Милош Банђур: Србија, Русија и рађање новог света

Излагање на Првом округлом столу Српско-руског братства «Србија, Русија и рађање новог света» 10.11.2022.

Удружење Српско-руско братство засновано је на братској љубави и историјском заветном и нераскидивом савезништву наша два народа, које је утемељио још Свети Сава на заједничким моралним и духовним вредностима. Ово је записано у Повељи Српско-руског братства и сви који прихватају Повељу су добродошли. До сада, Повеља има више од 120 потписника, међу којима је 5 академика, 13 генерала и адмирала, 40 универзитетских професора и 15 истакнутих уметника и писаца.

Потписала су је и сва највећа удружења српско-руског пријатељства у Србији, тако да сматрам да је ово кровна организација која обједињује сва та друштва.
Удружење Српско-руско братство ће једном месечно одржавати округле столове на ову тему јер су српско-руски односи изванредно важни.

Србија има четири стуба спољне политике, али је само руски постојан и најчвршћи. Подупире нас вековима. На Русију се интензивно ослањамо последњих 200 година. Током и након Првог и Другог српског устанка свака победа Русије над Отоманском империјом, имала је за резултат одређене отоманске уступке поробљеним православним народима Балкана што је 1878. крунисано независношћу Србије. Русија је ретко правила и грешке, али их је брзо исправљала. Санстефански мир је коригован на Берлинском конгресу.

Помоћ коју је Русија 1914, у Првом светском рату, пружила Србима, непроцењива је. Владика Николај Велимировић рекао је да тај дуг Срба према Русији не могу вратити ни векови ни поколења. У Другом светском рату као и увек пре тога били смо савезници. У новијем периоду долази подршка у расплету југословенске кризе. На жалост, распад Совјетског Савеза је убрзао распад Југославије и отежао положај српског народа. Нисмо добили помоћ какву смо тада желели или очекивали. Међутим, то је разумљиво с обзиром да се и сама Русија баш тада нашла у тешкој ситуацији.

Ми то разумемо и због тога на Русију нисмо љути. Јачање Русије имало је за резултат чвршћу подржку на међународном плану. Као што видите, она то ради и у СБ УН, где је оборила британску резолуцију којом се подмеће српском народу геноцидност и више пута уложила је вето у циљу заштите српских интереса по питању Косова и Метохије и Републике Српске. Њена помоћ у спољној политици је незаменљива. Русија је стуб којег се не смемо одрећи.

Не можете да се одрекнете историјског савезника, ради оних који су до јуче били ваши противници, подстицали све ваше непријатеље, отели вам део територије и ултимативно вас терају да се сврстате на њихову страну. Тако да сматрам да је политика коју Србија води према Русији и уопште међународна политика Србије исправна.

Први део, неувођење санкција Русији, што углавном сви подржавамо, није само морални и историјски дуг, већ и економски интерес наше државе. Санкције би нанеле штету само нама. Оне би нам донеле економско самоповређивање. Србија као мали потрошач не би наштетила Русији, али бисмо наштетили себи, слично како је то урадила ЕУ. Одлука нашег руководства по питању санкција Русији је праведна и рационална.

Као русофил, у почетку сам био незадовољан због одлуке наше државе да у Генералној скупштини УН подржи територијални интегритет Украјине. Међутим, временом сам схватио да је тај став не само дипломатичан, него и дубоко принципијелан и да је у директној вези са одбраном Косова и Метохије. Морамо да се хватамо за принцип територијалног интегритета како бисмо бранили нашу позицију по питању КиМ. Такође, сматрам да Русија то разуме и да се она због тога на нас не љути, јер је то био само један од стотинак гласова, а нама је то било врло значајно да преживимо због компликоване ситуације и присуства НАТО на КиМ и у БиХ. Такође, ми не треба да се љутимо на Русију када присаједињење терирорија кроз СВО пореди са НАТО окупацијом Косова и признањем косовске независности од стране западних земаља. Не, Русија неће издати српско Косово и Србију, већ читавом свету овим поређењем показује колико су лицемерне државе колективног запада.

Амери су прешли десетак хиљада километара да “заштите своје интересе” вршећи агресију на једну малу суверену земљу у срцу Европе, отели јој парче историјске земље и сад се понашају као да се то није десило, да је све завршено и да тај проблем више не постоји. Са друге стране, оптужују Русију да је упала на територију друге независне државе, заборављајући да је та држава била део недељивог Совјетског Савеза, да је та територија колевка руске историје, културе, језика и нације и да је то слично као када би Србија била велика нуклеарна сила, а уздржала се да реагује поводом обесправљивања српског народа у Црној Гори или некој од суседних бивших југословенских република у којој су Срби били уставни конститутивни чинилац. Да је у руској позицији, наравно да би Србија реаговала на исти начин и природно је што је Русија заштитила свој народ. И не мање значајно, Русија кроз СВО штити тродеценијско константно угрожавање националне безбедности од стране НАТО-а.

То што се 1991, распадом СССР распао и Варшавски пакт, довело је до непотребног проширења НАТО-а на исток. Све земље Варшавског пакта ван СССР приступиле су НАТО, а затим је запад кренуо да бивше совјетске републике окреће против Русије кроз “наранџасте”, “цветне”, “револуције лала” и других, доводећи на власт своје марионете са јасном антируском политиком и стежући на тај начин обруч против Русије.

Када је реч о гасу, није ми јасно зашто купујемо само 2,2 милијарде метара кубних по договореној цени и 800 милиона кубних метара на тржишту? Да ли ми нисмо тражили да укупне наше потребе за гасом задовољимо по договореној цени, или су Руси става да не можемо по тој цени да купимо укупно потребну количину, искрено не знам. Али, мислим да за велику земљу као што је Русија и велике количине гаса које продаје на тржишту, не би био осетан губитак да укупне потребе Србије за гасом задовољи по договореној цени. То би нама много значило, јер куповати 800 милиона метара кубних по тржишној цени која лети ка небесима, значајно подиже просечну цену гаса у Србији. То би могао да буде уступак, нама врло значајан.

Американци инсистирају на гасној диверсификацији, али под тим подразумевају да се Србија и цела Европа одрекну руског гаса. Наравно да то Србија не треба да ради. Ми сада имамо гас из једног извора, преко два правца. У септембру идуће године можемо добијати из правца Софија- Ниш, гас из Азербејџана и амерички гас из Александрополиса, грчке луке за течни природни гас. Србија увек треба да купује најјефтинији гас. Ко понуди најбољу цену, тај треба и да нас снабдева. Сигуран сам да ће Русија понудити најбољу цену, а било какво обавезивање да купујемо гас по некој цени вишој од реалне да би се купио политички мир не долази у обзир.

Добро је што ће кроз Србију пролазити више гасних магистрала, јер што је конкуренција већа, цена ће бити повољнија. Осим тога то јача нашу геополитичку позицију и приходе од транзита.

Тема је и Нови свет. Преко 30 година смо суочени са доминацијом једне светске силе – САД, односно англосаксонског савеза Британије и њених колонија, који преко НАТО држе свет у страху, а преко механизама ЕУ и вазала Немачке лако контролишу све земље ЕУ. Много је лакше испоставити наредбу Берлину или Бриселу да је сви у ЕУ примене, него свакој европској земљи појединачно испостављати налоге и убеђивати их. Дакле, англосаксонци су направили добре инструменте контроле и управљања другима. У овој кризној ситуацији, сведоци смо, Европа је својом вољом постала највећа жртва економског рата који англосаксонски део света води против Русије преко Украјине. Рат се води и преко Пољске, користе је као тампон између Европе и Русије, посебно Немачке и Русије. Пољска је у тој улози постала најближи савезник САД у Европи.

Русију не можете трајно да изопштите из Европе ни на један начин. Она је европска држава. Руси су стара бела европска и хришћанска нација. Европске владарске лозе су измешане са руском владарском лозом. Рецимо, дански краљ истовремено је деда и британском краљу и руском цару Николају Другом Романову и немачком кајзеру.

Русију ни културно, ни историјски не можете да искључите из Европе, што англосаксонци упорно покушавају. Тренутно им успева, али ће једног дана све доћи на своје место. Пад доминације САД је услов за успостављање мултиполарности и нормализације односа земаља ЕУ и Русије. Томе могу допринети и унутрашње промене у САД. Видимо резултате избора за Конгрес који охрабрују. Уливају наду у резултате председничких избора. Дај Боже да се Америка окрене сама себи, да се земље Европе окрену саме себи. Мађарска треба да буде пример свима. Примећујем да у Чешкој, Француској, Италији јачају покрети који се противе актуелној самоубилачкој политици ЕУ.

Пуно наде полажем у организацију БРИКС, која је на прагу великог проширења и пријема нових чланова као што су Аргентина и Иран, али и на Шангајску организацију за економску и безбедносну сарадњу. Недавно је одржан самит земаља Азије у Казахстану. Примећује се учвршћивање сарадње земаља које су биле понижаване од стране колективног запада. Помало забрињава однос Индије и Кине, али Русија дође као медијатор у том спору. Русији је важно да има уз себе и Индију и Кину, које су највећи купци њених сировина. САД и Британија покушавају да извуку Индију из тог односа, али се надам да у томе неће успети.

Нови свет ће доћи. Хераклит је рекао да се све мења, да све тече. И континенталне плоче се померају по пар сантиметара годишње, мења се клима, велике цивилизације и царства су настајала и нестајала. И Римско царство је било па је нестало. И ова доминација САД и колективног Запада ће се сигурно окончати, а рат који Запад води против Русије у Украјини је катализатор који ће убрзати тај процес.

Приредила: Д.М.

(Извор: Српско-руско братсво)