Вања Вученовић: Краљица је мртва, живела краљица!

Нико није бесмртан, па, ето гле чуда, ни енглеска краљица! Зато, узалудна су била вишедеценијска ритуална убиства недужне деце и пресађивања младих, виталних органа, свакодневна замењивања нове, свеже крви с циљем френетичног одржавања у животу ентитета коме је време истекло.

Толико бих волео да могу да кажем да ми је жао, али не могу. Лагао бих ако бих рекао да јесте. И нећу бити од оних лицемера, који ће театрално нарицати над чињеницом да је свет, тобоже, постао сиромашнији и празнији након одласка Елизабете II. То напросто није истина.

Уколико се запитате ко је најзаслужнији за то што данашњи свет изгледа овако и ко је идеолог свих иделога Новог светског поретка чије се трајање приближило свом логичном свршетку и „крају историје“, онда је то управо јуче „неочекивано“ преминула краљица. Али отишла је заиста у последњи и прави час. Страхоте ратова, сиромаштава, патњи, недаћа, пандемија, немаштина и нестабилности. Иза већине ових појмова стоји управо њен потпис, или макар тиха сагласност. Зато, обришимо те сузе лажног саучешћа.

Краљица Елизабета II је била тај врховни жрец закулисе. Тај чаробњак из Оза, који на крају, ипак, није могао против Бога. И они су смртни, невероватно?! Ти „просветљени“ никако да схвате да се вечност не купује новцем и богатством. Постоји Сила која одлучује и о њиховим судбинама.

Елем, већ видим да ће ми припасти поприлична мука од разноразних тв специјала и документараца посвећених лику и делу велике и вољене краљице. Али то смо ми, пословично несвесни света око себе. Бесповратно хибернирани у сенци света који се урушава пред нашима очима. Ми и даље ништа савршено не разумемо. Ја ипак кажем: тама тами, Светлост Светлости. А Елизабета се, извесно, вечне Светлости неће нагледати. То ће стајати и штрчати као незванични и никада исклесани епитаф.