Press "Enter" to skip to content

Сретен Егерић: Служење војног рока, кључни чинилац јачања система одбране Србије

Почев од децембра 2010. године, када је у Народној скупштини Републике Србије одлучено да се у Републици Србији обустави обавезно служења војног рока, (противници служења војног рока врло радо користе термин „укидање обавезног служења војног рока“), међу свим слојевима друштва у Србији непрекидно се одвија дискусија о престанку обуставе и поновном успостављању обавезног служења војног рока у Србији.

Не узимајући у обзир изазове, ризике и претње којима је изложена Република Србија, Влада Републике Србије крајем 2010. године, предложила је Народнoj скупштини да донесе одлуку о обустави обавезног служења војног рока. На шестој седници, другог редовног заседања, почетком децембра 2010. године, посланици Народне скупштине Републике Србије, изгласали су и потврдили Одлуку, чиме је почев од 1. јануара 2011. године обустављено обавезно служења војног рока.

Одлука је донета без разматрања или уважавања последица које би могле настати по безбедност Републике Србије, а разлоге (и оправдања) за такву одлуку су заснивали на „искуствима армија у свету“ које су првентсвено водиле експедиционе – колонијалне ратове (Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија, Холандија…). Или на искуствама армија које су водиле „ослободилачке ратове из позадине“ (како се помиње у једном нашем популарном филму).

Наравно не треба заборавити да је одлука донета и под директним утицајем појединих земаља такозваног Западног света, чији се интереси вековима не подударају са интересима српског народа, као и због ускостраначких себичних интереса (прикупљања јефтиних политичких поена код дела становника Србије) и незанемарљивих економских интереса појединаца (преузимање – откуп по багателним ценама објеката и земљишта које је користила војска, који се налазе на атрактивним локацијама, а након напуштања од стране јединица Војске Србије).

Последњих неколико година, у зависности од политичког тренутка, повећања безбедносних претњи како у окружењу тако и на глобалном нивоу, варира интезитет покретања преиспитивања одлуке и дискусије „за“ и „против“ укидања обуставе и доношења одлуке о обавезном служењу војног рока у Републици Србији. Процене су да је око две трећине становника Србије „за“ укидања обуставе и доношења одлуке о обавезном служењу војног рока, док је једна трећина становника „против“.

У одбрану својих аргумената присталице обавезног служења војног рока наводе чиниоце који, подразумевају оспособљавање целокупног становништва за одбрану отаџбине од свих процењених изазова, ризика и претњи, како оружаних тако и неоружаних, чиме се стварају услови за умањење последица (губитака у људству, материјалним средствима, објектима, уништењу земљишта и наношењу већих штета по животну средину), наравно уз осећање части и поноса о служењу војног рока која је историјски присутна у нашем народу. Поједина истицања користи од служења војног рока, да ће војска од појединца „створити човека“ (у моралном смислу) потребно је пажљивије прихватати, јер тамо где није успела породица и социјална средина „да створи човека“, мало је вероватно да ће то успети и организација као што је Војска, али да довођење појединца у ситуацију где су јасно и тачно прописане обавезе и активности, где се особа сусреће са лицима различитих социјалних, културних, верских, личних навика и способности, сигурно ће сваком обезбедити стицање нових искустава и изискиваће прилагођавање већини, а не појединцу.

Противници обавезног служења војног рока у одбрану својих аргумената наводе, „губљење времена“, „велике трошкове“, „да не желе да се припремају за рат и да то није њихов рат“, „није њихова поплава, земљотрес, клизиште, пожар“, а када се њима нешто од наведеног догоди, онда следе притужбе да „држава није учинила ништа“, заборављајући да управо они чине „државу“. Један од кључних архумената – оправдања је „ослањање на колективни систем безбедности“ (који узгред буди речено никога до сада није одбранио од свог оснивања, већ је водио агресивне ратове, уз милионске жртве и потпуно разорене државе у политичком, економском и демографском смислу).

Наравно, наводе и многе друге разлоге како би оправдали своје одлуке донете као вршиоци власти у то време, мада стидљиво кроз медије провлаче и изјаве да је одлука о обустави обавезног служења војног рока у Републици Србији била исхитрена (заборављајући свој ентузијазам на обустави служења војног рока и све изречено о обавезном служењу војног рока‒наравно у негативнном смислу, на седници Народне Скупштине Републике Србије 02.12.2010. године, као и похвале на достигнутом нивоу професионализације Војске, без материјалне, финансијске и демографске процене, и ваљаних поткрепљујућих доказа).

У претходном периоду организовано је и више „јавних трибина“, на којима је уз присуство стручних и компетентних лица (али и делом нестручних и некомпетентних – у демократском друштву којем тежимо је неопходно чути мишљење свих) покушано да се прикаже модел обавезног служења војног рока у Републици Србији. Нажалост, на тим скуповима и поред низа квалитетних предлога и идеја, у закључцима није јасно дат одговор на неколико питања:
– где је у систему одбране Србиje позиционирано обавезно служење војног рока?
– да ли је у Србији потребно обавезно служење војног рока и који су разлози за исто?
– ко и у којој старосној доби, ког пола и у ком трајању је обавезан да служи војни рок са
оружјем?

– на који начин, где, за које дужности и у ком временском оквиру оспособљавати лица која су
ван старосне доби, нису ослужила војни рок, а желе да бране отаџбину са оружијем?

– на који начин, где, за које дужности и у ком временском оквиру оспособљавати лица која не
желе да служе војни рок са оружје?

– које користи имају лица која обавезно одслуже војни рок?

Одговором на ова питања становницима Србије би било ближе и јасније представљена идеја око модела обавезног служења војног рока и које би користи целокупно друштво, али и појединци могли да имају од истог. Организацију и формацију војске, потребно је планирати након доношења одлуке о обавезном служењу војног рока у складу са изазовима, ризицима, претњама, економским и демографским могућностима.

Обавезно служење војног рока у систему одбране Србиje, поставити на прво место, узимајући у обзир могуће претње безбедности Србије како на локалном тако и на глобалном нивоу и узимајући у обзир начин функционисања и сложеност обуке, потребне економске и демографске ресурсе, као и старосну структуру војске, којим се тренутно не обезбеђује квалитетна попуна јединица професионалним саставом, попуну ратних јединица, а тиме довољност снага за одбрану од оружане претње.

Процена је да је у Србији у циљу очувања војне неутралности и очувања безбедности свих становника Србије потребно обавезно служење војног рока. Један од разлога је већ наведен, квалитетна попуна јединица професионалним саставом, попунa ратних јединца, а тиме и довољност снага за одбрану од оружане претње.

Без обзира на политичке мере које су предузете да Србија остане војно неутрална и „по страни“ – ван локалних сукоба (тренутно сваки представља реалну претњу да у кратком временском периоду постане глобални), сва наша настојања да останемо ван сукоба могу бити узалудна уколико било који противник процени да може у кратком временском периоду и без великог напрезања да територију наше државе искористи за своје војне циљеве.

Обавезним служењем војног рока, створило би се квалитетно језгро за образовање такозване ратне армије, односно обезбедила би се довољност снага за одвраћање и одбрану отаџбине од евентуалног оружаног угрожавања.  Сем оспособљавања за одбрану отаџбине од оружане агресије, редовним служењем војног рока обезбедио би се и довољан број припадника за попуну јединица за упућивање у мировне мисије (по принципу добровољности, након завршене специјалистичке обуке и уз обуку коју реализује и професионални састав пре упућивања у конкретну мисију).

Обавезним служењем војног рока обезбедила би се довољност снага за пружање помоћи и отклањање последица од природних непогода, катастрофа и акцидената. За функционисање обавезног служења војног рока могу користити као пример, државе са приближним бројем становника (Швајцарска, Аустрија, Израел…), без грубог пресликавања, уз задржавање традиције, националне и историјске посебности становника Србије.

Обавезним служењем војног рока обухватити, целокупно становништво Србије, мушког пола, у старосној доби од 19 до 33 године, и обучавати их у свим родовима и службама (постојећим и перспективним) у зависности од степена образовања. Омогућити да становништво женског пола служи војни рок у старосној доби од 21 до 32 године, по принципу добровољности, и обучавати их у свим родовима и службама (постојећим и перспективним) у зависности од степена образовања.

Рок служења не би требао да буде краћи од четири и по месеца ни дужи од шест (чиме би се обезбедило да се у току календарске године обучавају и оспособе две генерације) – самим тим би били створени и услови за успешно обучавање полазника курсева за оператере на сложенијим оружаним системима, командира посаде – послуге – групе – одељења и полазника курсева за резревне официре. Сва остала питања трајања војне обавезе и дообуке лица из активне и пасивне резерве била би регулисана посебно.

Лица мушког пола која нису одслужила војни рок, а навршила су 33 године старости и желе да са оружјем бране отаџбину, позивати на обавезну обуку до навршене 40 године старости и обучавати за основне војничке дужности, у трајању од највише месец и по дана. Након завршетка обуке, сва остала питања трајања војне обавезе и дообуке лица из активне и пасивне резерве била би регулисана посебно.

Потребно је да се јасно и недвосмислено пропишу и прикажу обавезе и дужности становника Србије у току обавезног служења војног рока са оружјем, али исто тако јасно и недвосмислено пропишу и прикажу и права, односно повољности од служења војног рока са оружјем. Као пример, навешћемо неке повољности, користи за војнике оба пола:
– војници у току одслужења војног рока након одслужења војног рока са оружјем имају предност при заснивању радног односа у органима система одбране и државне управе,
– војници у току одслужења војног рока имају праву на одређену новчану накнаду која мора бити усклађена са примањима ван јединица Војске,
– војници у току одслужења војног рока имају могућност да без накнаде (бесплатно), ако служе у јединицама саобраћајне специјалности, стекну возачку дозволу одређене категорије и имају предност у заснивању радног односа у својој специјалности, након одслужења војног рока,
– војници у току одслужења војног рока имају могућност да без накнаде (бесплатно), ако служе у инжињеријским јединицама стекну дозволу за управање грађевинским машинама, одређене категорије и имају предност у заснивању радног односа у својој специјалности, након одслужења војног рока,
– војници у току одслужења војног рока имају могућност да без накнаде (бесплатно), ако служе у јединицама логистичких специјалности стекну одређено звање – специјалност (кувар, пекар, месар, механичар, манипулант погонских средстава…), и имају предност у заснивању радног односа у својој специјалности, након одслужења војног рока,
– војници након одслужења војног рока имају могућност да уз минималну накнаду полажу ловачки испит, изврше набавку ловачког наоружања и плаћају умањени порез за ловачко наоружање,
– предузећа из којих је лице упућено на служење војног рока, за време служења војног рока, се ослобађају плаћања одређених накнада.
Наравно ово је само минимум предлога, обим и трајање погодности морају се усагласити са државним органима.
Неопходно је имати на уму да се обезбеђењем одређених погодности уместо забрана, може постићи далеко више у ангажовању лица за обавезно служење војног рока са оружјем.

Становништво Србије, мушког пола, у старосној доби од 19 до 40 године и становништво женског пола, по принципу добровољности, у старосној доби од 21 до 40 године, која не желе да служе војни рок са оружјем (приговор савести), обучавати за основне дужности, у зависности од степена образовања, у јединицама Сектора за ванредне ситуације и јединицама Цивилне заштите за пружање помоћи и отклањање последица од природних непогода, катастрофа и акцидената. Рок служења не би требао да буде краћи од четири и по месеца (чиме би се обезбедило да се у току календарске године обучавају и оспособе две генерације). Сва остала питања трајања војне обавезе и дообуке лица из активне и пасивне резерве јединица Сектора за ванредне ситуације и јединица Цивилне заштите били би регулисани посебно.
Такође, потребно је јасно и недвосмислено прописати и приказати обавезе и дужности становника Србије у току обавезног служења војног рока без оружја, али исто тако јасно и недвосмислено прописати и приказати и права, односно повољности од служења војног рока без оружја.
Подразумева се да лице које изразе приговор савести, не могу постати лица запослена у службама које се обављају са оружјем и да не могу бити чланови ловачких и стрељачких удружења.

У Србији је утрошено 12 година у разматрањима, о томе да ли је геополитички тренутак, да ли је потребно обавезно служења војног рока, колико би трајало обавезно служења војног рока, где би се налазили центри за обуку, како обезбедити неопходну материјалну базу за обуку, шта је скупље, професионална војска или обавезно служење војног рока? Наравно без значајних резултата.
Током свих разматрања, дати су делимични одговори, али није учињен ни један конкретан корак на прекиду обуставе обавезног служења војног рока или унапређењу професионализације Војске.

Садашњи ниво политичких конфликата у региону и политичких и војних конфликата у свету, не оставља превише простора за наставак премишљања и даље одлагање, ценимо да је неопходно, предузети мере од стране политичког и војног руководства у погледу стављања ван снаге Одлуке о обустави обавезног служења војног рока за становнике Србије.

Из претходно наведених разлога, потребно је одмах почети са припремама, како би се са обуком отпочело већ током 2023. године. Свако даље одлагање и премишљање доводи до губљења драгоценог времена и заостајања у односу на земље у свету, где се политичка ситуација готово свакодневно усложњава на штету Републике Србије. Заостајање у односу на регион може произвести нове и сложеније проблеме на политичком и безбедносном нивоу (посебно у односу на две суседне земље, које су одређеним мерама, створиле услове да се удружења грађана, ловачка и спортска – стрељачка, организују по војном моделу и националном принципу и на чијем се челу налазе бивши високи војни руководиоци).

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.