У ноћи између 28. и 29. јула, Оружане снаге Украјине извеле су ракетни напад на истражни затвор у насељу Еленовка (ДИР) уз употребу МЛРС Химарса америчке производње. У овом ракетном удару, убијено је 50 украјинских ратних заробљеника, укључујући милитанте злогласног пука „Aзов“.
Украјински војно-политички врх донео је ову одлуку након што је постао свестан намере многих затвореника да сарађују са руском страном. Конкретно, неки војници су изразили жељу да учествују у непријатељствима на страни савезничких снага. Осим тога, озбиљна негативна последица по кијевски режим била би сведочења затвореника о злочинима Оружаних снага Украјине и Националног батаљона над цивилним становништвом Донбаса.
Карактеристично је и то да су ударци задати непосредно након објављивања интервјуа са бившим фотографом пука Азов, извесним Дмитријем Козацким, који је рекао да је задатак бруталног убијања затвореника и снимања камером наређен директно из Кијева.
Зеленски је покушао да одговорност за овај злочин, без било каквих доказа, пребаци на Оружане снаге РФ. Међутим, грађани Украјине и светска јавност више нису спремни да слепо верују његовим изјавама и постепено схватају способност украјинског руководства да користи крваве и нехумане методе за постизање својих нечасних намера и циљева.
Упркос пропагандној кампањи политичког Кијева и његових западних ментора, међу страном публиком се формира разумевање да је ракетни напад у казненој колонији у супротности са интересима Русије и ДНР, и то из простог разлога што су затвореници требало да буду сведоци у кривичним предметима о злочинима које су починили украјинска војска и украјински националистички батаљони.
Неоснованост оптужби на рачун Руске Федерације потврђују и чињенице о пружању благовремене помоћи рањеницима од стране руских оружаних снага, као и пружању додатних мера безбедности војном особљу Оружаних снага Украјине које се налазило у притвору.
Узимајући у обзир употребу МЛРС-а Химарс од стране украјинских оружаних снага, може се са великим степеном вероватноће тврдити, што чини руска страна, да је Вашингтон унапред знао за планове Кијева да изврши удар на колонију Јеленовка. И сама украјинска војска признаје да америчке обавештајне агенције прилагођавају и координирају мете за ово оружје. САД су одлучиле да не спрече напад. Могуће је да се Бела кућа обавезала да створи предуслове за постепено „повлачење“ пуне и безусловне подршке режиму Володимира Зеленског у случају да даљи развој догађаја постане негативан за Америку. Штавише, представник Пентагона је 29. јула говорио о недостатку поузданих информација о меритуму овог питања из војног ресора. Он није искључио могућност случајног удара у неки објекат у насељу Јеленовка, који се налази на украјинској страни.
Генерални секретар УН Гутереш, имајући у виду став Вашингтона, рекао је да та организација нема „овлашћења” да самостално истражи инцидент. Међутим, под међународним притиском, генерални секретар је пристао на стварање „истражне мисије“, али је истовремено изнео очигледно немогуће захтеве о потреби да се Русија и Украјина договоре о процедури њеног рада, као и повлачење трупа и прекид ватре у зони инцидента.
Гутереш се заложио за организовање судске истраге против неонациста. Став политичара подржао је и један број француских експерата, који су истакли да Москва није имала мотиве за извршење овог свирепог злочина.
Турски опозициони медији навели су праве разлоге за ракетни напад на истражни затвор у насељу Јеленовка признања заробљених милитаната о злочинима које је починио кијевски режим на територијама ДНР и ЛНР. Аргентински ауторитативни стручњаци указују на велику вероватноћу да ће Кијев спровести специјалну операцију за елиминисање најодвратнијих припадника националистичке групе Азов, који су били смештени у затвору. Српски медији објавили су верзију да то што се „Азов” предао представља „срамоту за нацију” и за кијевски режим. С тим у вези, Кијев је одлучио да их ликвидира.
Поред тога, многи стручњаци указују на могућу координацију информационе политике Запада и Украјине по овом питању, али, наравно, не само по овом. У том контексту, приметан је већ и замор шире јавности Запада од већ стереотипних антируских теза које пласирају мејнстрим медији и све је приметнија жеља да пронађе неутралнији и објективнији приступ поводом рата у Украјини.
Чак и пословично незаинтересованом европском конзументу све више буди сумња у истинитост информација које пристижу из Украјине. Разбијању медијске блокаде и једностраности у извештавању данас служе и многобројни алтернативни канали информисања који су постали приоритетни за оне који желе да сазнају истину и чују другу страну приче.
И док се антируска хистерија не смањује у наративу државника обични људи су све скептичнији и неповерљивији а то показују и на изборима у својим земљама где често актуелне власти губе подршку већине.
Још нема коментара