Press "Enter" to skip to content

Вaња Вученовић: Феномен Трамп и освета дубоке државе

Када се кандидовао за председника САД, обећао је да ће Америку вратити Американцима и учинити је поново великом. Нити је данас Америка више америчка у односу на ону од пре 4 године, а још мање је постала великом или поноснијом. Ако изузмемо ова неостварена обећања, мандат председника Доналда Трампа могуће је оцењивати и сагледавати кроз његов пуки, можда и очајнички покушај преживљавања у условима потпуне медијске и институционалне блокаде и саботаже.

Актуелни амерички председник је својевремено амбициозно најављивао како ће „исушити вашингтонску мочвару“ и уништити дубоку државу. Супротно таквим претњама, чини се да је заправо „мочвара“ све време исушивала њега, чинећи његову ионако крхку владавину додатно рањивом.

Трамп је за своје најближе сараднике постављао људе за које се убрзо испостављало да раде за другу „тамну“ страну. Напрасно их је смењивао правдајући све то крајње натегнутим и неубедљивим разлозима. На тај начин је градио о себи слику несигурног и нетактичног лидера чија је моћ процењивања крајње дискутабилна. Његова власт је из дана у дан постајала све неуверљивија. Дубока држава је сваку његову слабост врло вешто користила, медијски моделирајући Трампа као бахатог и непредвидивог човека који није дорастао функције која му је додељена.

Тачно је то да је Доналд Трамп, поставши председник САД, преузео власт, али не и до краја и истинску моћ која би требало да иде уз ту власт. Моћ управљања најважнијим процесима у америчком друштву, остала је у Трамповом мандату, упркос нашим великим често и претераним очекивањима, измештена и диспрезована далеко изван зидина Беле куће.

Зато, и у овим данима, када на улицама америчких градова букте нереди и потпуна анархија, који би лако могли да прерасту у дириговани и контролисани грађански рат, Трамп води своју можда и најважнију политичку али и личну, животну битку.

Насилни и добро организовани протести против Трампа, нису ништа друго до завршни чин у вишегодишњој тактичкој спец – операцији у режији дубоке државе. То је и својеврсна показна вежба да је дубока држава још увек способна да неутралише сваки покушај промене статуса кво и неолибералног светоназора који неограничено и неспутано влада кроз готово читав 20. век. Зато је и право питање да ли ће Трамп успети да „преживи“ овај последњи удар?

Истини за вољу, сенка дубоке државе није напуштала Доналда Трампа од  20. јануара 2017. године када је инаугурисан за 45-ог по реду председника САД. Искрено, нисам био један од оних бројних ентузијаста и оптимиста код нас, који су веровали да ће крајње симпатични појединац Доналд Трамп, чак и без истинског и суштинског упоришта у Републиканској странци и најважнијим центрима моћи бити способан или позван да демонтира вековима грађену мрежу планетарне свевласти једне одметнуте глобалне олигархије.

Глобални коридори моћи нису имали кроз историју  превише стрпљења за особе попут Доналда Трампа. Чак и онда када би стицај историјских околности и случајности дозволио „инцидент“ да особе тог профила и дођу у прилику да врше власт, систем дубоке државе би се против тих појединаца неретко служио бруталним и драстичним методама елиминације. Да ли смо нешто научили из трагичне судбине Џона Кенедија?

Било како било, ова свеобухватна и организована побуна и мобилизација против Трампа на улицама америчких градова, јасан је показатељ да дубока држава у Америци није ни изблиза поражена како смо сви ми то можда помало прерано уобразили. Рањена звер је увек најопаснија. С друге стране, право је питање да ли амерички председник има адекватан одговор на ову последњу замку која му је постављена. Није му остало много времена. Све што има, све своје капацитете и „тешку артиљерију“ мораће да искористи у месецима који долазе, и то у сврху обрачуна, а најкасније до новембра за када су заказани председнички избори у САД.

Иако му је остављено мало маневарског простора, Трамп ће бити принуђен да повлачи мудрије и конкретне потезе како би задржао какву – такву контролу над кормилом брода чији је правац кретања у овом тренутку непознат и којим више не управља само он. Од потеза који ће повлачити у наредних месец дана зависиће и његова даља лична и политичка судбина али и судбина свих оних који сањају о животу у ослобођеном свету.