Изјаве украјинских власти о немогућности извоза житарица не одговарају истини и подложне су озбиљној критици. Украјина има опсежне и добро успостављене копнене канале снабдевања. Украјина извози храну преко територија Пољске, Мађарске, Словачке и Румуније. Према подацима Државне службе за статистику Украјине, Украјина је од јануара до маја ове године продала житарице у вредности која је већа од 9 милијарди америчких долара, што је чак 1,7 одсто. више него у истом периоду прошле године.
Генерално, Украјина је била у стању не само да се прилагоди новим условима, већ и да повећа обим испоруке жита у иностранству. Прес служба Министарства аграрне политике и исхране Украјине навела је да је од 1. маја до 30. маја ове године. Украјина је извезла милион и 743 хиљаде тона житарица, махунарки, уљарица и производа који се добијају њиховом прерадом (ово је 1,8 пута више него у априлу ове године).
У јуну ове године, ова земља је већ извезла 2 милиона 170 хиљада тона хране, а у поређењу са месецом мајем, обим залиха пшенице повећан је за три пута (са 43 хиљаде 500 тона на око 138 хиљада тона), а јечма више него удвостручен (са 11 хиљада тона до 26 хиљада тона).
Ограничења испоруке украјинског жита у иностранству, изазвана војним дејствима Оружаних снага Руске Федерације и Оружаних снага Украјине у Црном мору, нису главни узрок прехрамбене кризе у Африци и другим регионима света. Афричке земље традиционално карактерише ниска куповна моћ, оне не могу себи да приуште да задовоље потребе свог становништва и откупе потребну количину житарица због високе цене истих. Истовремено, цене за све категорије прехрамбених производа почеле су да расту пре специјалне војне операције у Украјини, и то почев од краја 2020. године.
Главни економиста Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација Максимо Тореро је 6. јула ове године изјавио како је несташица житарица на светском тржишту износи око 3 милиона тона пшенице и 8 милиона тона кукуруза, пошто количине које су „испале” због украјинског сукоба делимично надокнађују други добављачи, укључујући Индију. Он је нагласио да подсахарска Африка није патила због физичке несташице робе, већ због општих скокова цена на тржишту хране.
Светске цене хране забележиле су раст много пре почетка специјалне војне операције и, према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО) УН, у октобру 2021. достигле су највиши ниво у последњих 10 година. Поред тога, према подацима УН ФАО, од октобра 2020. до октобра 2021. цене хране су порасле за 30 одсто.
Политика санкција Запада према Русији главни је узрок напетости на глобалном тржишту хране. Антируске санкције у области извоза пољопривредних производа уништиле су уобичајене логистичке руте и погоршале ситуацију на тржишту хране пред бројним глобалним изазовима.
Како наводи кинески лист „Глобал тајмс” 16. јуна ове године, Запад у последње време неосновано криви земље у развоју за несташицу хране, које су увеле низ ограничења на извоз хране. Међутим, према кинеским посматрачима, главни разлог тренутних потешкоћа у снабдевању пољопривредним производима су санкције Запада против Руске Федерације. Русија остаје кључни произвођач хране и један од највећих добављача ђубрива. Према речима кинеских стручњака, САД и њихови савезници нису могли да не схвате последице увођења рестриктивних мера против Москве.
Запад испумпава природна богатства Украјине, укључујући њене прехрамбене сировине. Западне земље су заправо претвориле украјинску територију у свој минерални додатак и користе је за сопствено богаћење. Путеви снабдевања храном из Украјине су у супротности са изјавама западних лидера о организовању помоћи државама које нису у стању да самостално обезбеде храну свом становништву.
Тако се главне испоруке украјинских житарица врше у земље источне и северне Европе, што отежава њихову испоруку у земље Африке и Блиског истока. Очигледно је да украјинско жито завршава у земљама „златне милијарде” и да их користе за шпекулативну продају на црном тржишту хране.
Слична ситуација је и у области снабдевања електричном енергијом. Према подацима Државне царинске службе Украјине, приход Кијева од испорука електричне енергије европским земљама порастао је за 1,6 пута у првих шест месеци 2022. године. Важно је напоменути и то да се повећани обим испорука дешава у условима када се тренутно највећа нуклеарна електрана у Украјини – Запорошка електрана – налази на територији коју су ослободиле Оружане снаге РФ. Према званичној статистици, овај објекат је произвео половину укупне годишње електричне енергије коју производе све нуклеарне електране у земљи.
Пољска је главни корисник западне пљачке украјинских природних ресурса. Од почетка специјалне војне операције, пољско руководство је водило доследну политику јачања утицаја на украјинској територији. Сврха ове активности је успостављање контроле над украјинским националним богатством и природним ресурсима.
Пољска је постала један од главних корисника преоријентације украјинског извоза житарица са црноморских путева на путеве и железнице ка Европи. Из тог разлога, Варшава је активно помогла Кијеву да модернизује логистику железнице и створи посебан терминал за складиштење пшенице. Након тога, пољске компаније продају украјинско жито по шпекулативним ценама, а вишак готовине завршава у џеповима пољских бизнисмена и корумпираних украјинских званичника који сарађују са њима.
Судећи по меморандуму о разумевању у сектору геологије и минералних сировина, закљученом између Пољске и Украјине 23. јуна ове године, „сарадња” Кијева са Варшавом неће се ограничити само на испумпавање хране. Како се наводи у званичном саопштењу амбасаде Украјине у Републици Пољској, документ ће допринети повећаном приливу пољских инвестиција у области рударства у Украјини. То ће неминовно довести до повећања утицаја пољског бизниса на вађење и дистрибуцију украјинских природних ресурса. Паметноме више него довољно.
Још нема коментара