Press "Enter" to skip to content

Сретен Егерић: Како је Украјина снабдевана „забрањеним“ оружјем

Према званичним подацима Уједињених нација, од касетне муниције у досадашњим сукобима у свету страдало је нешто више од 95% цивила у односу на број војника; од тог броја 25% су деца. Ови поражавајући подаци иницирали су процес који је 2007. године покренуло 46 држава, међу којима и Француска, о усвајању „међународног инструмента који забрањује производњу, употребу, складиштење и трансфер касетне муниције“. Међународни инструмент за борбу против касетне муниције је Конвенција о касетној муницији (CCМ–engl. The Convention on Cluster Munitions) или другачије названа Конвенција из Осла.

Шта је касетна муниција?

Касетна муниција је врста убојних средстава (авио – бомбе, артиљеријски, ракетни пројектили и друге врсте убојних средстава), са касетном бојевом главом. У принципу то је пројектил са „контејнером“ у коме су смештени подпројектили (може садржати од неколико десетина до неколико стотина подпројектила) која се популарно назива „субмуниција“.

Касетни пројектил је конструисан тако да у својој унутрашњости носи подпројектиле различите намене и дејства: распрскавајућег, кумулативног, запаљивог или комбинованог, у циљу уништавања непријатељске живе силе, борбених и неборбених возила и других материјално‒техничких средстава, запречавање (минирање), онемогућавање коришћења објеката непријатељске инфраструктуре (аеродрома, лука, уређених ватрених положаја, командних и комуникационих центара). Произведене су и ускладиштене и друге врсте подпројектила, подпројектили који садрже хемијске или биолошке агенсе, подпројектили за спречавање протока електричне енергије , неубојити подпројектили за психолошко–пропагандна дејства које садрже пропагандни материјал‒летке.

Чињеница да покривају велику површину, да у случају тренутног неактивирања и дејства, као што је и предвиђено конструкцијом, представљају двоструку опасност, јер могу да остану месецима, годинама па и неколико деценија бојево способни. Обзиром да су подпројектили касетне муниције веома осетљиви на додир или померање, представљају сталну претњу првенствено за цивилно становништво које је и најчешћа жртва овог оружја (на пример у Вијетнаму и Лаосу и после 35 година од завршетка сукоба, велики број цивила страда од касетних подпројектила).

Споразум о забрани касетне муниције (Конвенција о касетној муницији) – Конвенција из Осла

Конвенција о касетној муницији (CCМ) је међународни споразум‒инструмент који забрањује производњу, употребу, складиштење и трансфер касетне муниције. Споразум о забрани касетне муниције резултат је процеса који је норвешка влада је започела у фебруару 2007. године, заједно са још 45 држава, међу којима је била и Француска, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних пројектила. Текст Споразума о забрани касетне муниције (Конвенција о касетној муницији – CCМ) је усаглашен и усвојен у Даблину, 30. маја 2008. године.

У Ослу 3. и 4. децембра 2008. године га је ратификовало 30 држава, текст је отворен за потписивање, а ступање на снагу је предвиђено 1. августа 2010. године. Овај споразум‒конвенцију је до сада потписало 115 држава , а од тог броја 88 држава је ратификовало споразум, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних пројектила – муниције.
Текст, који подржава исту динамику разоружања као Отавска конвенција о забрани противпешадијских мина , предвиђа:
– забрану производње, употребе, преноса и складиштења већине касетне муниције. Постоје изузеци према капацитету, тежини или присуству механизма за аутоматско деактивирање или аутоматско уништавање;
– уклањање остатака касетне муниције у контаминираним подручјима у периоду од десет година који се може продужити у случају тешких околности;
– уништавање забрањене касетне муниције у року од осам година који се такође може продужити;
– напредна међународна сарадња и мере помоћи жртвама. Међутим, CCМ даје државама чланицама могућност да се ангажују у војној сарадњи и операцијама са државама које нису потписнице Конвенције.
Земље, највећи произвођачи и корисници касетне муниције, као што су САД, Русија, Индија, Израел, Пакистан, Кина и Јужна Кореја, одбили су да се придруже Конвенцији на основу војне потребе за касетном муницијом. Државе потписнице Споразум о забрани касетне муниције (Конвенција о касетној муницији) – Конвенција из Осла се састају у истом периоду сваке године да би надгледале Конвенцију, а међу састанци се одржавају два пута годишње.

Француска и спровођење Споразума – Конвенције о забрани касетне муниције

По изјавама француских званичника, Француска није користила касетну муницију од 1991. године и престала је да је производи 2002. Током преговора о Конвенцији из Осла, Француска се по изјави њених званичника „истакла значајним гестом најављујући тренутно повлачење 90% француских залиха касетне муниције, а пре него што је Конвенција ступила на снагу, Француска је одлучила да изврши делаборацију (стављање ван могућности употребе и уништење) ракета М26 и граната од 155mm“.

Од почетка преговора, Француска је играла кључну улогу између држава погођених касетном муницијом и држава са касетном муницијом, индустријализованих земаља и земаља у развоју, као и између влада и невладиних организација како би се осигурало да овај CCМ буде што ефикаснији са хуманитарног становишта и непрекидно се залагала да окупи највећи број присталица. Француска је јавно бранила недвосмислен став о забрани све касетне муниције, која је неприхватљива због хуманитарне штете коју наноси. Француска је непрекидно радила на ширењу и заступању, како са потписницама које су близу ратификације, тако и са непотписницима, како би спровела у потпуности Конвенцију‒CCМ (у шта можемо „веровати“ када прочитамо даљи текст).

На састанку Националне комисије за елиминацију противпешадијских мина (CNEMA) 30. јуна, 2016. године, Министарство одбране Француске је потврдило да је уништавање свих залиха касетне муниције у Француској завршено уништењем свих резерве касетне муниције, која се састоји од ракета за вишецевни ракетни систем (МЛРС) и граната „OGR–е“, две године пре рока предвиђеног Конвенцијом из Осла . Француска је најоштрије осудила употребу касетне муниције, која може имати посебно тешке последице по цивилно становништво током и након сукоба и позвала све нације које још нису ратификовале Конвенцију из Осла да јој се придруже у потпуној примени Споразума.


А затим је уследило још једно званично саопштење које су заједно објавили Министарство спољних послова и Министарство одбране Француске 30. јуна 2016. године: „од 1. јула 2016. Француска се решила све своје касетне муниције. Француска је завршила уништавање својих залиха касетне муниције! Честитамо, честитамо! “.

Цинизам!

Званични органи Републике Француске саопштили су да су завршили уништење касетне муниције и то две године пре рока, да су уништени и касетни пројектили–гранате 155mm „OGR–е“. Позвали су и друге државе да приступе уништењу касетне муниције, јер исто може имати „тешке последице по цивилно становништво током и након сукоба“. На крају су наравно уследиле честитке!

А онда, гром из ведра неба – у центар града Доњецка 12.06.2022. године пало је неколико касетних пројектила 155mm француске производње (потпуно небитно да ли су испаљени из артиљеријских оруђа 155mm „CAESAR“, 155mm „ZUZANA“, 155mm „M109A“ или 155mm „М – 777“), од којих се два нису активирала и на којима се јасно уочава назив произвођача, серијски број производа и датум производње – 04. фебруар 2007. године.

Центар Доњецка, препун цивила, без војних објеката и циљева, погођен француским касетним пројектилима који по Конвенција о касетној муницији – Конвенција из Осла, нису били производ војне индустрије у Француској после 2002. године, а јавно је саопштено од званичних државних органа Француске да су уништени (делаборисани) до 30. јуна 2016. године.

Закључак

Након наведеног морамо себи поставити неколико питања:
– да ли су међународни Споразуми‒Конвенције за „одабране“ државе и народе необавезујући, или донети и обавезујући за „неодабране“ народе и државе, ради различитих врста притиска и увођења санкција (политичких, економских, спортски, културних, итд.) због њиховог „непоштовања и не спровођења“?
– да ли је „одабраним“ државама и народима дозвољено да неискрено извештавају међународне органе и доводе међународну заједницу и њене органе, а првенствено УН (јер је њен секретар гарант спровођења Споразума–Конвенције) у заблуду?
– у којој мери су „одабране“ државе и народи поштовали досадашње Споразуме‒Конвенције о ограничењу наоружања или разоружању и забрани производње, складиштења и примене првенствено хемијског и биолошког оружја, ако нису испоштовале Споразум о касетној муницији на коме саме инсистирају годинама?
– да ли су сузе и брига над страдањем цивила „крокодилске сузе“, и служе за „замајавање“ сопственог и светског јавног мњења и стицање јефтиних политичких поена и популизма, обзиром да се наведени касетни пројектили колико смо видели користе против цивила?
– да ли су државни органи Француске под уништењем касетне муниције подразумевали продају другим странама које ће их неселективно употребити против свих врста циљева, а у овом случају првенствено цивилних?
– да ли међународне организације (првенствено УН) могу да обезбеде спровођење међународних Споразума чији су оне гарант или су и међународне организације у служби „одабраних“?
– шта је Француска првенствено испоручила Украјинским здруженим снагама одбране, касетни пројектили 155mm или артиљеријска оруђа 155mm „CAESAR“ и у ком периоду, знатно пре отпочињања специјалне операције Војске РФ у Украјини или у току исте?

Очигледно да систем двоструких стандарда, неискрености и обмањивања јавности у међународним односима није настао у скорије време, те да се исти примењује од постанка и функционисања истих. Очигледно је да такво држање неће нестати још дуги низ деценија, без обзира на наводни напредак и развој демократских односа у свету.

2 Коментара

  1. Komentar na analizu Komentar na analizu

    Obzirom na ukupan razvoj situacije u Donbasu, koji ide na (veliku) štetu OS Ukrajine (kako u ljudskim i materijalnim resursima, tako i na psihološkom polju), mislim da je sasvim realno za očekivati da se orkestriraju čak i ozbiljnije provokacije od strane vojno-političkog rukovodstva Ukrajine. Prisetimo se dezinformacija u međunarodnoj javnosti u vezi nuklearke u Zaporožju i Černobilju, pokušaje miniranja hidroelektrana i brana na Dnjepru, dizanja u vazduh cisterni sa hemikalijama u blizini naseljenih mesta (i okrivljenja ruske strane za isto), itd. Ukrajina je u stalnoj potrazi za „dobrim“ i ohrabrujućim vestima sa što većim odjekom u svojoj (demoralisanoj) i međunarodnoj (čitaj: Zapadnoj) javnosti, pa se neće ustručavati da posegne i za onim najočajnijim merama i radnjama kako bi se one obezbedile i emitovale. Zapad takođe interesuje samo isisavanje novca i drugih resursa iz Ukrajine i što veće žrtve na obe strane, uz što veći jaz među narodima suprotstavljenih strana, tako da su bilo kakva sredstva za postizanje tog cilja za njih opravdana, ma koji god međunarodni ugovor ili konvenciju kršila. Tako je i sa kasetnom municijom, ali i minama „klejmor“ kojima je SAD snabdela Ukrajinu, iako je Ukrajina potpisnica Otavske konvencije, koja im zabranjuje upotrebu (između ostalog) pp. mina.

    Hvala, g-dine pukovniče na detaljnoj analizi.

  2. Милорад Кривокапић Милорад Кривокапић

    Као и увек, јасно, концизно, систематично и аргументовано, браво Сретене само настави упркос блокадама и забранама

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.