У српској историји нема те личности са којом је блаженопочивши митрополит Амфилохије више упоредив од Светог Саве, казао је историчар и публициста Срђа Трифковић на Сајму књига у Београду.
„Он није био само духовни пастир него и прегалац свеколике обнове народа Црне Горе који је претходних деценија бивао девастиран титоизмом. Попут Светог Саве био је и дипломата; ово је нарочито дошло до изражаја у тешким временима на Косову и Метохији после НАТО окупације, када је остварио драгоцјену комуникацију са иностраним војним и цивилним функционерима. Попут Светог Саве и Митрополит је био градитељ који се старао да ниједно место не остане без богомоље. Попут Светог Саве био је плодни писац и полиглота, један од најобразованијих Срба свог времена“, рекао је професор Трифковић.
На промоцији изабраних дјела митрополита Амфилохија у 36 књига учествовали су и проф. др Бошко Бојовић из Париза, проф. Весна Тодоровић из Никшића и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.
У уводном излагању проф. Бојовић се подсјетио свог првог сусрета са тадашњим јеромонахом Амфилохијем у Атини пре више од пола вијека. Истакао је да је он већ тада у грчкој престоници био цијењен као прворазредни теолошки мислилац, што је била ријеткост за једног странца.
Проф. Тодоровић, један од 27 професора српског језика који су отпуштени од стране режима Мила Ђукановића због одбијања да ученицима предају непостојећи „црногорски језик“, говорила је о вишеслојној свестраности духовних и моралних поука Митрополитових у његовим делима, на чијој припреми за штампу је радила преко једне деценије.
О. Велибор Џомић је дао осврт првенствено на завршни од три периода стваралаштва Амфилохијевог, од његовог устоличења на цетињском трону до упокојења. Истакао је да Митрополит није имао прилику, попут аве Јустина, да годинама у тишини своје монашке ћелије ради на свом писаном опусу јер је истовремено имао небројене архипастирске обавезе, али да је уређивачки одбор часно и квалитетно обавио свој посао.
Срђа Трифковић истакао је да је митрополит Амфилохије многоструко умножио свој таленат, оставивши нам у наслеђе трезор у коме налазимо и драгоцене путоказе за однос Срба према западном свету.
„Тај је однос вазда био проблематичан, а поготово је то данас када су Срби изложени бруталном притиску да се кротко приклоне царству које је не само овоземаљско него и експлицитно антихришћанско. Како је Митрополит упозорио на Коларцу још децембра 2009, „ми се данас, као Црква, као хришћански народ, по ко зна који пут у историји налазимо на распућу“: „Ако бисмо хтјели да пронађемо наш аутентични пут и начин на који би требало да одговоримо на изазове времена у коме живимо, ми то не можемо урадити на прави начин ако се не огледамо управо у свједочењу светосавском и свједочењу Косовског завјета.“ Још прије 13 година Митрополит је упозоравао да је Европа данас „у дубинској духовној кризи и опасности“ и да „завјетном изазову“ нећемо достојно одољети ако „покушамо да тражимо идентитет тамо гдје га наћи не можемо и гдје га наћи нећемо“, на Западу који је у духовном и моралном суноврату. Једном давно и та Европа је била осољена сољу Христовом, али је кренула лошим путем. Отуђила се од изворне вјере јеванђелске, а онда и живљења по Јеванђељу“. Косовски завјет је пак обликовао Србе као једну суштински хришћанску нацију, као што он истиче у десетинама овдје сабраних текстова; да наведемо тек један, „Опредјељење за Царство Небеско јесте, уствари, опредјељење за вјечно и непролазно достојанство људскога бића и људске заједнице сваког земаљског народа… А нема јачег свједочанства од онога које је крвљу запечаћено“, подсећа професор Трифковић.
Митрополит је спознао да непријатељски однос западне елите према српском опредјељењу није плод пуке предрасуде, већ да је узрокован тачним процјенама постмодерне западне елите која православље препознаје као препреку за остварење њених политичких, економских и културних амбиција у данашњем свету, објашњава др Трифковић.
„У процесу „евроинтеграција“ Митрополит је видио опасност од продаје вјере за неку крајње неизвесну вечеру“, казао је Срђа Трифковић.
(Извор: Новости Онлајн)
Још нема коментара