Стодвадесет интелектуалаца из Србије и Републике Српске упутило је писмо генералном секретару Уједињених Нација Антонију Гутерешу, у коме тврде да је први председник Републике Српске Радован Караџић изложен тортури у британском затвору.
У писму се захтева да се Караџићу у најкраћем року промени место служења казне због нарушених људских и затворских права, али и због опасности да се садашњи третман не одрази на његово здравље и не доведе Караџићев живот у опасност.
Први председник Републике Српске нема право на сусрете са породицом и својим правним тимом. Нема могућност да користи рачунар, да му породица уплати новац за храну или телефон, налази се у потпуној изолацији и изложен је психичком малтретирању у затвору.
Српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик затражио је од председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Грасиеле Гати Сантана да у оквиру својих надлежности интервенише у Влади Велике Британије да одмах предузму потребне мере да се заустави затворски терор над Радованом Караџићем.
„На основу директног увида и разговора са Радованом Караџићем, једина разумна одлука требало би да буде да Механизам ревидира своју претходну одлуку о његовом смештају у затвор на острву Вајт и упути га у неки од затвора у Европи, где се неће кршити основна људска права“, навео је Додик.
Директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић тврди да је напрасно изгубио контакт са првим председником Републике Српске.
„Караџић ме је звао у континуитету без икаквих проблема. У једном тренутку комуникација је нестала. У разговору са породицом Радована Караџића сазнао сам да су му све картице одузете и да нема могућност да оствари приватан контакт са најближима и пријатељима.“
У писму генералном секретару Уједињених нација са пратећим „Апелом за помоћ и акцију спасавања Караџићевог живота и достојанства“ се наводи да је Караџић жртва нехуманог поступања и да су му ускраћена чак и права која је раније имао у затворској јединици у Хагу. У апелу се тражи да се место издржавања казне под хитно промени, јер Караџића третирају као британског затвореника, што он није.
„Тржимо да се поништи Одлука о хитном и без одлагања пребацивању господина Караџића у Велику Британију и наредби да се донесе нова одлука о трансферу затвореника у складу са стандардним минималним правилима Уједињених нација за поступање са затвореницима (Нелсон Мандела), а првенствено њено правило 59, односно одлука о премештају на локацију најближу његовом пребивалишту“, пише у апелу.
Уколико се Караџићу било шта деси, за то ће одговорност директно сносити британска Влада, рекао је Караџићев правни заступник, Горан Петронијевић. Ово је први покушај да се о томе обавести светска јавност, јер ако се њему било шта деси или се погорша његово здравствено стање, то неће бити никаква случајност већ, затворско, односно судско убиство и то мора да се зна.
„Његов статус тамо није затворенички него заробљенички, и сваког дана је све гори. Проналазе се разни разлози за дисциплинско кажњавање, кршење кућног реда, а један од најпарадоксалнијих је тај да су неки медији цитирали политичке ставове Радована Караџића“, истиче Петронијевић.
Из кратког Караџићевог позива породици, како се наводи у писму, сазнало се да је изложен и психичком малтретирању затворских службеника, као и понижавању сваке врсте, он не узима храну и врло је могуће да је отпочео штрајк глађу.
Породица га још увек није посетила због компликоване процедуре добијања виза, превоза и огромних трошкова за свега два сата посете месечно, стоји у писму Гутерешу.
У Апелу српских интелектуалаца наводе се све акције правосудних власти у Британији којима се игноришу међународни стандарди и конвенције када је у питању третман затвореника.
„Захтевамо да Караџић буде ишчупан из руку Велике Британије, да на основу Манделиног закона служи затворску казну на најближој могућој тачки својој земљи и да однос према њему буде у најмању руку достојанствен и поштен“, каже један од потписника апела, историчар Милош Ковић.
Писмо, као и пратећи апел, потписује 120 српских јавних личности и интелектуалаца, међу њима су академици, професори, писци, историчари, уметници, као и дипломате.
Текст са захтевима потписника упућен је амбасадама западних земаља, ЕУ и САД у Београду, а послат је и на адресе Русије, Кине, Индије, Индонезије, Египта, Либије, Алжира, Гане, Бразила, Аргентине, Кубе, Палестине и Израела.
Још нема коментара