Press "Enter" to skip to content

Орбанов паметан ход између Русије и Запада

Припремио и превео са енглеског језика: Вања Вученовић

Сведоци смо сукоба источноевропске реалполитике, чији следбеници памте тезе чувеног америчког стручњака за међународне односе, Ханса Моргентауа (Hans Joachim Morgenthau), о примату националног интереса у међународним односима с једне, и шире западне идеологије и политике великих нада и илузија, с друге стране. У овом случају, обострано корисне билатералне везе се жртвују у корист политичких агенди.

Мађарски нафтни и гасни гигант МОЛ и словачки Словнафт су 21. августа платили транзит руске нафте кроз Украјину. Кијевска УкрТрансНафта није прихватила плаћање од стране московске Гаспромбанке, наводно због санкција. Заустављање транзита кроз нафтовод Дружба, представљао је још један вид притиска на Русију, до кога, наравно, није могло доћи без одобрења западних партнера.

Поставља се питање, зашто је сама Мађарска спремна да тражи начине да плати руске енергетске ресурсе у хитним случајевима и на тај начин иде против политике санкција коју данас спроводи ЕУ? И зашто је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто крајем јула отишао у Москву на разговоре са руским колегом Сергејем Лавровом, где су разговарали о додатним испорукама гаса? Није тешко закључити да је мађарска спољна политика вођена изразитим прагматизмом.

Упркос захлађењу мађарско – украјинских односа након 2014. године и изостанку званичне подршке из Будимпеште кијевским властима од почетка рата, мађарска нафтна и гасна компанија МОЛ је пребацила 300.000 евра и послала специјалну опрему у вредности од 50.000 евра, како би украјински систем за пренос гаса функционисао и током руске специјалне војне операције.

Мађарска је забринута због континуитета снабдевања енергентима из Украјине, јер 60% укупног снабдевања зависи од руске нафте (са још 16% из Казахстана, који такође користи нафтовод Дружба), а чак 85% од руског гаса. Захваљујући стабилним и прагматичним билатералним односима између Русије и Будимпеште, склопљени су дугорочни уговори који омогућавају земљи да купује енергенте по цени пет пута нижој од цене која важи за све остале европске партнере. 

Још је 2004. године потписан пројекат између Росатома и мађарском МВМ за изградњу два блока нуклеарне електране „Пакс“ у вредности од 10 милијарди долара. Он је, упркос постојећем политичком амбијенту у Европи, успешно сроведен и као такав омогућава Мађарској да остане привлачна за стране инвестиције захваљујући релативно јефтиној цени струје.

Све ово помаже владајућој коалицији окупљеној око ФИДЕС-а да и одржи обећања дата гласачима у погледу одржања релативно ниских цена бензина и гаса као и нижих тарифа за струју. Мађарска влада је данас у могућности и да оствари редизборне популистичке мере попут тринаесте плате за запослене и додатних социјалних давања.

Компанија МОЛ ће исплатити својим акционарима дивиденду од 652 милиона долара ове године. Један од корисника и акционара (30,5%) су номинално и невладине организације које финансирају образовне институције као што су Универзитет Корвин и Колегијум Матијас Корвин. Ово свакако помаже владајућој странци да утиче на формирање „правог“ погледа међу студентима о политичким процесима који се дешавају у Мађарској.

Истовремено, Будимпешта диверзификује свој енергетски сектор и покушава да постепено смањи зависност од руских сировина. Будимпешта купује течни природни гас од Хрватске, учествује у гасним пројектима у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) и Оману и има споразум о стратешком партнерству са ЕкконМобилом (иако се пројекат гасовода из Румуније показао неуспешним).

Мађарски оператер ФГСЗ и српски Србијагас завршили су изградњу интерконектора на граници две земље за снабдевање Турским током 5. јула 2021. године, па ће мађарска влада од 2023. куповати природни гас из Азербејџана. Мађарска увози нафту из Ирака и Ирана и сарађује у овом сектору са Кувајтом и Бахреином, док паралелно развија сопствена поља (у региону Барањa у Хрватској).

Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, је 18. маја представила план за постепено смањивање зависности од руске енергетике, назван REpowerEU. За модернизацију енергетског сектора блока, ЕУ је планирала издвајање до 300 милијарди евра. Мађарска страна је ставила вето на шести пакет санкција Русији, који је првобитно предвиђао потпуно одбијање руских испорука енергената. Према речима министра спољних послова Сијарта, за унапређење и преусмеравање нафтне и гасне индустрије у земљи било би потребно до 18 милијарди евра.

Министар Сијарто је више пута до сада истакао да је Мађарска већ изгубила више од 10 милијарди евра због увођења економских санкција Русији 2014. године. Да је ЕУ усвојила у потпуности шести пакет санкција, то би, како је раније нагласио Орбан, био прави „нуклеарни удар“ на мађарску економију. Цене бензина у земљи, према његовим речима, биле би најмање удвостручене. Стога су за Мађарску и неке државе Централне и Источне Европе одобрене олакшице у виду одлагања ембарга на испоруке нафте и гаса из Русије до 2024. године.

(Извор: Kirill Teremetsky: Hungary is not Russia’s ally, but it’s a rare rational partner in an increasingly fanatical EU, Russia Today)

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.