Press "Enter" to skip to content

Вања Вученовић: Санкције Русији неће зауставити антисрпске процесе на Балкану

Ових дана нам говоре о томе да су притисци на Србију да уведе санкције Русији постали неиздрживи. Толико јаки да смо дошли до границе пуцања. Шта и где даље?

Размислимо трезвено, шта је оно што би Србија, заправо, добила увођењем санкција овој пријатељској земљи са којом нас веже толико тога заједничког и доброг. Да ли би тако нешто осигурало убрзани пријем Србије у ЕУ? Нисам сигуран, јер то нико никада није ни помињао као могућност. А друго, колико би нам улазак у Унију и значио сада када се иста суочава са озбиљном, готово нерешивом и безизлазном економском и структуралном кризом?

Право је питање, какво бисмо место  и позицију у таквој организацији заправо ми имали. Присетимо се да је пре отпочињања рата у Украјини, из Брисела недвосмислено поручивано да Србија не треба да се нада уласку у Унију пре тамо неке 2034. или 2035. године?! Да ли је увођење санкција Руској Федерацији било какав гарант да ће Србија задржати суверенитет над Косовом и Метохијом? Није. Није никада ни био. Запад је у пројекат косовске независности уложио исувише енергије, притисака и пара да би се све сада препустило случају. Осим независности и укидања Заједнице српских општина, Запад реално не прихвата иоле другачије решења тзв. косовског питања.

Шта је онда оно што би нам евентуално увођење санкција Русији могло донети? Па ништа ново, а још мање тога доброг. Процеси дестабилизације и десуверенизације дејтонске Републике Српске ће бити настављени. Са Додиком или без њега. Црна Гора се чини као већ „завршена ствар“. Дробљење и распарчавање свега онога што би се могло назвати „српским територијама“ биће настављено, на овај или онај начин. Да ли уопште можемо да се надамо другачијем сценарију?

Зато је притисак да се уведу санкције Русији више одраз сујете колективног Запада, како би се на пластичан начин показало ко је прави газда, a много мање то да се Србија мора усклађивати са jединственим спољнополитичким курсом ЕУ.

Инсистира се на томе да „мали Руси“ забију нож у леђа великим Русима. Тражи се крв, тражи се беспоговорно доказивање лојалности западном господару. А ми смо ваљда свесни тога да би нас такав исхитрен потез могао прескупо коштати. И сва та проливена крв на нашим рукама.

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Mission News Theme by Compete Themes.