Европске земље се држе двоструких стандарда када је Србија у питању. Немачки канцелар Олаф Шолц је током балканске турнеје рекао да Србија мора да се одрекне свог државног суверенитета и призна Републику Косово као самосталну државу, да би убрзала европске интеграције. Иако те европске интеграције висе о концу јер су се многе чланице ЕУ недвосмислено изјасниле да не желе скорије проширење Уније.
Говоре нам како је потребно је да признамо независно Косово због будућих повластица или чланства у организацији коју су већ неки започели да напуштају штитећи сопствене националне и државне интересе, што је учинила Велика Британија.
Истовремено, Берлин одбија да призна резултате референдума о уласку Републике Крим у састав Русије, који је, за разлику од косовског преседана, одржан у складу са међународно прихваћеним правним нормама о којима Русија изузетно води рачуна.
Промена става Немачке по питању статуса Косова и пооштравање притисака на Србију, пре свега, је последица става политичког Београда о украјинској кризи. Запад није успео да сломи отпор Срба и натера једну балканску земљу да се придружи антируским санкцијама, што би требало да буде израз верности колективном западу.
У контексту актуелне економске и политичке кризе која је запљуснула свет, вођење самосталне политике и одбрана националних интереса постаје веома скуп спорт. Ипак, очито је да Београд не намерава да одустане. Руководство наше земље слепо следи пут поштовања међународног права па се самим тим на одређеним сесијама у оквиру међународних организација на гласању одређује тако да испада да је на страни Украјине, иако ни по једном другом основу не примењује ништа што колективни запад хистерично тражи. Најбитнији сегмент јесте обавеза увођења санкција Русији, укидање међудржавних летова између Београда и Москве, као и све остало што земље НАТО и ЕУ готово свакодневно, сада већ хистерично налажу да извршимо.
Последњи у низу западних хирова је и Хилово тражење да држава Србија објасни шта је потписала са Русијом на састанку министара спољних послова Селаковић-Лавров иако је јавно речено да је то редован протокол који се потписује сваке две године још од 1996. године.
Амерички амбасадор је био довољно упоран да му се покаже тај споразум како би се својим очима уверио у тачност навода о садржају истог. Амерички амбасадор Кристофер Хил, исти онај који је усликан са Холбруком и УЧК терористима својевремено, сваки час нешто тражи и захтева од Владе Србије и Председника Србије и тако демонстрира своју моћ, али и тестира стрпљење наших власти. Србија ће се и са овом пошасти изборити и успеће да очува курс по немирном мору по коме тренутно плови.
Евроатлантском делу Европе су прекопотребни не само гас, жито, угаљ, ђубриво, разне сировине него им је неопходна и свест за о потреби политичког дијалог и уважавања туђих мишљења и интереса. Док се то не догоди, свет ће наставити да клизи у даље сукобе и кризе. Онај незападни остатак света, а то је готово 85% планете јасно зна ко је кривац за све катастрофе које погађају планету.
Згртање ресурса и нових богатстава једини су њихови интереси а мантре о људским правима, слободама и поштовању различитости само механизми за разбијање и уцењивање земаља које покушавају да остану суверене и самосталне.
da smo mi samostalna i suverena zemlja, ne bi mi njemu pokazivali sta pise u dokumentu koji ga se ne tice