Јуче је у Сребреници, у организацији СПКД „Просвјета“ организован округли сто на коме се говорило о књижевнику Звонимиру Шубићу поводом 120 година од његовог рођења. Наиме, у Сребреници је завршен Просвјетно-културни збор „Стопама Луке Милованова Георгијевића“ који је почео 7. новембра у организацији „Српског просвјетног и културног друштва“ (СПКД) „Просвјета“.
О стваралаштву овог неоправдано запостављеног књижевника рођеног у Сребреници 1902. године говорио је докторант српске књижевности Милан Громовић са Филозогског факултета Универзитета у Новом Саду, секретар СПКД „Просвјета“ Дејан Коловић и председник овог друштва песник Марко Миловановић.
Громовић је рекао да је Шубић био хроничар, изразити реалиста који је описао дух варошице у Босни између два светска рата, те је истакао да Шубићева дела треба реактивирати и поново штампати јер су значајна за српску књижевност.
Громовић је истакао да Шубићева дела треба реактивирати и поново штампати јер су значајна за српску књижевност.
Он је навео да је Шубић био добитник више књижевних награда, да му је најпознатије и највредније дело збирка прича „Фазлића поток“, а јединствени по тематици и социјалном значају су романи „Каљуга“ и „Кад се царства мењају“.
Коловић је рекао да Шубићеви романи треба поново да се објаве и препоруче читаоцима јер описују једно вриеме и процесе о којима се мало зна и могу бити поучни јер показују како се обични, неуки људи трансформишу у ратним условима, како сарађују или се деле и како они мудри и племенити спашавају своје комшије без обзира на одређене социјалне и политичке разлике.
Миловановић је навео да је Шубић био цењен у Сребреници као књижевник и да је само четири године након његове смрти 1960. године његово име дато Народном универзитету у овом месту.
Он је истакао да је Шубић био из мешовитог хрватско-српског брака, али да је своја дела објављивао у Београду пишући ћирилицом и да се може сматрати и српским писцем, додајући да је сребреничка „Просвјета“ успоставила књижевну награду која носи Шубићево име и већ четири године се додељује за најбољу причу на књижевном конкурсу „Стопама Луке Милованова Георгијевића“.
У оквиру ове манифестације организовано је више културних садржаја и уручене су награде победницима књижевног конкурса за најбољу песму, причу, новинарски прилог и ђачки литерарни рад.
Просветно-културним збором „Стопама Луке Милованова Георгијевића“, низом културних и научних догађаја одаје се омаж лику и делу Луке Георгијевића (1784-1828), филологу и књижевнику, рођеном у Осату код Сребренице који је током кратког живота, као један од највећих интелектуалаца свог доба иза себе оставио основе савременог српског писма и правописа, које је Вук Стефановић Караџић мисионарски усавршио и објавио.
Лукиним књижевним трагом ходио је један заборављени Сребреничанин, награђивани приповедач и романописац Звонимир Шубић (1902-1956) који стварајући у кочићевско-ћоровићевском духу спада у знамените босанско-херцеговачке књижевнике између два светска рата.
Истим стопама су наставили и истакнути сребренички професори, новинари и културни радници Живан Јовановић (1921-1991) и Бошко Миловановић (1951-1996) који су своје животе посветили оснивању, развоју и осавремењавању образовне, културне и информативне делатности овог дела Подриња. По Георгијевићу, Шубићу, Миловановићу и Јовановићу утврђене су и награде које се додељују у оквиру ове манифестације.
Након округлог стола, у холу сребреничког Културног центра отворена је изложба уметничке фотографије са темом црква и манастира из сребреничке општине аутора Срђана Стеванова из Новог Сада и Неђе Катанића из Сребренице, који такође живи и ради у Новом Саду.
Приликом отварање изложбе, присутнима се обратио Неђо Катанић који се истакао да је свестан чињенице да је током претходне три деценије кроз медије фабрикован наратив који је ставио велики терет на „сребреничка плећа“, те да се због наведеног из вида изгубила права слика о Сребреници, она која говори о граду који је још од периода средњег, па и старог века хришћански.
Сама идеја за израду ове изложбе јесте, „жеља да се кроз представљање манастира и цркава са територије сребреничке општине, од којих су поједини чак из периода Немањића, пред лице јавности изнесе истина о граду који се већ јако дуго налази утамничен лажима, оптужен без ваљаних доказа и осуђен без праведног суђења“, навео је Катанић.
Коаутор изложбе је истакао да је у плану излагање у многим градовима у региону, али и широм Европе, те да се нада да ће у наредном периоду истина о Сребреници почети да излази на видело.
Још нема коментара