Министар Ивица Дачић је изјавио да су у данашњем разговору с мађарским министром доминирале две теме, седница извршног комитета УНХЦР-а на тему избеглица и расељених лица Срба и питање илегалних миграната.
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је данас разговарао са мађарским колегом Петером Сијартом, који му је пренео поруку председника Виктора Орбана, да су све јачи захтеви оних који подржавају Приштину за увођење санкција Србији, али да Мађарска сигурно то неће дозволити.
„То ћу пренети, још једном, и председнику Александру Вучићу, као и јавности, што је добра вест за нас и говори да је то пријатељство, које је исковано између Мађарске и Србије, претворено међусобно поверење и подршку“, нагласио је Дачић, који је у Женеви учествовао на заседању Извршног Комитета УНХЦР.
Он је истакао да су у данашњем разговору с мађарским министром доминирале две теме: једна је седница извршног комитета УНХЦР-а на тему избеглица и расељених лица Срба, а друга је питање илегалних миграната, који долазе са разних страна.
„Дуго смо суочени са овим проблемом, као што се зна, а реч је о избеглицама из Републике Српске и Републике Српске Крајине, као и о расељеним лицима са Косова и Метохије“, рекао је Дачић.
Стамбено збрињавање и даље у фокусу
Нагласио је да је и даље актуелан регионалан програм УНЦХР-а за лица с територије бивше Југославије, преко којег је Србија успела да стамбено обезбеди 8.000 породица.
„Нажалост, у тај програм не улазе лица са КиМ и сада покушавамо да улажимо максималне напоре да се и они нађу на неким листама за помоћ“, навео је министар спољних послова.
Према његовим речима, ради се око 210.000 расељених лица са КиМ.
„Тај проценат и број оних који се враћају на КиМ је изузетно мали, и износи испод два одсто“, напоменуо је Дачић.
Он је истакао да се не сме дозволити да то буде „готова ствар“.
„То питање увек ћемо да покрећемо, а данашњи састанак је био место за такву тему, а о томе ћу причати са комесаром за избеглице, односно са шефом УНХЦР-а Филипом Грандијем“, рекао је Дачић.
С тим у вези, истакао је да је Србија с Комесаријатом деценију уназад имала добру сарадњу.
„И надам се да ћемо, када је реч о расељеним лицима са КиМ, успети бар да сагледамо како да помогнемо тим породицама“, казао је министар спољних послова.
Када је реч о ситуацији на КиМ, он је рекао да је свакодневна пракса Куртијевог режима да што више загорча живот Србима.
„Ако већ не могу то да ураде оружаним путем, онда покушавају да створе уверење код Срба да им нема живота тамо, то јест да се Срби иселе са севера КиМ и да их готово тамо више уопште и не буде“, навео је Дачић.
Нагласио је да се то не сме и неће дозволити, иако су, као што се зна, могућности Србије за утицај тамо релативно мале.
„То је зато што немамо наше органе на КиМ, а онда морамо да се ослањамо на органе међународне заједнице за које нисмо сигурни да ли ће увек поступити онако како је у њиховом мандату записано“, рекао је министар спољних послова.
Он је додао да ће се 23. октобра одржати седница Савета безбедности УН, на којој ће бити представљен извештај о раду УНМИК-а у протеклих шест месеци.
„Али ће свакако на њој учествовати Александар Вучић, који ће изнети преглед ситуације, где ће сви, који то желе да објективно сагледавају, јасно моћи да виде да је Курти генератор свих криза и да је његова политика одбијања свих претходних договора и нормализације, већ је искључиво жеља за наметањем готовог решења, а то је независност Косова, што је за нас неприхватљиво, али и за међународну заједницу, јер ни УН нису признале независно Косово“, поручио је Дачић.
Додао је да таква политика доводи до низа једностраних потеза, до ескалације, сукоба и конфликата.
„Дакле, једина опасност по мир је Аљбин Курти, а Србија ће наставити да буде конструктивна и у наредном периоду, али за кредибилитет међународне заједнице битно је да се јасно каже да Курти мора да почне да испуњава оне обавезе које су преузете у бриселском дијалогу“, навео је министар спољних послова.
Поред тога, истакао је да од редовног заседања Савета Европе „не можемо да очекујемо неке изузетно лепе вести“, јер су, како је рекао, и поред „свих једностраних аката они одлучили да отпочну процедуру за пријем тзв. Косова у чланство“.
„То је уследило усред одбијања Куртија да реализује све обавезе, почев од неформирања ЗСО, па можемо да очекујемо даљу ескалацију подршке Косову, а наша делегација и наши пријатељи заложиће се да се изнесу сви проблеми који постоје на КиМ – од неиспуњавања обавеза до терора над нашим људима и двоструким стандардима при тумачењу територијалног интегритета и суверенитета када је реч о Србији и неким другим случајевима“, рекао је Дачић.
Према његовим речима, најважније је да већина схвати суштину проблема и да се, „ако се жели добро на Балкану, изврши притисак на Куртија да прихвати како се само дијалогом може доћи до мирног решења на КиМ“.
„Учинићемо све да помогнемо нашим људима у Израелу“
Када је реч о ситуацији у Израелу, подсетио је да Србија има почасни конзулат у делу те земље захваћене сукобом који је наслоњен на Газу, али да нема неких нових вести осим случаја када је држављанин Србије рањен, али и да је отпуштен из болнице, јер је у питању лакша рана.
„Немамо других информација о томе да је неки наш грађанин рањен, нити да је настрадао, нити да је на списку отетих, али апелујемо на све да су наши контакти наша амбасада и наш почасни конзулат, а Министарство спољних послова ће, заједно са председником Вучићем, предузети све што је могуће да се помогне сваком нашем човеку“, наводи Дачић.
Подсетио је да је у недељу организован ванредни лет, јер „Ер Србија“ редовно лети, а овде је реч о путницима других компанија које су отказале своје летове.
„На основу одлуке државног руководства, Министарство спољних послова помогло је око тог евакуационог лета, а остали ће бити редовни, изузев ако не буде још наших држављана којима је потребна помоћ, што ћемо накнадно размотрити“, поручио је Дачић.
Још нема коментара