Press "Enter" to skip to content

Вања Вученовић: Ревизионизам

Обележавање осамдесет година од започињања Другог светског рата у Варшави прошло је на крају без присуства Србије. Да будем искрен, негде сам лудо веровао како ће савест организатора на крају ипак прорадити, и да ће Србији, макар са закашњењем, позивница бити уручена. Међутим не, ништа од тога.

Непозивање Србије на овако важан догађај у најмању руку је нечовечни и антицивилизацијски чин. Свим залудним српским жртвама који су положили живот за Европу, иста та Европа је поново зарила нож у леђа. И то довољно дубоко како би била потпуно сигурна да су те жртве неповратно мртве. Дакле, није било довољно да само физички умру, сада је потребно  да умре и свако сећање на њихово херојско дело.

Да, добро сте разумели поруку, није ово ружан сан, иако бисте вероватно волели да јесте. Дух историјског ревизионизма последњих дана, походи свет. Џелати се данас проглашавају победницима, а жртве остају недостојне сваког помена и поштовања. Стари хитлеровски поредак Европе и света у извесном смислу задобија данас своје нове савремене контуре.

То је поредак заснован на тзв. западњачкој изузетности, који  оправдава сваки злочин или геноцид који се чини у циљу одбране геополитичких и „цивилизацијских“ вредности Запада. Зато су се, заправо, сви идеолошки блиски пријатељи поново окупили на истом месту злочина.

Ту су и Америка и Британија и Француска. Али у истом друштву биле су и Немачка као и једна Хрватска. Шта је оно што их спаја? Можда заједнички непријатељи? Приметно је да на поприлично чудан начин показују пријатељство према Србији.



Једна мала дигресија. Адолф Хитлер је тридесетих година прошлог века изјавио како ће “национал-социјализам искористити своју револуцију за успостављање Новог светског поретка”. Ако узмемо у обзир колико се успешно историјски ревизионизам спроводи данас, јасно је да је Хитлерова револуција била успешна и да је пронашла плодно тло.

Да резимирамо оно што је свима очигледно. Стари – нови поредак је поново успостављен на очиглед свих нас, само сада у једном новом софистициранијем руху. У таквом једном поретку, заснованом на западњачкој изузетности, Србија ће морати да се задовољи улогом жртве чије име никада неће бити помињано.  До неког новог тоталног брисања из светске историје.

Још нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.