Неспорно је да одређени број држављана Републике Србије учествујe у „оружаним сукобима“ као добровољци, припадници војних или паравојних формација у страним државама.
За Републику Србију, према слову закона, такве радње њених држављана су друштвено опасне и прописане као кривично дело. Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави постало је друштвено опасно од 2014. године. Те године допуњен је Кривични законик на начин што се уводе два нова кривична дела – учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави (члан 386а КЗ) и организовање учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави (члан 386б КЗ).
Као разлог за прописивање ова два кривична дела, у образложењу закона, је између осталог, наведено да се то чини „јер је уочена појава да се одређени број држављана Републике Србије придружује паравојним формацијама изван Републике Србије, организовано или самостално, из материјалних или других разлога, а да се после одређеног времена и након учествовања у ратним или оружаним сукобима враћају у Републику Србију и постају носиоци пропагандног деловања и подстицања других лица на учешће у ратним или оружаним сукобима у другим државама“.
Одређени број држављана Републике Србије бори се (учествује у оружаном сукобу) против „нацизма“ у Донбасу (раније у Украјини, сада у саставу Руске федерације). У оружаном сукобу учествују како пре тако и након почетка руске Специјалне војне операције која је почела 24. фебруара 2022. године. Треба напоменути и то да је Руска федерација (Российская Федера́ция) у фебруару 2022. године признала Луганску Народну Републику (Луганская Народная Республика) и Доњецку Народну Републику (Донецкая Народная Республика) да би недуго затим ушле у састав Руске федерације.
Иако се, пре свега, из медија може чути да је тај број „српских бораца“ заиста велик, према званичним статистичким подацима у току једне године у Србији се осуди тек неколико лица због учествовања у оружаном сукобу. Такође се из медија може чути да је разлог њиховог „ратовања“ искључиво новац, али то наравно није тачно. Сматрамо да постоје и добровољци код којих су мотиви патриотски и људски – заштита живота грађана Донбаса.
Држављанина Републике Србије који се са ратишта из Донбаса врати у Србију чека кривично гоњење и суђење због учињеног кривичног дела. Органима гоњења није једноставно доказати да је ово дело учињено јер је само прикупљање и извођење доказа знатно отежано – суди за кривично дело које није извршено у Србији. Уколико се у кривичном поступку ипак докаже да је окривљени крив суд му може изрећи строгу казну, и до осам година затвора.
Ово је и пример како једна радња у одређеној држави може да буде прихватљива, а у другој да та иста радња буде сматрана кривичним делом. Дакле, држављанин Србије који учествује у оружаном сукобу у Донбасу је херој, али када се врати у своју државу је „криминалац“. То ће вероватно бити и разлог зашто се један број наших грађана неће ни враћати у своју државу, из разлога што знају да их чека кривично гоњење, барем док не наступи застарелост. С друге стране, не заборавимо да према важећим прописима постоји могућност доношења закона којим би се амнестирали учиниоци овог кривичног дела, што сматрамо да би било у општем интересу, имајући у виду патриотске и хумане мотиве добровољаца.
Још нема коментара