Press "Enter" to skip to content

Вања Вученовић: Хвала, Хандке!

Господин Петер Хандке. Нобеловац. Одважни Аустријанац који је зарад Срба, глобалној неправди и Новом светском поретку рекао одлучно “НЕ”. Подржавајући наш народ када је то било изузетно непопуларно и опасно, ризиковао је да жртвује све што је имао без остатка. И каријеру и породицу и пријатеље. Није Хандкеу било лако и само он зна какве све притиске је подносио и са каквим све демонима је морао да се суочи.

Издржао је мушки. А ништа од тога није морао. Могао је и Хандке, попут својих бројних колега, да се придружи званичном и оркестрираном наративу против српског народа. Да из комфора удобне фотеље интелектуално онанише по свему што има и предзнак “српско”. Да буде омиљен и адекватно награђен, материјално обезбеђен до краја живота. И он и његови најближи.

Ипак не. Част и интелектуални интегритет су у данашње време право чудо и одлика ретких. Тако је и Хандке, упркос свему, у инат глобалним сцилама и харидбама одлучио да буде на страни Истине. Поднео је због тога велику жртву. И ових дана, поново пролази кроз немилосрдно медијско шибање јер се дрзнуо да освоји Нобелову награду за књижевност. Парадоксално је али истовремено и индикативно то да Хандкеа и освојену Нобелову награду  не нападају због сумње у квалитет његовог књижевног стварања. То готово нико не доводи у питање. Нити може, нити сме. Јасно је свима да се ради о изузетном писцу, светског формата.

Нешто друго је у питању. Однос који је овај одважни писац остварио према српском народу је грех који му се не може опростити. Отуда и минимизирање Хандкеовог књижевног опуса и Хандкеово одбацивање од стране многих утицајних интелектуалних кругова како код нас, тако и у свету. Ипак, онај часнији део српског народа свестан је да је посредством Хандкеа и истине којом је овај велики човек вођен, поново дошао до Нобелове награде за књижевност. Божја рука, Божја воља.

Било како било, Хандке је данас светски број један у књижевности. Он је, може се рећи, још један Србин који је освојио Нобела. Кажу, није Србин? Наравно да јесте. Итекакав. Бити Србин, то је питање стања свести, духа и части. Не може то свако да буде. Због тога нас и мрзе. А Хандке је своју припадност нашем народу толико пута потврдио.

Зато, велико хвала за све, господине Хандке!

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.