И ако је раније и било неке шансе да дође до деескалације, таква прилика је сада, сасвим сигурно, бесповратно пропуштена. Због тога ће и одговор Кремља бити правовремен, адекватан и недвосмислен. У то не би требало сумњати. Једно је сасвим сигурно. Од данас, више нико неће бити сигуран. Нити безбедан.
Odlično viđenje!