Press "Enter" to skip to content

Вања Вученовић: Амерички избори – обрачун глобализма и трампизма

Почетком новембра Америка бира новог – старог председника. Републиканац Доналд Трамп и демократа Џозеф Бајден улазе у завршницу дуге и исцрпљујуће изборне трке. На изборима који следе Американци неће бирати само „најмоћнијег човека на свету“, већ ће својим гласом предиспонирати и трасирати и будуће планетарне социолошке, геополитичке и геоекономске процесе.

Глобалистички консензус

Предстојећи избори неће проћи у знаку супротстављеност две америчке партије, Демократске и Републиканске странке. Суштинске идеолошке разлике између ових партија данас готово и не постоје, оне су постале незнатне у последњих тридесет година. Данашња америчка политичка сцена заправо почива на дуополу једне политике са два привидно различита појавна облика и манифестације. Oбе политичке групације, било демократе, било републиканци су већ одавно постигле глобалистички консензус када је у питању будућност света која у свему мора бити уподобљена са неолибералним светоназорима.

Зато не греши познати руски геополитичар Александар (Гељевич) Дугин када констатује да без обзира на то да ли имамо посла с републиканцима или с демократама, сигурно је да је њихов поглед на светски поредак готово идентичан он је глобалистички, либералан, униполаран, атлантистички и амероцентричан.

На овим изборима међусобно се не супротстављају политичке платформе двеју америчких партија. Насупрот томе, испод покорице међупартијске борбе тиња непомирљиви сукоб две парадигме, два вредносна система, две геополитичке концепције и напослетку, два различита погледа на свет. С једне стране је глобалистичка номенклатура са свим својим ресурсима чији је експонент Џозеф Бајден, док се са друге стране налази Доналд Трамп, као парадигма једне нове америчке суверенистичке и националне политике засноване на сазнању да се савремени свет беповратно мења у правцу мултицентричности и мултиполаризма.

Успон трампизма и рушење сна о „крају историје“

Трампов улазак у амерички политички простор са израженим опредељењем да промени амерички систем из корена, протумачен је као својеврсни инцидент и неслана шала, и то не само у америчком политичком миљеу већ и у добром делу глобалног јавног мњења. Водећи неолиберални кругови који су одлучујуће утицали на полуге финансијског, медијског, обавештајног и војног система у САД су победу Доналда Трампа над Хилари Клинтон, доживели као болни прекид Фукујаминог сна о „крају историје“ у који је свет насилно хиберниран завршетком Хладног рата и устоличењем новог (униполарног) светског поретка.

До појаве Трампа, све је деловало бајковито и идилично, уображавало се како је доминација глобализма коначна и неупитна, а да је човечанство само на корак од формирања једне светске владе. Чини се да Трамп за сада кочи реализацију ове глобалне агенде. Негде се процењује да је то његов можда и најзначајнији стратешки маневар током првог председничког мандата. Међутим, Трампа је овакво опредељење коштало, и то поприлично.

Наравно да се друга, противничка страна није могла помирити са чињеницом да је због Трампа све изгубљено. Зато је било неопходно да се ангажују дословце сви расположиви оперативни  капацитете у естаблишменту и ван њега како би се све „ресетовало“ и вратило на старо, а Трампу одузела или макар ограничила извршна власт.

Освета Дубоке државе

Парадоксално је и то да је Трамп победио на председничким изборима, али да до самог краја мандата није успео да „разминира“ наслеђени административни апарат.  Држава у држави је остала суштински нетакнута. Колико је ходање по таквом минском пољу опасно најбоље илуструје чињеница да Трампу недуго по преузимању председничке функције Трампу леђа окрећу његови најближи сарадници и понеки дугогодишњи политички и идеолошки саборци, а пре свих Стив Бенон, Џон Болтон, Мајкл Флин, Шон Спајсер. Како је време пролазило, листа „одметнитих“ сарадника у Белој кући и ван ње допуњавана је новим именима. За оне упућеније, то је био јасан показатељ Трампове политичке и личне вулнерабилности и назнака настајања нових пукотина у његовој администрацији.  

Зато, није погрешна анализа која указује на то сенка Дубоке државе „уходи“ актуелног америчког председника, и то симболично, још од Јовањдана, 20. јануара 2017. године, и његове инаугурације на Капитол хилу. Глобалисти су тада објавили рат Доналду Трампу.

Taj „рат до истребљења“ двају различитих и непомирљивих  не само америчке већ и глобалне будућности, своју истинску кулминацију доживљава управо у последњим месецима турбулентног Трамповог мандата. Из ове перспективе је потпуно јасно да масовни антитрамповски протести који су током маја и јуна ескалирали на улицама америчких градова, праћени незапамћеним нередима, насиљем и беспоштедним уништавањем имовине нису били тек спонтана или солидарна грађанска реакција на брутално полицијско убиство Афроамериканца Џорџа Флојда.

Супротно томе, и ова људска трагедија вешто је искоришћена као својеврсни oкидач за коначни обрачун са Трампом, па чак и по цену избијања грађанског рата, иако такав сценарио још увек није искључен, уколико амерички бирачи на предстојећим изборима 3. новембра своје поверење поново дају Доналду Трампу. Било како било, је Трампу експлицитно стављено до знања да Вашингтонска „мочвара“ не само да није исушена, већ да је преживела и да је као таква способна да ефикасно и организовано одговори на сваки озбиљнији покушај демонтаже Система који по сваку цену и без обзира на жртве, мора бити очуван. Такав отпор ће, сасвим извесно, имати још драстичније облике уколико Трампу буде потврђен реизбор.

Амерички избори, дан после

Због свега наведног, није тешко закључити да су очекивања од резултата предстојећих америчких избора огромна. Ови избори би могли бити и својеврсна историјска прекретница, можда мање за Сједињене Америчке Државе, а много више за oстатак света. Улози су огромни, а залог је судбина човечанства.

Из ове перспективе, постоје два вероватна пута које ће отворити амерички избори. Први, који подразумева да ће међународни поредак наставити да функционише у некој врсти одрживе коегзистенције великих геополитичких играча, уз уважавање чињенице да се свет мења у правцу мултиполаризма. Такву слику света нам је Трамп понудио у претходне четири године. У варијанти оног другог пута и избора, основано је за очекивати да бисмо врло брзо загазили у нову хладноратовску еру. У сваком случају је и хладни мир бољи од хладног рата. Недосањани снови о униполарном свету у коме доминира само једна идеологија, отвориће само нове фронтове, нове линије подела и конфронтација.

Само онај први поменути пут континуитета Србији обезбеђује прилику да се бар донекле национално, идентитетски, демографски и геополитички коносолидује. Вашингтонски споразум је представљао можда и први мали помак у остварењу тог важног задатка. Зато су ови избори у исти мах и најважнији српски избори у последње две или три деценије, с том разликом да се не одржавају у нашој земљи. До америчког дана „Д“ остало јако мало времена, а још ће га мање бити за касније кајање због направљених лоших избора.

(извор: Културни центар Новог Сада)