Press "Enter" to skip to content

Раковић: Запад се атеизује, на Истоку процват хришћанства

Изгледа да нема никакве шансе да се западна друштва у вјерском и хришћанском смислу обнове, јер су сада постхришћанска. Расте број муслимана. У Источној Европи народ се вратио својој вјери. Процват монаштва приметан је у Србији, Русији и Румунији, наглашава Раковић.

Историчар Александар Раковић оцјењује да се Западна Европа атеизује и постаје постхришћанско друштво, те да ће за неколико деценија Европа бити сасвим другачија од ове каква је сада, док ће у православним земљама хришћанство и даље наставити да се развија.

„Када је реч о Латинској Америци, и ту ће хришћанство наставити да се развија, као и у Африци, те протестантизам у САД на простору од Тексаса до Делавара, односно у оном појасу, који се зове Библијски појас, где су људи и даље религиозни“, наводи Раковић за Срну.

Дакле, напомиње он, атеизација Западне Европе и отпор према хришћанској вјери уопште не значи да ће остатак свијета бити дехристијанизован.

„Запад и Западна Европа не могу више да одговоре на те изазове, али то не значи да други неће моћи да дају одговоре на положај и развој хришћанства у 21. веку“, истиче Раковић.

Он сматра да, изгледа, да нема никакве шансе да се као у неком ранијем виду та западна друштва у вјерском и хришћанском смислу обнове, јер су сада постхришћанска.

Раковић наглашава да муслимани немају никакаве везе с тим што је дошло до атеизације западних друштава у новије вријеме и у драстичној мјери.

„Чак би било логичније да раст ислама у Западној Европи доведе и до раста хришћанства као вид неког одговора. Међутим, то се није догодило“, наводи Раковић.

Док, с једне стране, западна друштва домаће становништво атеизују, с друге стране расте број муслимана.

„То је сад нови изазов и чекаћемо да видимо како ће да се расплете“, истиче Раковић.

Према његовим ријечима, има пуно различитих тумачења због чега је дошло до атеизације друштава у Западној Европи, док се хришћанство обновило у Источној Европи.

Када је ријеч о Западној Европи, напомиње Раковић, до атеизације је дошо због великог разочарења у Другом свјетском рату и рендова који су дошли послије тог рата, јер становништво није могло да се помири са тим колико су хришћани убијали хришћане.

Он напомиње да до атеизације није дошло само код хришћана, него и код Јевреја, који су се такође питали због чега се догодило да нацисти и усташе тако успјешно и бесомучно убијају јеврејску популацију.

Али, наглашава Раковић, код Јевреја је дошло до ревитализације и обнове вјере, као што је то дошло и у Источној Европи, која је, након пада комунизма, обновила вјеру.

„Народ се освестио и вратио својој вери, култури и традицији. Тако да данас видимо процват монаштва у, рецимо, Србији, Русији, Румунији. У Грчкој је то било раније, јер није била комунистичка земља“, наводи он за СРНУ.

С друге стране, истиче Раковић, на Западу се ништа од те обнове религиозности није догодило, нити је постојао тренд да се тако нешто догоди, него су се западна друштва све више атеизовала и наставила са тим трендом послије, а на неким просторима чак и прије, Другог свјетског рата.

УКРАЈИНЦИ И ПОЉАЦИ СПАШАВАЈУ ХРИШЋАНСТВО У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ

Коментаришући информације да је попис у Великој Британији показао да је број хришћана пао испод 50 одсто, Раковић је рекао да су и Велика Британија и Њемачка као одговор на то увезле по неколико стотина хиљада Пољака.

„Сада им посебно одговара ова ситуација око доласка украјинских избјеглица, јер су западним друштвима потребни становници беле боје коже из неких од хришћанских култура, вредни и лепи. Све оно што им Украјинци доносе“, истиче Раковић.

Он оцјењује да сами западни Европљани више не могу, додуше као ни источни, да изврше репопулацију сопственог становништва биолошким путем, него се иде на то да се увози становништво из других дијелова Европе, а Украјинци им сада долазе као важан фактор који ће интегрисати у своје друштво.

Што се тиче Србије, Раковић наводи да је попис показао да је у Србији више од 80 одсто православних хришћана, који су се тако изјаснили, односно више од 80 одсто религиозних људи.

Разговарала: Весна Шурбат

(Извор: СРНА)

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Mission News Theme by Compete Themes.