Вања Вученовић: „Нови“ светски поредак Доналда Трампа

Догодиo се Доналд Трамп. Свет који смо познавали, према свему судећи, више никада неће бити исти. Једна глобална парадигма замењује другу бесповратно је по мишљењу многих – ако ништа друго онда макар на симболичкој равни – шаљући на судилиште светске политичке историје.

Кроз неколико дана биће уприличена Трампова свечана инаугурација као 45.-ог по реду председника САД – некада наjмоћније светске силе. Клима коју и овим данима, готово два месеца после одржаних избора, стварају и подгревају моћни, дисперзовани и добро распоређени глобалистички медији „клинтоновског опредељења“ не престаје да доводи у питање буквално све што има везе са Трампом. И то у мери да се све то сада већ претвара у један обичан циркус. Али, то поприлично забрињава све оне који верују у то да је Трамповом победом суштински окончан један процес. Наравно да је порука која се на тај начин шаље много дубља и сложенија.

Ту је заправо „квака“ и ту се намеће најозбиљније од свих питања, о коме се у озбиљним аналитичарским круговима несхватљиво ћути или му се, пак, не придаје пажња коју засигурно завређује.

Да ли ће и колико ће Трамп као појединац, ентузијаста и револуционар (таквим се бар приказивао током кампање и у првим данима након избора), без суштинског упоришта ни у самој Републиканској партији, бити слободан да „руши“ постојећи, дуго и плански успостављани и по много чему израбљивачки глобални систем планетарне свевласти једне одметнуте олигархије. Глобални „тамни коридори моћи“ нису кроз историју имали разумевања за „освешћене“ oсобе тог формата, а и онда када би стицај историјских околности „дозвољавао“ њихово појављивање, Систем се против тих појединаца неретко служио разноврсним бруталним и драстичним методама. Да ли ће и Трамп упасти у тај већ опробани шаблон, у ту замку? Политичка историја  САД  забележила је неколико таквих трагичних, никада до краја разјашњених „случајева“. Тако то уосталом иде када су велики улози у питању.

Први јавно изречени ставови Доналда Трампа по освајању мандата (искреност истих је немогуће проверити у овом тренутку), заслужују пажњу и дају повода за почетни оптимизам. То се посебно односи на: начелан став о повратку Америке себи и „својим унутрашњим стварима“, а пре свега заштити и јачању сопствене економије и привреде; о одустајању од агресивне интервенционистичке и експанзионистичке политике, прекопотребно редефинисање улоге и сврхе НАТО-а, напуштање oтрцане и неодрживе неолибералне мантре о америчком „месијанској“ предодређености да надзире и контролише степен поштовања људских права у сваком кутку планете итд. Посебно се мора подвући да је ту и на спољно-политичком плану веома важно опредељење ка отопљавању односа са Руском Федерацијом, као и нескривене симпатије и добри лични односи са руским председником Владимиром Путином. Ово узајамно поштовање, или макар натегнуто толерисање два најзначајнија геополитичка такмаца на планетарној шаховској табли, од суштинског је значаја како би свет и човечанство добили прилику за бар донекле извеснију и спокојнију фазу развоја.

Глобални „тамни коридори моћи“ нису кроз историју имали разумевања за „освешћене“ oсобе тог формата, а и онда када би стицај историјских околности „дозвољавао“ њихово појављивање, Систем се против тих појединаца неретко служио разноврсним бруталним и драстичним методама.

И заиста, на овом самом почетку све се чини помало нестварно и неочекивано идилично. Такав је, у већини случајева, сваки почетак. Међутим, то уједно и разлог и аларм да будемо додатно опрезни у проценама и пројекцијама будућих догађаја везаних за политику новог америчког председника.  Требало би да будемо спремни и на сценарио по коме се ништа од свега претходно побројаног неће обестинити, а и не би био први пут да председнички кандидати прекрше своја раније дата предизборна обећања. Могуће је и то да ће Трампово председниковање бити далекосежно много погубније од председниковања његовог претходника Барака Обаме. Зато и изражавам своју почетну резерву у погледу оцењивања Трамповог лика и дела и тaко нешто ћу оставити за неко догледно време након повлачења првих конкретних потеза у вршењу председничке функције.

Тада ће несумњиво многе ствари бити јасније, огољеније, а и то да ли је нови светски поредак у интерпретацији глобалне закулисе и оличен у пређашњем естаблишменту, а заснован на ратовима, економској експолоатацији и сиромаштву, култури страха и смрти уистину и поражен.

Да ли у овом тренутку  смемо са пуном сигурношћу и одговорношћу тврдити да јесте поражен?

На симболичкој равни, Трампов избор означава потенцијално нову шансу за будући свет мирне коегзистенције нација и баланс равнотеже снага великих сила. С друге стране спектра, на суштинској равни – сложеност различитих оштро супротстављених интереса који обликују природу америчког естаблишмента (војно-индустријски комплекс, моћне финансијске институције, лобији и појединци, али и утицајна глобалистичка тајна или полутајна друштва) – одлучујуће би могли да услове намеру Трампа да успе у свом подухвату и успешно се одупре разноразним саботажама и подметањима којa ће, врло вероватно и предвидиво, долазити из тих кругова. У то уопште не треба сумњати.

По томе ће се суштински мерити да ли поред власти поседује и моћ, или је ова друга, пословично када су амерички председници у питању, измештена негде далеко ван зидина Беле куће.

Зато, задржавам право да не верујем да ће надолазећи 20. јануар и велики празник Светог Јована Крститеља бити озваничење још једне подмукле глобалне преваре и подметачине којом ће бити изневерена и изиграна очекивања и енергија милијарди оних широм планете који сањају о неком бољем и праведнијем будућем свету.